Прилог Хроници о лову у Реснику, развоју и активности овог удружења, који у интегралној верзију преносимо, сачинио је велики заљубљеник у природу, ловац, ловник, стручни пратилац и кинолог Зоран Живојиновић.

Са настанком првог насеља са 17 кућа око чесме Ресник, сматра се да и лов има свој удео и присутан је, јер су се људи од настанка заједнице па до данашњих дана (некада превасходно из потребе обезбеђења намирница за егзистенцију) бавили ловом. Данас је то спорт заљубљеника у природу. Још се приповеда ко је у стара времена имао склоности према овом спорту, као и коришћењу незаменљивих помагача, ловачких паса, српских гонича који су касније селекционисани и учествовали у стварању данашње прелепе домаће расе. Често се и сада, из генерације у генерацију, преносе и препричавају ловачке приче и помињу пси Брњо, Цура, Жујко, Лиско и др.

У периоду између два светска рата домаћини села Ресника, а заљубљеници у лов који је тада био хоби, сами су се организовали у дружину и било их је више од 10, а било је и оних који су се индивидуално бавили ловом. Сам географски положај и обиље шуме, пропланака као и обрадивог земљишта, били су погодни за неке врсте дивљачи. Највише је било зечије популације, па онда јаребица, дивљих патки на барама (које су сада насуте), и где су делови садашњег насеља. Било је пољске коке и шумске шљуке, која је сада заступљена у веома малој популацији. Од крупне дивљачи било је срнеће и црне дивљачи, односно понека дивља свиња, али веома ретко, а преко данашње магистрале, у атару Железника и Рушња, у Колибинама, кажу да је било и вукова. Ловци који су тада ловили, ловили су пушкама „дротарама“ једноцевкама и најчешће калибра 20′, а понеко и калибра 16′. Ко је имао пушку положару, то је био велики престиж. Ловило се у старо време када се и како могло, и средом и четвртком и недељом, тако да одређених дана за лов није било. Пси као помагачи вођени су само у лов на зеца. Било је и српског тробојног и посавског гонича у власништву тадашњих ловаца. Најистакнутији ловци су били, а и сада се помињу, Пера Недељковић Балкан и Митар Митровић Ћупара, који важе за најзагриженије и најупорније ловце тог времена. Било је и других, као што су: Жика Миловановић, Петар Лукић, Миливоје Животић, Слободан Лукић, Живко Недељковић, Никола Несторовић, Стојан Булат, Срећко Милојевић, Радован Мићић, Живан Пауновић Лолче, Сонде мајстор који је озидао многе куће у Реснику, Момчило Савић, Никола Живојиновић, а можда и још неко ко није овде поменут.

Дана 21. 07. 1957. године основано је Београдско друштво „Кошутњак“, и Ресник као секција и ловни ревир улази у то друштво заједно са Рушњем, Кнежевцом, Железником, Жарковом, Моштаницом, Сремчицом, Умком, Пећанима; настаје и секција „Раковица“ од Ресника, Рушња, Кнежевца, Жаркова и Раковице са Петловим брдом. Данас ловачко друштво „Кошутњак“ броји око 380 чланова, а секција „Раковица“ стотину. Од дивљачи газдује и гаји: фазанског петла, дивљег зеца, има и препелице у прелету, голуба гривоноша, јаребицу и срнећу дивљач, а има и црне дивљачи у пролазу (дивља свиња). Те две секције се сада деле на 11 ревира. Данас је то спорт којим се, као и раније, баве заљубљеници у природу. Да би се данас ловила дивљач која је у понуди у нашем ловачком удружењу, па и у секцији „Раковица“, потребно је да се испуне следећи услови: поред тога што човек жели и воли да се бави овим спортом, требало би да буде узоран грађанин и да буде спреман да прво дивљач гаји како би је изловљавао календарски, пошто је дивљач законом о ловостају заштићена. За разлику од некадашњег ловца, као у стара времена, модеран ловац мора да има знање и положен ловачки испит у коме показује све што треба да зна и да примени у лову.

Многи ловци данашњег доба неретко су потомци старијих ловаца, они су традицијом за овај прелепи спорт. Најчешће су то унуци, а и синови старијих ловаца, па има кућа у Реснику где лове отац и син, или пак и унук, тако да се традиција наставља у подмлатку. Ресник је у периоду шездесетих година населило много људи из разних крајева Србије и тадашње Југославије, па и међу њима такође има колега ловаца који су чланови друштва. Посебан печат из тог периода оставила је генерација из које вероватно ретко ко данас још лови, а обележили су једно време. То су: Баја Миленковић, велики заљубљеник и легенда, Живан и Никола Миленковић, Лазар Шаргић Даба, Мими Шаргић, Милован Шаргић Штафор, Живан Живојиновић Торза, Љубиша Живојиновић, Никола Дробњак Бели, Лека Радовановић Фазан, Златко Недељковић, Боривоје Митић Гемба, Чеда Недељковић, Благоје Пауновић, Петар Лукић, Мирослав Несторовић и Рале, Светозар Тоза Шаргић, Чукур Васиљковић, Живан Пауновић Руски, Војислав и Драган Јовић, Момир Станковић, Никола Ивановић, Бора Аритоновић Нане, Трајко и други.

Године 2012. ловна секција „Раковица“ – Ресник броји 45 чланова; доскора је председник друштва „Кошутњак“ био Живан Миленковић (три мандата), а сада је председник секције „Раковица“ Славољуб Митровић, потомак Митров. Ресник има и три ловника, а то су Зоран Живојиновић, Марко Пауновић и Горан Марковић. Као помагачи у лову неизоставни ловачки пси су птичари, и то претежно ове расе: немачки краткодлаки птичар, неколико епањол бретона, један оштродлаки НКД и један енглески поентер. Ловни дан је недеља и ловe се календарски фазански петао и дивљи зец; све остале врсте дивљачи су у ловостају и планираном одстрелу ловачког друштва „Кошутњак“. Састав данашњих ловника Ресника:

Зоран Живојиновић и: Љубиша Живојиновић, Бојан Живојиновић, Александар Живојиновић, Немања Живојиновић, Стефан Живојиновић, Мирослав Јанковић, Владимир Јанковић, Драган Шаргић, Марко Момчиловић, Немања Минић, Слободан Радојковић, Милан Радојковић, Слободан Миловановић, Зоран Миловановић, Милун Бабић, Светозар Рамић, Марко Маринковић, Марко Перућица и Радосав Стевановић.

Марко Пауновић и: Славољуб Митровић, Живан Миленковић, Миодраг Радојичић, Миодраг Тацић, Драган Тацић, Дејан Пјевач, Јовица Чонковић, Миодраг Чонковић, Владимир Максимовић, Рајко Николић, Миодраг Мандић, Божидар Стеванић и Милан Ђурђевић.

Горан Марковић и: Божидар Крстић, Милован Сукновић, Радослав Митровић, Драгиша Ивановић, Никола Стојковић, Света Ђорђевић, Горан Милошевић, Милан Стојановић, Саша Степановић и Небојша Аритоновић.