Мирослав Кокошар; Занимљиво је истаћи да је дечји песник, Мирослав Кокошар, аутор песме Ресничка чесма, која је штампана на корици ове Хронике, био становник Ресника од 1975 до 1985. године. Мирослав је у Реснику склопио брак са супругом Дивном, и ту су добили синове Владимира и Слободана. Поштовање и љубав према Реснику, у коме је доживео најлепше тренутке живота, инспирисали су песника да напише песму Ресничка чесма.

Љубинка (Митровић) Митић и Душанка (Радојичић) Пантић пружиле су непроцењив допринос у истраживању података, њиховој систематизацији и контроли током састављања родослова старих ресничких фамилија. Као врсни познаваоци мештана Ресника и околних села у вишегодишњем периоду прикупљале су податке и достављале их Одбору Хронике.

Горан Недељковић; Наш мештанин, аутор двеју књига везаних за историјат Ресника и његових житеља, још као основац испољавао је велико интересовање и потребу да о свом Реснику забележи занимљиве приче и сведочења старијих становника села: Миодрага Мусе Јеремића, Љубомира Недељковића, Момчила Молета Недељковића и других. Горан је све то пажљиво пратио и детаљно записивао, као да је већ тада слутио да ће то бити драгоцена грађа за ову књигу. Своје записе о Реснику у коме су вековима живели Горанови преци, овај млади човек, са завршена два факултета, несебично је пружио приређивачима бројних прилога током припреме ове Хронике.

Добрила Петровић; Више ликовних прилога који красе странице ове Хронике, насликала је некадашња наставница ликовног васпитања Добрила М. Петровић. Наставница Добрила је рођена 1931. године у Рачи, општина Бајина Башта, а Школу за примењену уметност завршила је у Новом Саду 1957. године. У ресничкој школи је предавала од 1959. до 1980. када је отишла у пензију. У Реснику је и становала у периоду од 1960. до 1968. године, а сада живи на Канаревом брду. Добрили дугујемо велику захвалност што је сликовите пејзаже нашег Ресника трајно сачувала остављајући нам изванредна уметничка дела у акварелу, уљу, тушу, пастелу, графици и другим уметничким техникама.