Иницијатори и организатори културних дешавања најчешће су били сеоски учитељи, који су припремали мање позоришне представе, најчешће једночинке и шаљиве скечеве, изложбе, игранке, приредбе и друге садржаје. Први и прави ентузијасти, поред учитеља, најчешће су били талентовани слободнији младићи, ређе девојке и деца, али свакако и други. Као и обично, најтежи је био почетак. Јавни наступи и леп пријем код публике пружали су додатну снагу и мотив који обавезује, аплаузи су охрабривали и подстицали на рад и елан. Женске улоге су играли мушкарци, јер је било срамота да се девојке појаве пред старијима нашминкане и слободније обучене. Жеља и потреба да се открије и упозна свет игре, музике, поезије, да се та лепота и раскош доживе, осете и пренесу на гледаоце били су почетни мотиви да се у културном и просветном аматерству отпочне са организованим радом. Млади су се највише окупљали с јесени када се обаве пољски радови, а главно место дружења био је Задружни дом у центру села који је саграђен још у време Турака.

Крајем педесетих година прошлог века срце села чинили су: Дом културе – некада турски хан, испод њега сеоски млин – некадашња коњушница, стара римска чесма на чијим коритима се појила стока, а многи мештани су са те чесме обрамицама доносили воду својим кућама. Као што је та чесма била извор воде и живота, тако је Дом културе постао извор око кога се окупљала младеж жељна знања и дружења.

Учитељица Верица Миловановић, једне среде, 19. марта 1997. године, на састанаку КУД „Младост“ у Дому културе, као учесник у оснивању, тада, Културно-просветног друштва и супруга првог председника, рано преминулог учитеља Мише Миловановића, са сетом нам је причала о времену од пре четири деценије. Почела је речима: „Највише је било ентузијазма, сећам се некада мрачне и каљаве улице 13. октобар. Сада, већ давне 1957. године, једне такве вечери, једанаестог дана јануара, група младих ентузијаста, не хајући за блато и мрак, ушла је у стари Дом културе. Идеја је била одавно присутна, али сада ју је требало и остварити. Учитељ Милош Миловановић и мештанин Миливоје Радојевић Гара основали су Културно-просветно друштво „Младост“. Чланови Друштва су били тадашњи учитељи: Верица Миловановић, Зорка и Милан Лазић и мештани Десимир Томић, Бора Лукић, Рака Павловић, Жижа Петровић, Ђука Лукић, Мика Митић, Пера Јовановић и многи други. За првог председника је изабран наставник историје Милош Миша Миловановић. У наредним годинама стизали су и нови учитељи: Милица и Милован Дишовић, Душанка и Никола Стаменковић и други чијим су се доласком све више множили културни садржаји у Реснику.

Оснивање драмске групе и секција

Прво је основана драмска група и на сцену су постављене представе: „Хасанагиница“, „Кнез Иво од Семберије“ и „Хајдук Станко“. За кулисе и декор били су задужени наши уметници Милорад Доца Јанковић, касније академски сликар, и Мирко Радуловић. Често смо гостовали у околним местима: Кнежевцу, Раковици, Рушњу, Пиносави… Путовали смо коњским запрегама. Музичка секција је такође лепо радила. Посебно се истицала Ђука Лукић, која је после великог убеђивања прихватила да пева, а имала је изванредан глас. Такође, својом песмом истицао се и Мика Митић. Њих двоје су поздрављани бурним аплаузима, а како су наступи најчешће били такмичарског духа, сви смо се радовали њиховим успесима.

Наш задатак је био и просвећивање, пре свих, женске омладине.

„Организовали смо курсеве здравственог просвећивања, прве помоћи, шивења, описмењавања“, каже учитељица Верица. И тако, из године у годину, без предаха, ширили смо нашу делатност и укључивали све већи број мештана, просветних радника, деце и омладине. Коју годину касније формирали смо и најатрактивнију групу нашег друштва – Фолклорну секцију. Оснивач је био Милош Миловановић, а координатор Душанка Стаменковић. За првог руководиоца Фолклорне секције ангажован је Бане Стефановић.“

У летњем периоду игранке су организоване на платоу испред Дома културе. Сва та весеља и радовања трајала су до 1964. године када је аутобус ударио у зграду старог дома, која је због оштећења стављена ван употребе. Овај немили догађај омладина Ресника је, ипак, врло брзо превазишла и организовање својих активности наставила у Стаменковој кафани на ресничкој Железничкој станици.

Иначе, Друштво се бавило и другим активностима, трудило се да Ресник лепше изгледа и иницирало је многе радне акције. „Оскудевали смо у много чему, али ентузијазам није никада изостао“, присећала се, не без сете, али и са поносом, тих дана наша саговорница Верица Миловановић.

Многи наши суграђани су велики део свогa живота посветили културним догађањима Ресника. Љубинко Митровић Митке, који се годинама бавио организацијом програмских садржаја, испричао нам је своја сећања на почетке рада Културно-просветног друштва.

„Војска која је учествовала у изградњи деонице кружног пута кроз Ресник, била је стационирана на месту данас омеђеном кружним путем, путем за Јелезовац и Раковачким потоком; у том периоду је почело одржавање првих филмских пројекција у Реснику. Те пројекције су приређиване у сеоској порти једном недељно, све дотле док војска није отишла из Ресника.

Са приказивањем филмова наставило се у згради старог Дома културе, а организатор је било Културно-просветно друштво у сарадњи са Културним центром Београда, и то суботом у зимском периоду, јер је недеља била дан за игранке, а касније су пројекције одржаване и двапут недељно. После приказивања филма расклањане су клупе и настављано jе са игранком. У летњем периоду у сали старог Дома културе Земљорадничка задруга је складиштила жито, па су игранке одржаване испред Дома, на платоу на коме се налазила окретница градског аутобуса.

Тада је први пут на приредби отпевана забавна песма, а отпевао ју је Живан Савић Руски. Прву забавну игру на игранци, тзв. „твист“, одиграли су Зорица Петровић Туре и Сава Радовановић Чварак.

С пролећа 1967. почиње организовање програма приредби на којима су извођени кратки скечеви, које су заједнички писали Зоран Ристић и Љубинко Митровић Митке, а у њима су на хумористички начин приказивани поједини догађаји и личности Ресника.“

Нови Дом културе

Године 1968. почиње изградња новог Дома културе y сеоској порти и у том периоду у Реснику се не одржавају никакви културно-забавни садржаји. У новом Дому се, поред биоскопске сале са 411 места и комплетном кино-кабином, налазила и самопослуга предузећа „Баново брдо“, Дом здравља са апотеком, а на спрату је био Омладински клуб, једна већа сала за састанке, једна мања сала за рад друштвено-политичких организација, библиотека, канцеларија Месне заједнице и канцеларија локалног водовода. Отварањем Дома створени су изузетни услови за многе активности.

Нови Дом културе је свечано отворен на Дан Pепублике, 29. новембра 1969. године. Већ 1. јануара 1970. године група омладинаца je организовала прву игранку за коју је свој грамофон позајмио Слободан Јеремић Кокез. Сутрадан, 2. јануара, уређена је игранка на којој је ВИС „Шесабо“ свирао забавну и народну музику.

За вођење програма, организацију игранки и склапање уговора за концерте народне музике био је задужен Љубинко Митке Митровић. Одређени су термини за одржавање појединих програма, среда и субота за филмске представе, недеља за игранке, а концерти народне музике одржавани су осталим данима. На игранкама су свирали већ афирмисани вокално-инструментални састави, поменути „Шесадо“, затим „Киша и сузе“, „Имеле“, „Силуете“, „Феликси“, „Пламених пет“. Најдуже је на игранкама свирала група „Хелиос“ са солистом Радославом Родићем Рокијем, који је два пута освајао прву награду на музичком фестивалу „МЕСАМ“.

У сарадњи са специјализованим Другим програмом Радио Београда из сале Дома културе емитована је директно у етар емисија „Аутобус у пола шест“.

„У биоскопској сали редовно су приказивани филмови одмах по приказивању у биоскопима Београда или чак и у исто време, што је био случај и са најзначајнијим филмским остварењем тог времена, филмом „Битка на Сутјесци“. Да бисмо неки филм приказали у исто време, често смо ишли лично да га преузмемо, као што је био случај са филмом „Битка на Неретви“. Миливоје Радојевић Гара и Милан Шаргић Мими ишли су чак у Мајданпек по копију филма. Приказивању филма „Девојка са Космаја“ присуствовали су Драгован Јовановић, режисер филма, и Људмила Лисина, главна глумица, који су после пројекције одговарали на питања гледалаца. У нашој сали приказивана су највећа домаћа и страна кинематографска остварења свих времена забележена на тридесетпетмилиметарској целулоидној траци.

Нови кораци КУД-а „Младост“

Друштво наставља са радом после летње паузе, у септембру 1971. године, али настају проблеми са фолклорном секцијом. Почели су јесењи пољски радови, па су пробе постале нередовне, многи играчи нису долазили, тако да је на састанку председништва одлучено да се секција распусти и формира нова у сарадњи са Основном школом у Реснику, и то од ученика виших разреда, а услов је био да члан не може бити ученик који има слабу оцену. За уметнички рад je ангажован Петар Пера Динић, а по његовом одласку у војску, који је убрзо уследио, заменио га је Живојин Мартинов. После нешто више од годину дана вежбања са новим ансамблом одржали смо први наступ у Дому културе у Рипњу. Сада су ти некадашњи дечаци и девојчице одрасли људи, многи су веома активни у ансамблу ветерана и вођењу свог матичног Друштва, што се може видети из монографија које је Друштво издало,“ закључује Митровић.

Отварањем новог Дома културе створени су услови за обнављање рада Културно-просветног друштва. Скупштина друштва је одржана 11. јануара 1970. године и тада је рад друштва званично обновљен. Скупштином је председавао оснивач Друштва Милош Миловановић, а изабрана је и Управа у саставу: Милош Миловановић, председник; подпредседници: Зоран Ристић и Љубинко Митровић Митке; за секретара је изабран Живан Лазаревић Жилијен, а за благајника Миливоје Радојевић Гара. Ово је био први састав управе након обнављања рада. Друштво је наставило свој рад усклађивањем Статута са важећим законским прописима. Нови статут Друштва је заведен у београдском СУП-у под бројем УП – И бр. 10-16/1 од 5.03.1970. године.

Фолклорна и драмска секција су интензивирале свој рад. Формиране су и нове секције: фото-кино секција, народни оркестар са певачима, ликовна секција, литерарна секција, рецитаторска, секција за организовање игранки и секција за организовање концерата. У Дому културе врило је, како се каже, као у кошници. Редовно су одржаване биоскопске представе, два пута недељно, док су дечје представе усклађиване са планом и програмом школе. Недеља вече je била резервисана за игранке са живом музиком, а субота за концерте са естрадним уметницима.

У овом периоду не мањка ни записа о културним догађањима. Захваљујући савременом Дому културе, какав није имало ни једно околно село, Ресник је постао и својеврсни културни центар за који почињу да се интересују бројне личности из света уметности и естраде. Све естрадне звезде тог времена наступале су у ресничком Дому културе и ту се врло радо враћале. Први концерт народне музике одржан је августа 1970, а наступили су Сафет Исовић, Тома Здравковић, Мухарем Сербезовски, Мирјана Барјактаревић и оркестар Аце Степића. Поред њих су касније наступали и: Бора Спужић Квака, Лепа Лукић, Предраг (Драган) Живковић Тозовац, Силвана Арменулић, Аца Матић, Бора Дрљача, Гвозден Радичевић, Беба Селимовић, Недељко и Душица Билкић, Неџад Салковић, Заим Имамовић, Химзо Половина, Нада Мамула, Миодраг Петровић Чкаља, Јован Јанићијевић Бурдуш, Љуба Степановић, Есма Реџепова са ансамблом Теодосијевски, Хашим Кучук Хоки и многи други.

Без сумње, посебно место и улогу у стварању и пружању културних садржаја грађанима Ресника и околине имало је Културно-просветно друштво „Младост“. Жеље младих током свих тих година биле су исте. Генерације су се смењивале, старији су учили млађе, ништа није препуштано случају и забораву. Акорди су се низали, испеване су многе песме и истражене нове игре, али и урађене многе слике и још пуно тога. Љубав према изворном стваралаштву и велики ентузијазам младих чувара наше традиције и богатства фолклорне баштине, током свих тих година, захваљујући „Младости“, остали су верни истим идеалима: глуми, песми, игри, дружењу… Са жељом да се све те године сачувају од заборава, чланови Друштва су сачинили публикацију „Споменар“, која је својеврсни сведок (већ деценијама) постојања и рада „Младости“, али и препрека нашој заборавности и крхким сећањима. „Споменар“ је и извор бројних записа које користимо као грађу при изради ове Хронике.

Споменар – извор записа

До скупштине КПД-а одржане 3. марта 1974. године, после Милоша Миловановића, дужност председника обављао је Никола Стаменковић, секретар је био Љубинко Митровић, а благајник Миливоје Радојевић Гара. Фолклорна секција у том периоду имала је већ седам постављених кореографија. Са увежбаним програмом Друштво је одлазило на летовање 1975. и 1976. године у Тијесно код Шибеника. Приређивани су концерти у извиђачким камповима и туристичким објектима који су били добро посећени, а програми топло примљени. Све до половине седамдесетих година КПД се издржавало сопственим средствима зарађеним од извођења разних програма и манифестација. Од 1975. почиње редовно да добија средства од Самоуправне интересне заједнице културе. Иако та средства нису била довољна, ипак смо успели да обогатимо садржај рада, па је формиран и вокално инструментални састав, оркестар забавне музике ВИС „Пламтеће звезде“, купљени инструменти и појачало. У саставу оркестра били су: Перица Станојевић, Раде Животић, Предраг Антић и Драган Младеновић. Почели смо да шијемо и костиме, а усталио се и рад народног оркестра чији је шеф био Бобан Величковић.

На сабору „Први глас аматера Шумадије“ у организацији Културно-просветне заједнице Општине Чукарица и Студија Б наше Друштво су представљала три члана, од којих су Биљана Батисфајлер и Живан Јанковић заузели прво место.

У то време и забавни оркестар je имао своје наступе: учествовао је на гитаријадама које су организоване у Раковици и Врпољу. Ликовна секција организује свој рад у просторијама Дома и приређује изложбе у Дому и у Oсновној школи. Посебно се истиче ангажованост Милорада Јанковића Доце, који је једно време руководио секцијом, а уз њега су и Милан Недељковић и Драган Радојичић.

Драмском секцијом је руководио Боривоје Вукић Гуса који је спремао „Убиство Цезара и смрт…“ од Морошека. Главни протагонисти су били: Раде Животић, Бранка Филиповић, Душан Марјановић, Каја Радојичић. Музику је спремио Ивица Јанчић, а кулисе Нестор Павловић.

Више од једне деценије најпосећеније су биле игранке организоване у великој сали где је понекад долазило и по 450 посетилаца. Организовани су и многи други програми, обележавани значајни датуми, а уочи Нове године уприличени су концерти са лутријама на којима је продавано и преко три хиљаде срећки.

У претходном периоду дужност председника Друштва обављали су Миша Миловановић, Миливоје Радојевић Гара, Никола Стаменковић, Радован Миљковић и Живорад Вићентијевић. На скупштини Друштва 1982. године за председника је изабран Драгиша Митић. Те године Културно-просветно друштво је пререгистровано у Културно-уметничко друштво „Младост“, а у Градском секретаријату унутрашњих послова добило је нови број (212-1-180/82 од 26. 07. 1982. године) и нови Статут; исте године Друштво је постало члан Савеза културно-уметничких друштава Београда.

У наведеној години долази до промена и у раду фолклорне секције. Дотадашњи уметнички руководилац Живојин Мартинов, који је лепоту фолклора и љубав према песми и игри пренео на многе младе Ресничане, вођство препушта свом ученику, једном од најбољих играча који је поникао у нашој „Младости“, Милораду Мартићу, који је заиграо у КУД-у „Младост“, а разиграо се у АКУД „Бранко Крсмановић“, где је више година био солиста. Као уметнички руководилац ансамбла народних игара радио је до 2002. године. За време његовог руковођења Друштво је достигло највише уметничке домете.

За активности у области културе Друштво је 1986. добило Плакету „14. октобар“, што је у то време било највеће признање које је СО Раковица додељивала у области културе. Те године се сумирају резултати, усвајају се смернице за даљи рад, а нови председник је постао наставник математике Ратко Ђукић. Ова година памти се по успешно организованим концертима са Гусларским друштвом „Вук Караџић“. Учествовало се на концертима који су извођени под називом „Вече Захарових звезда“.

Тридесетогодишњица успешног рада Друштва и његове оданости традицији обележена је 1987. године. Прослава је имала општински карактер, о чему говори и састав Одбора и комисија за обележавање јубилеја. Председник Одбора је био Десимир Павловић, a председници комисија: Зоран Ристић, Зоран Миленковић, Славољуб Јеремић, Ратко Ђукић, Милан Недељковић и Зоран Стевановић. Јубилеј је спонзорисала 31 радна организација и установа. Свечани концерт je одржан у великој сали Дома културе у Реснику. Поводом јубилеја заслуженим колективима и појединцима додељена су признања.

На такмичењу радничких културно-уметничких друштава Београда, одржаном у Обреновцу 1987. године, наше Друштво је освојило треће место. Те године организована је и летња турнеја од 9. до 19. августа на којој је Друштво наступало по шибенској и макарској ривијери.

Оно по чему се памте те године јеcте „Врањанска свита“ Бранка Марковића. Маестро ју је поставио и пропратио њено извођење у нашем Друштву. Од њега смо добили и ауторско право за „Руговску свиту“.

На скупштини Друштва у фебруару 1988. године за председника је изабран Зоран Миленковић. Првомајски празници су обележени наступима у Титовом гају и Кошутњаку, а 7. маја „Младост“ је учествовала на отварању пешачке зоне у Београду, да бисмо 9. маја уживо наступили у програму Телевизије Београд . За Дан школе „Коста Абрашевић“, 27. маја, дечји ансамбл састављен од ученика школе, а у част празника, први пут је извео игру „Југославија“ у кореографији Милорада Мартића. Тог лета Друштво је учествовало са целовечерњим програмом у Сиску. Своју хуманост КУД је исказао и на концерту солидарности са поплављенима који је организован на стадиону ИМР-а. Традиционално је узето учешће и у „Веселој новогодишњој поворци“ коју Општина Раковица организује у свим раковичким обдаништима и школама.

Почетком деведесетих сарадња се проширује, као и делатност Друштва. Устаљује се школа фолклора која обухвата децу од 8 до 10 година. Печат овој активности даје дугогодишњи играч Горан Живановић Шица. Од тада сваке године у овој школи бирају се чланови за трећи, други и извођачки ансамбл народних игара.

У врло тешким годинама за наш народ и државу КУД из Ресника је и даље био врло активaн. Од 31. септембра до 7. октобра 1993. године реализована је и прва самостална међународна турнеја. Одржана је уз помоћ пријатеља из украјинског града Ковеља окупљених у Друштву „Пољски дивоцвет“. Турнеја је била веома успешна, имала је шири значај: били смо једино друштво које је у тим ратним годинама прешло границу и отишло у иностранство. Украјинци су нас топло примили, солидаришући се са нашим патњама, изражавајући неверицу што смо уопште ту.

Украјинцима је узвраћено гостопримство 1994. године – заједно су организовани успешни концерти у Београду. Најпосећенији концерт je одржан 26. априла у сали Дома ВЈ у Топчидеру, где је организовано вече украјинско-српског пријатељства. Дружења су остала у сећању и 17. јуна (у истој сали) са нашим пријатељима: КУД „Жупљанка“ из Александровца и КУД „Прва искра“ из Барича.

Вече бугарско-српског пријатељства приређено је 9. октобра у сали Центра за културу Раковица са Ансамблом „Весело Шопче“ из Софије. Заједно смо учествовали на Међународном фестивалу фолклора „Жупа 1994“ од 6. до 8. октобра. Те године председник Друштва по други пут je постао Милан Недељковић, дугогодишњи играч и врло активан члан. Дружење са члановима Ансамбла „Весело Шопче“ настављено је 1995. године узајамним посетама. Остварена је нова летња турнеја у Шабли на Црном мору где је изведено више концерата, а новогодишњи концерт 1995. уприличен је у Центру за културу Раковица са културно-уметничким друштвима „Димитрије Котуровић“ и „21. мај“.

Март 1996. године обележен је дружењем са Словацима који живе у Југославији. Организовано је вече словачко-српског пријатељства у раковичком Центру за културу, а тим поводом постављена је и изложба радова наивних сликара из Падине и Ковачице, као и концерт народних песама и игара падинског Ансамбла „Михаил Бабинка“, а све поводом сто деведесет година од оснивања насеља Падина.

Међународни фестивал фолклора „Игром да ти кажем“ – Раковица, 1996. године, први пут је организован захваљујући нашем Друштву, а у сарадњи са осталим културно-уметничким друштвима Раковице. Фестивал је трајао од 24. до 26. маја, а на њему су учествовали ансамбли из иностранства: „Коловрат“ из Њитре у Словачкој, „Решица“ из Румуније, „Весело Шопче“ из Софије и „Толука“ из Мексика; од ансамбала из Србије наступали су: „14. октобар“ из Крушевца, „Жупљанка“ из Александровца, „Абрашевић“ из Шапца и „Добановци“ из Добановаца. Од београдских ансамбала играли су: „Шпанац“, „Иво Лола Рибар“, „Ђока Павловић“, „Србија ИМТ“, „Градимир“, „Икарбус“ и „Абрашевић“; из Раковице: „21. мај“, „Димитрије Котуровић“ и „Младост“. Ова година је била јубиларна и за Месну заједницу Ресник, која је славила тридесет година рада. У свечаности јубилеја Друштво је извело пригодан програм.

И наш јубилеј je био на прагу – четрдесети рођендан. Година 1997. почела је радно и амбициозно, јер јубилеј заслужује да достојно буде обележен; читав мај је у таквој атмосфери. Годишњица је обележена низом концерата, а најсвечанији је одржан 23. маја тамо где смо навикли – у Дому гарде у Топчидеру. Следило је учешће на Деветој смотри дечјих фолклорних ансамбала у организацији Савеза културно-уметничких друштава Београда. Наше учешће није изостало ни на земунском фестивалу „На лепом плавом Дунаву“. Дакако, све турнеје су биле наставак наше прославе јубилеја. Први у низу био је Шести међународни фолклорни фестивал „Лето у Варни 97“. На фестивалу је учествовало 18 ансамбала из дванаест земаља Европе, Азије и Африке. Наш наступ је организатор је оценио речима: „Ви сте једна чудесна група, квалитетна и добро организована, а истовремено спонтана када је то потребно. Ваш прекрасни главни наступ на Летњој позорници је врло високо оцењен од стране стручних људи из секретаријата Фестивала. Нека Вас срећа прати! До скорог виђења!“

У организацији Министарства просвете и образовања Републике Молдавије, у Кишињеву је организован Други међународни фестивал фолклора од 1. до 6. октобра 1997. Одласком на тај Фестивал постали смо прво друштво из Југославије које је посетило Молдавију.

Руководство КУД-а „Младост“ 1997. г.

КУД „Младост“ је у том периоду водило Председништво у саставу: Милан Недељковић, председник, Горан Живановић, секретар, Зорица Лазић, благајник, Мита Бачани, економ, и чланови Председништва: Нестор Павловић, Лазар Ђорђевић, Десимир Павловић, Чеда Мијајловић, Саша Костић, Жарко Вукмировић и Ненад Радојичић, док су уметничко руководство у том периоду сачињавали: Милорад Мартић, уметнички директор извођачког ансамбла народних игара, Растко Павловић, шеф Народног оркестра, Горан Живановић, асистент уметничког директора и уметнички руководилац Пионирског ансамбла народних игара, Саша Бајић, асистент уметничког руководиоца извођачког ансамбла, Борис Тасев и Ненад Мијајловић, корепетитори.

Јубиларна година је завршена сумирањем резултата и усвајањем програма рада за наредни период. За председника Душтва изабран је Душан Лазаревић. Наша ранија пријатељства учвршћивана су и 1998. године са гостима или у гостима. То је година у којој је организовано највише међународних турнеја, чак пет. Дружења су започела манифестацијом „Младост и пријатељи“ која је трајала од 21. до 26. априла. У гостима су нам били ансамбли „Изворче“ из Варне – Бугарска и „Лагунал“ из Кишињева – Молдавија. Потом је наше Друштво било у гостима и путовало: најпре у Њитру, у Словачкој где је дечји ансамбл гостовао од 27. априла до 3. маја, први ансамбл од 8. до 10. маја учествовао је на Фестивалу словенског фолклора у Братислави, а затим заједно са КУД „Димитрије Котуровић“ учествовали у саставу привредно-културне делегације поводом братимљења Општине Раковица са грчким градом Камена Вурла од 15. до 22. јула на обалама Егејског мора. У првој декади августа учествовали смо на Седмом интернационалном фестивалу у Варни на Црном мору. Дечји ансамбл је од 28. септембра до 7. октобра гостовао на Трећем фестивалу у Кишињеву у Молдавији, а непосредно по окончању НАТО агресије од 30. јула до 7. августа 1999. и на Осмом фестивалу у Варни. Захваљујући изузетном утиску на претходна два фестивала, нашем Дечјем ансамблу је по трећи пут дозвољено учешће, мада је једној групи, по пропозицијама организатора, дозвољено да наступи највише два пута на фестивалу.

Лето 2000. проводило се у Грчкој, у граду Волосу, где је од 16. до 24. августа Друштво имало самосталну турнеју, а главни печат следећој години дала је посета Француској, од 12. до 18. јула, као и учешће на фестивалу у граду Ла Реоле крај Бордоа. Турнеја је настављена у граду Moркенкс од 18. до 23. јула на обалама Атлантског океана. О нашем боравку у Француској писао је и лист „Le Republicain“. Нису изостали ни Нирнберг и Париз у којима се боравило два дана, да бисмо у повратку кући посетили Тулуз, Азурну обалу, Ницу, Кан и Венецију.

У Српском Горажду Друштво је провело 3. и 4. новембар 2001, а у организацији Савеза културно-уметничких друштава Београда. Уприличено је наше учешће и на 14. смотри дечјих фолклорних ансамбала под називом „Игром против дроге“. Наш ансамбл je изводио игре из Србије, а Дечји ансамбл за ову прилику припремали су Мара Кастратовић, Иван Лазаревић, Ђорђе Јарановић и Аца Маринковић.

Година 2002. била је јубиларна – славио се четрдесет пети рођендан Друштва. На седници КУД-а „Младост“ одржаној 25. фебруара усвојена је одлука о формирању Одбора за обележавање четрдесетпетогодишњице постојања и рада, а план обележавања је реализован од 1. до 7. маја. За председника Одбора именован је Србислав Зечевић, председник СО Раковица, а за потпредседника Душан Лазаревић који је уједно био и координатор рада свих комисија. Поводом четири и по деценије плодног рада и свестраног деловања одржан је свечани концерт у Клубу Војске Југославије у Топчидеру 4. маја 2002. године. У програму су учествовали: француски ансамбл „La Reole“, ансамбл „Михаил Бабинка“ из Падине, грчки ансамбл „Рентис“ из Атине, ансамбл ветерана Културно-уметничког друштва „Младост“, Први дечји извођачки ансамбл, Други дечји извођачки ансамбл, Извођачки ансамбл народних игара и Народни оркестар са вокалним солистима.

Период стагнације и падова у раду

После година великих успеха и интензивних активности у КУД-у је наступио период падова и стагнација. Омладински извођачки ансамбл се разишао без посебног повода, није обезбеђен подмладак који би попунио редове Првог ансамбла и неминовно је дошло до осипања. Управа Друштва није предузимала потребне мере како би се наступајуће стање спречило. У ствари, недостајало је оно чега је увек највише било – мотива, ентузијазма и иницијативе. Будућност Друштва je препуштена судбини, а судбину најчешће кроје сами актери; овога пута било их је недовољно. Да ли су се уморили или заситили, не зна се, али иницијативе, мотива и ентузијазма овога пута није било довољно. Мара Кастратовић, уз врло скромну помоћ осталих, покушала је да спасава што се спасти може. Преузела је вођење Дечјег ансамбла, ни корепетицију није имала, најчешће је радила уз музику са касетофона. Било је још неких покушаја да се нешто учини; Филип и Миљан су покушали с новом групом полазника фолклора, али све је кратко трајало. Изабрана је чак и нова управа, углавном од бивших чланова Првог ансамбла са Марком Крцићем на челу, али и то је кратко трајало и показало се безуспешним.

Ближила се и 2007. када је требало обележити јубилеј – 50 година постојања Друштва, али како и чиме када нема ансамбала и програма. Група старих активиста, уз иницијативу Милана Недељковића, Душана Лазаревића, Зорана Миленковића, Ненада Радојчића и других, није допустила да велики јубилеј протекне необележен. Сачињен је деведесетоминутни документарни филм од фото, видео и друге архиве Друштва. Окупљени су бивши чланови и крајем маја 2007. у сали ОШ „Коста Абрашевић“, уз краћи уметнички програм Дечјег ансамбла у припреми Маре Кастратовић, скромно, али памћења вредно, обележена је пета деценија КУД-а „Младост“. После програма, уз музику и дружење старих чланова свих генерација, до пред зору, евоциране су успомене на богате вишегодишње активности ресничке Младости (овај пут без наводника и великим словом наглашавамо). Мањак ентузијазма и иницијативе запретио је опстанку.

Почетком прве деценије 21. века у МЗ Авала град основано је ново друштво КУД „Авала“. Друштво је у основи наставило активности КУД-а „21. мај“ које је престало са радом. У раду Друштва било је одређених успеха и успона, али и стагнација. Овај период није био посебно значајан за реснички аматеризам.

Прошле су још две године, али озбиљнијих активности на реактивирању рада Друштва није било. Крајем 2009. група играча КУД-а „Авала“, који су из просторија МЗ „Авала град“ прешли да раде у сали МЗ „Ресник“, иницирали су сусрет са старим руководством КУД-а „Младост“ и предложили да се друштва уједине. Убрзо, у фебруару 2010, одржана је Скупштина оба друштва на којој је донета једногласна одлука. Новонастало друштво ће се звати КУД „Младост – Авала“. За председника је изабран Милан Буквић. Друштво је изабрало нову управу, сачинило нови статут и регистровало се у Агенцији за привредне регистре. Почела је нова, на свим пољима врло интензивна активност. Обновљено је чланство, припремљени нови програми и одржани први наступи. Међутим, у фебруару 2011, у ходнику на спрату МЗ Ресник избио је пожар, у чијем гашењу су учествовала двоја ватрогасна кола. Пожар је захватио и економат Друштва, па је том приликом изгорео или оштећен знатан део ношње, реквизита и инструмената.

Но следећу, 2012. годину, годину великог јубилеја – пет и по деценија постојања, новообновљено Друштво је ипак дочекало спремно за велике програме и обавезе. Формиран је Организациони одбор за обележавање великог јубилеја, а за председника је изабран вишегодишњи активиста Зоран Миленковић. Сачињени су програми и планови за годину јубилеја. Поред већег броја наступа у Београду и околини – у Ковачици, Стублинама, Рипњу…, Дечји фолклорни ансамбл је од 22. до 24. априла гостовао на Међународном фестивалу дечјег фолклора „Васкршњи концерт“ у Залужанима код Бањалуке, Република Српска.

У конгресној дворани Дома гарде у Топчидеру (14. априла) приређен је свечани концерт поводом јубилеја, а у програму су учествовала два ансамбла ветерана, три дечја ансамбла и омладински извођачки фолклорни ансамбл са народним оркестром. Гости јубилеја, као и пре 15 година, били су чланови словачког ансамбла „Коловрат“ из Њитре.

У години обележавања пет и по деценија Друштво је од 19. до 26. августа 2012. године учествовало на 25. Интернационалном фестивалу фолклора у пољском граду Зелена Гора, потом забележило гостовање у Македонији, а завршетак године јубилеја обележен је гала концертом 15. децембра у Културном центру Раковица када су гости били чланови КУД-а „Младост“ из Залужана код Бањалукe.

И после јубилеја Друштво је бележило значајне резултате: 2013. године је гостовало у Републици Српској и Италији, наредне 2014. године у Мађарској када је освојило друго место на фестивалу у Будимпешти, исте године је на Смотри аматери своме граду Друштво сврстано у десет најбољих београдских ансамбала.

Формирање књижевног клуба

Крајем 2012. године при КУД-у је формиран Књижевни клуб „Војислав Илић“, чијим радом руководи вишегодишњи члан Друштва Славољуб Славко Јеремић. Славко је од 1970. године био врло активан у раду фолклорне, музичке, драмске и литерарне секције. Још у раној младости своје афинитете према писаној речи, као оснивач, преточио је у први Реснички часопис под именом „Идеја“ који је информисао pесничане о општим, културним и спортским дешавањима у насељу.

За кратко време Књижевни клуб је окупио завидан број љубитеља и стваралаца књижевности који су одржали више промоција и издали неколико књига.

Председници друштва, уметничко руководство и истакнуте личности

У досадашњем раду Друштва у процесу његовог оснивања, руковођења и бављења уметничким радом значајнију улогу имале су следеће личности:

А) У оснивању Друштва:

Оснивач Друштва 1957. године и први председник Милош Миловановић Миша, рођен 1932. године, заменик директора Основне школе у Реснику, преминуо 1970. године, и са њим Миливоје Гара Радојевић, рођен 1937. године, преминуо 1997. године, запослен у предузећу „Соко Штарк“; док је рад Друштва 1970. године обновио Љубинко Митке Митровић, рођен 1949. године, пензионер који живи у Мељаку.

Б) У руковдству Друштва дужност председника после Мише и Гаре обављали су:

• Живан Лазаревић Жилијен, рођен 1947, машински техничар, радио први председник у „Центропроизводу“ – Београд, живи у Реснику; КУД-а „Младост“,
• Никола Стаменковић, рођен 1924, преминуо 2006. године, био учитељ и директор ОШ „Коста Абрашевић“;
• Живорад Вићентијевић Жира, рођен 1928, преминуо 1988. године, био секретар Месне заједнице у Реснику;
• Радован Миљковић Рака, рођен 1926, преминуо 2004. године, био руководилац локалног водовода и дугогодишњи активиста МЗ;
• Драгиша Митић Гиле, рођен 1954, преминуо 2004, радио у Народној банци Југославије;
• Ратко Ђукић, рођен 1942, наставник математике, био заменик директора ОШ „Коста Абрашевић“, живи у Рушњу;
• Милан Недељковић, рођен 1958, дипломирани инжењер, био директор Центра за културу у Раковици, живи у Раковици;
• Зоран Миленковић, рођен 1953, инжењер, члан већа ГО Раковица, живи у Реснику;
• Душан Лазаревић, рођен 1949, наставник у пензији, живи у Реснику;
• Милан Буквић, рођен 1968, возач, ради у ГСБ, живи у Раковици;
• Надица Филиповић, предузетник, рођена 1963. ради и живи у Реснику, и
• Марко Крцић, предузетник, рођен 1984, ради и живи у Реснику.

В) Уметничким ангажманом у Друштву бавили су се:

У Фолклорној секцији: Милан Недељковић Ћира, Пера Динић, Предраг Педа Живковић, Мића Пуртић, Милан Сладић Дака, Славољуб Јеремић, Јовица Тамбурић, Миша Кнежевић, Зоран Стевановић, Зоран Ристић, Саша Бајић Баја, Ненад Радоичић, Иван Лазаревић, Мара Кастратовић, Јелена Милојковић, Жељко Митровић, Александра Дамњановић, Милица Тејић, Предраг Иванишевић, Филип Китановић, Мирослав Стошић, Милица Савић, Ана Стајић и други.

Г) Посебан печат и доприносе у уметничком раду са фолклорним ансамблима оставили су:

• Слободан Бане Стефановић, рођен 1941, преминуо 2004. године, први уметнички руководилац;
• Живојин Жива Мартинов, рођен 1947, дипломирани инжењер електротехнике, живи у Раковици, утемељивач фолклора у КУД „Младост“;
• Милорад Мартић, рођен 1958, дипломирани економиста, живи у Београду, са ансам блом достигао највише уметничке домете;
• Горан Живановић Шица, рођен 1968, економиста, живи у Железнику, један је од најзаслужнијих за рад са дечјим ансамблима …

Вокални солисти – Најистакнутији чланови били су: Михаило Мика Митић, Ђурђија Ђука Лукић Чворков, Живан Јанковић, Милорад Ивановић Џафа, Милан Недељковић Квака, Предраг Митић, Драгица Сретенијевић, Биљана Батисфајлер, Радован Шаргић, Миле Краиновић, Столе Ђорђевић, Душица Ђорђевић, Маја Новаковић…

Инструменталисти у народном оркестру: Зоран Стокић, Славољуб Манџука, Мића Павловић, Милан Поповић Ћућа, Душан Рутић, Срба Ђуричић, Радмила Стојковски, Раде Прочковић, Бобан Величковић, Љубодраг Јеремић Лиско, Горан Глишовић, Звездан Ристић, Зоран Поповић, Александар Чутаја, Душан Сувајац, Димитрије Павловић, Ђорђе Јарановић, Аца Маринковић, Милош Боснић, Саша Антић, Милена Обрадовић, Ненад Ђорђевић, Борис Тасев, Лидија Јањош, Новица Перић, Душан Шапоња, Ненад Мијајловић, Милорад Стевановић, Никола Дељанин, Радослав Танасијевић и многи други.

Растко Павловић један је од најистакнутијих корепетитора и дугогодишњи шеф народног оркестра, рођен је 1951. године и живи у Реснику.

Пројекцијом филмских представа најдуже се бавио Љубинко Митровић Митке; кино-оператери били су и Радован Симић Симела и Зоран Радојичић Шаца.