Пресељењем амбуланте у нови објекат Дома културе Ресник, 1972. године створени су услови за отварање апотека. Спочетка, око две до три године, апотека је радила при Дому здравља, а касније као огранак „ Јелена Ћетковић“ у саставу „Апотекарске установе Београд“. Тада је апотека добила свог првог управника фармацеута Јелицу Вишњић, која је у апотеци сама обављала све послове. Ту су били минимални услове за рад, али то није спречавало да сви пацијенти добију прописане терапије и купе све што им је потребно без одласка до Раковице или града. Ширење насеља увећавало је обим посла што је изискивало нове кадрове. Апотека убрзо добија фармацеуте Радмилу Гилдедовић, Гордану Нектаријевић и спремачицу Добрилу Брадић. Године 1981. у апотеку долази и фармацеутски техничар Милена Лазаревић.

Тетка Добрила, како су је звали, врло вредна и драга особа све је сачекивала у угрејаним просторијама у зимским данима и са пуно љубави за свој колектив чинила све што је било потребно.

У каснијем периоду у апотеку су долазили да раде, са краћим или дужим боравком, многи фармацеути и техничари. Близина Дома здравља је омогућавала добру сарадњу међу колективима пружајући потпуну услугу сваком пацијенту.

Убрзаним увећањем насеља и апотека се све више мењала. Већ 1991. године Апотека „Ресник“ прелази у нови Дом здравља у лици Едварда Грига 18, где добија квалитетне и одговарајуће услове за рад. У моменту преласка управник апотеке је био фармацеут Драган Вукићевић, а са њим су били и фармацеути Верица Милић, Рада Костић, техничар Милена Лазаревић и спремачица Добрила Брадић. Од тада су апотека и апотекари увек ту иза шалтера да помогну суграђанима. У овом простору апотека и сада ради.

Многи пацијенти су волели и имали слободу да дођу у апотеку за савет и помоћ, а да не морају ићи код лекара.

У садашње време апотека ради у две смене и у свакој има фармацеута и фармацеутског техничара. Углавном млади кадрови пролазили су кроз ову установу, неко на обуци, замени или стажирању, а Јелица, Добрила, Гордана, Јелика, Софија, Драган, Анђелка, Милена и још многи други оставили су део себе и дубок траг у њеном тридесетпетогодишњем раду и постојању.

Сећање на рад у апотеци испричала нам је Милена Лазаревић.