Крајем 80-тих година, са све већим ширењем Ресника и повећањем броја становника, јавља се потреба за бољом снабдевеношћу трговинском робом. Отвара се велики број приватних радњи различитог садржаја. Можемо рећи да ретко у којој улици Ресника не постоји бар једна радња неке од трговинских делатности. Самим тим јавља се и потреба за груписањем тих радњи како би Ресничани на једном месту могли набавити већи број артикала. Ове околности доводе до отварања мањих и већих тржних центара.

Одлуком тадашње управе МЗ Ресник, крајем 80-тих година пројектован је први мини тржни центар и изграђен у улици 13. октобра, на платоу пре бензинске пумпе, где је у старија времена често постављан рингишпил. У центру је изграђено шест локала. Између осталих, Радивоје Раца Шаргић је отворио продавницу мешовите робе која и данас ради, а Милорад Џафа Ивановић кафану која је радила неко време. Сви остали објекти, осим Шаргића продавнице, данас углавном служе као магацински простори.

Приликом изградње насеља „Авала град“ у самом насељу пројектован је и направљен велики тржни центар који у свом саставу, поред зелене пијаце, има преко четрдесет локала различитих величина и типова. После почетних проблема у раду, данас центар ради готово пуним капацитетом. Углавном су сви локали у функцији. Поред великог „Макси маркета“, постоји још неколико продавница мешовите робе, веома посећен кафић Банета Марића, Центар за изучавање страних језика, неколико бутика, продавница обуће, неколико фризерских салона, апотека, више специјализованих продавница, као што су продавница здраве хране, пекара, књижара, дечја конфекција и сл. Такође су ту и просторије МЗ „Авала град“.

Већим насељавањем улице Александра Војиновића, током деведесетих година, „преко пруге“ јавља се потреба и за већом групацијом продавница на Железничкој станици. У окружењу окретнице аутобуса 47, 503 и 504 формира се мини тржни центар који у свом саставу има пошту, фризерски салон, мењачницу, две трафике, продавницу боја и лакова, кафану „Гурман“ власника Градимира Граде Кнежевића, коју држи Обрад Лучић, две пекаре, велику самопослугу ТП „Хармонија“, продавницу „Стрелац“ Ракић Милана и продавницу воћа и поврћа Цветковић Саше, апотеку, продавницу текстилне робе Сање Савић и Зорице Шаргић, киоск брзе хране, кладионицу „Сокер“ и друге објекте.

Најпрометнији, мада не и највећи тржни центар у време завршавања ове Хронике, током 2012. и 2013. године, јесте тржни центар који се налази на раскрсници Подавалске и Улице Славка Миљковића. Велика флуктуација становништва у том делу то и оправдава. У саставу овог тржног центра налазе се месаре „Агропапук“, „Агримес“, „Жар“ и „Авала“, продавница текстилне робе, као и продавница дечје робе, две продавнице воћа, две мењачнице, две књижаре-фотокопирнице, три трафике, два фризерска салона, две продавнице боја и лакова, продавница алата и ауто-делова, представништво „Теленора“, продавница санитарног материјала, продавница беле технике, три кинеске продавнице текстилне робе, галантерије и осталих кућних потреба, рибарница, „Алфа“ банка, продавница козметике и кућне хемије, пекара „Рале“ и друге, пекара-посластичарница „Леоне“, кафић изнад „Леонеа“, као и кафић у Тацића кући, кројачка радња, продавница здраве хране, цвећара, продавница електро материјала предузећа „Мак трејд“, продавница мешовите робе Миће Лазаревића, продавница мешовите робе Мирета Пауновића и друге које раде од 00 до 24 сата, продавница пића „Дринк стор“, продавница обуће, три кладионице „Моцарт“, „Сокер“ и „Антлантик“, као и други објекти, посебно низ улицу Славка Миљковића и Подавалску. На више погодних места у ресничким улицама отворени су многобројни трговински и услужни објекти разних делатности који грађанима Ресника олакшавају снабдевеност и обављање услуга. Овде се налазе и мање заступљене делатности као што су: продаја сточне хране, продавница „Голуб“, метража на кило, продаја погребне опреме и услуге које пружа агенција „Ива“, продаја огревних енергената „Искра“ и „Чауш комерц“ и други.