КК „РАК“ Ресник, „Ресничка академија кошарке“

Грб КК РАК
Грб КК РАК

Непосредно пре него што је оформљен КК „Рак“ Ресник, како прича Горан Недељковић, у Реснику је радио КК „Интерспид“ у којем су деца различитог узраста тренирала у гимнастичкој сали Основне школе „Коста Абрашевић“. Потреба за оснивањем потпуно новог клуба произашла је из чињенице да је из многобројних разлога дошло до постепеног гашења дотадашњег клуба. Нерешена финансијска питања између клуба и школе врло често су значила забрану уласка у гимнастичку салу и пропуштање заказаних тренинга. Због свега тога, група родитеља чија су деца тренирала у КК „Интерспид“, предвођена тренером Миливојем Оморцем, долази на идеју да оснује нови кошаркашки клуб у којем ће тренирати деца из Ресника. Група родитеља оснива 16. 03. 1998. године Иницијативни одбор за формирање кошаркашког клуба, чији председник постаје Драгиша Митић. Идеја је била да клуб понесе име КК „Ресник“, али је јуниорска генерација (1981. и 1982. годиште) предложила да се нови клуб зове „Ресничка академија кошарке“ или скраћено „РАК“, што је и прихваћено. Оснивачка скупштина је одржана 22. 03. 1998. године у 11 часова у просторијама cвечане сале ОШ „Коста Абрашевић“ у Реснику, и од тада клуб званично почиње да постоји. На Оснивачкој скупштини је изабран и први састав Управе клуба који су чинили:

Спољни кошаркашки терен
  • Зоран Митић, директор;
  • Драгиша Митић, председник;
  • Здравко Капор, потпредседник;
  • Драган Недељковић, потпредседник;
  • Раде Животић, члан;
  • Љупка Антић, члан;
  • Драган Дале Миленковић, члан.

У каснијем периоду управа је мењала свој састав, а уведена је и функција секретара клуба. Први секретар клуба била је Славица Животић, а касније су ту функцију обављали: Владимир Јањић, Иван Јовановић, Срђан Танасковић и Оливера Вуковић.

За грб клуба је одабран рак који закуцава лопту у кош окачен на Авалском торњу, а дресови су били плаве и беле боје.

Први спортски директор клуба био је прослављени стручњак Мића Анђелић. Анђелић је пре доласка у КК РАК био помоћни тренер Дарку Русоу у КК „Беобанка“ у време док је овај клуб играо у Првој лиги СРЈ. Неколико кола пре краја, као и у плеј офу, Анђелић је самостално водио екипу. Поред њега, стручни штаб новоосСпољни кошаркашки терен нованог клуба чинили су: Вук Мартиновић, Александар Селаковић и Миливој Оморац. Чланови клуба (играчи) били су распоређени у четири категорије у зависности од годишта: јуниори (1981. и 1982. годиште), старији кадети (1983. годиште), млађи кадети (1984. и 1985. годиште) и пионири (1986, 1987. и 1988. годиште).

Стручни кадар се мењао током времена, а у клуб су довођени проверени стручњаци са врсним играчким и тренерским знањем и искуством. На функцији спортског директора једно време налазио се и прослављени Блаж Котарац. Спортски директори су били и Мирко Пејовић, који је у клуб дошао из ФМП, као и Бранислав Бране Стаменковић. Бране је био свакако највећа кошаркашка легенда која је радила у клубу. Био је стандардни првотимац „Југопластике“ и „Црвене звезде“ и репрезентативац Југославије са којом је освојио златну медаљу на Балканијади. Кроз КК „РАК“ прошло је много тренера: Радивоје Цемовић, Горан Миљевић, Славко Бобичић, Оливера Вуковић (кондициони тренер) и други.

Када је клуб основан, бројао је око 50 чланова, кроз све категорије прошао је велики број дечака и девојчица различитог узраста. Према званичној евиденцији, у фебруару 2001. године следећи играчи чинили су састав кошаркашког клуба:

– селекција 1982 – 1984. годиште: Трајковић Градимир, Животић Павле, Алавања Аљоша, Вукадиновић Славиша, Николић Душан, Матић Дарко, Попов Маринко, Млађеновић Далибор, Романић Ђорђе, Јовановић Иван, Милојевић Марко, Кошанин Милан, Јовановић Игор, Павлица Бојан, Лекић Радован, Гавриловић Жељко;

– селекција 1985 – 1986. годиште: Митић Милош, Митровић Милош, Љубисављевић Милош, Китановић Огњен, Мићовић Андреја, Бисерчић Младен, Тасић Никола, Бошњаковић Горан, Анастасијевић Александар, Петковић Дарко, Цветковић Иван, Лучић Драган, Вујновић Зоран, Дуловић Ненад, Станчић Владан, Лазаревић Бојан, Тодоровић Горан, Марић Марко, Козловић Никола;

– селекција 1987. годиште: Танасковић Иван, Капор Марко, Недељковић Горан, Суботић Милош, Ивковић Вук, Лазовић Немања, Милићевић Владимир, Спасић Марко, Ђорђевић Владимир, Љубић Предраг, Недељковић Никола;

– селекција 1988. годиште и млађи: Росић Милош, Петровић Филип, Шука Милош, Војиновић Ненад, Костадиновић Иван, Веселиновић Дражен, Филиповић Мирослав, Гроздановић Хранислав, Недељковић Ненад, Живојиновић Филип, Сташић Мирољуб, Радишић Ђорђе, Матић Никола, Ђинђић Слободан, Тодоровић Милан, Славковић Жељко, Арсенијевић Милан, Симоновић Вуко, Симоновић Вукашин, Марковић Стефан, Јовановић Марко, Кијановић Данило, Банковић Бранко, Банковић Теодор, Животић Урош, Вуковић Вук, Вукосав Дејан, Миловановић Слободан, Мартинчевић Никола, Митковић Стефан, Милић Стефан, Милић Војин, Недељковић Миодраг.

Селекције су играле у Београдској лиги, свака у својој категорији. Екипа коју је чинило 1987. годиште, играла је једне сезоне у Првој београдској лиги и била је трећа у својој групи. Неке селекције играле су једне сезоне и у „Бетон лиги“. Све утакмице КК РАК биле су изузетно посећене, а домаћи терен је сматран изузетно „незгодним“ за све противнике. У периоду од свог оснивања па до сељења у Раковицу у јануару 2003. године, клуб је имао прилику да угости врхунске екипе као што су: „Партизан“, „Хемофарм“, ФМП, ОКК „Београд“, „Беовук“ и многе друге.

Директорка ОШ „Коста Абрашевић“ Аница Миленковић са делом руководства Кошаркашког клуба РАК, 1998. године
Директорка ОШ „Коста Абрашевић“ Аница Миленковић са делом руководства
Кошаркашког клуба РАК, 1998. године;
слева: непознат човек, Душан Бошковић, Драгиша Митић, непознат човек, Раде Животић, Зоран Миленковић и Радослав Николић
Генерација 1987. пред утакмицу за улазак и Прву београдску лигу
Генерација 1987. пред утакмицу за улазак и Прву београдску лигу
(горњи ред, слева: тренер Горан Миљевић и играчи: Горан Недељковић, Владимир Ђорђевић, Ненад Копривица, арко Живковић, Милош Суботић и Иван Танасковић;
доњи ред, слева: Немања Лазовић, Марко Капор, Владимир Милићевић, Предраг Љубић, Никола Недељковић, Марко Спасић и Вук Ивковић