Велик је број оних који су се у Реснику бавили или се још увек баве голубарством. О њима би се могла написати и посебна књига. Почеци се везују за прву половину 20. века. Није било организованог такмичења као сада, нити су голубари добијали пехаре и награде; то је, једноставно, било питање комшијског престижа. Поред високолетача гајили су и лепезане који су се шепурили својим раскошним реповима.

После ослобођења (1945) неколико момака Ресничана наставило је традицију гајења голубова. Кад је основан Савез српских високолетача, ради стицања права такмичења реснички одгајивачи су се учланили у Савез и регистровали се. Одмах затим укључили су се у такмичења, што им је донело запажене резултате, али и бројне награде, пехаре и признања. Све ово je утицало на то да су многи дечаци почели да се све активније укључују у голубарство. Оснивају се и нова друштва, свако има по неколико чланова, број голубова је променљив, али постаје све већи. Новоосвојених награда и пехара је све више, а уведене су и рејтинг листе како би се знало ко је најбољи.

Прво удружење голубара (Удружење голубара број 10) основано је 10. априла 1966. године, и то на иницијативу десет чланова који су чинили његов састав: Миливоје Стојановић (председник), Златомир Јеремић (благајник), Петар Јовановић (секретар) и чланови оснивачке скупштине: Милош Стојановић, Миодраг Стојановић, Љубинко Лазаревић, Живан Живојиновић, Велибор Недељковић, Милован Јовановић Буга и Милија Лазаревић.

Наше друштво је сарађивало са осталим друштвима на територији Београда, као и са осталим друштвима на територији Србије.

Сви одгајивачи голубова имали су своје чланске карте, а били су препознативи по бројевима алки које су стављане голубовима.

Редовно су плаћали чланарину, састанци су одржавани сваке суботе, а на крају календарске године штампани су извештаји о пословању. Такође, била је пракса да се сваке године, уз подршку свих чланова удружења, одржава и банкет на коме су, поред голубара, учествовали и пријатељи из удружења голубара у окружењу, као и бројни гости који су са задовољством долазили на банкете, а одлазили пуни лепих утисака.

У међувремену, како је број одгајивача голубова постајао све већи, долази до оснивања новог удружења које је регистровано као „Удружење број 165“, а које је настало од чланова који су били и у удружењу број 10: Милан Вујадиновић (председник), Станко Вујадиновић (секретар) и чланови: Бранко Јанановић, Никола Ивановић, Драган Лазаревић, Бранко Радовановић, Љубиша Живојиновић, Бојан Живојиновић, Зоран Живојиновић и Драган Никодијевић.

Ово друштво сваке године учествује на локалном, општинском и републичком такмичењу.

С обзиром на то да се број одгајивача голубова нагло повећавао, како у Београду, тако и у Србији, па и у Реснику, то је 2007. године основано и треће друштво одгајивача голубова „Високолетачи“, и то под бројем 43, у оквиру Голубарског савеза Србије, да би касније то друштво прерасло у Удружење број 10, у чијем саставу су: Златибор Недељковић, Милија Марковић, Дејан Матић, Драган Радојичић, Слободан Радојковић, Слободан Миловановић и Зоран Миловановић. У оквиру овог удружења је и огранак СС у чијем саставу су: Милутин Милојевић, Мита Лукић, Зицко Радојевић, Драган Недељковић, Драган Ивановић, Милан Савић, Драгиша Марковић и Милан Марковић.

Ово удружење је, такође, оформило Секцију под називом „Подмладак“ како би омогућило и голубарима испод 18 година да се баве овим лепим и веома популарним спортом. И ово удружење такође учествује у локалним, општинским и републичким такмичењима, где имају веома запажене резултате, што потврђује и веома велики број пехара у витринама људи који се баве овом врстом спорта.

Удружење има укупно 22 члана; њихови састанци се одржавају редовно; такође се под носе извештаји о раду и доносе планови, активно се друже и размењују мишљења, како у локалном, тако и са голубарима на општинском нивоу, а и са голубарима из целе Србије. Сва удружења имају свој каталог или, боље рећи, имају књижицу свих удружења на територији Србије која садржи: број удружења, име, презиме и број телефона, као и место оснивања, што је веома добро у случајевима када се голубови изгубе, залутају, а ухвати их неко ко се такође бави гајењем српских високолетача.