Inicijatori i organizatori kulturnih dešavanja najčešće su bili seoski učitelji, koji su pripremali manje pozorišne predstave, najčešće jednočinke i šaljive skečeve, izložbe, igranke, priredbe i druge sadržaje. Prvi i pravi entuzijasti, pored učitelja, najčešće su bili talentovani slobodniji mladići, ređe devojke i deca, ali svakako i drugi. Kao i obično, najteži je bio početak. Javni nastupi i lep prijem kod publike pružali su dodatnu snagu i motiv koji obavezuje, aplauzi su ohrabrivali i podsticali na rad i elan. Ženske uloge su igrali muškarci, jer je bilo sramota da se devojke pojave pred starijima našminkane i slobodnije obučene. Želja i potreba da se otkrije i upozna svet igre, muzike, poezije, da se ta lepota i raskoš dožive, osete i prenesu na gledaoce bili su početni motivi da se u kulturnom i prosvetnom amaterstvu otpočne sa organizovanim radom. Mladi su se najviše okupljali s jeseni kada se obave poljski radovi, a glavno mesto druženja bio je Zadružni dom u centru sela koji je sagrađen još u vreme Turaka.

Krajem pedesetih godina prošlog veka srce sela činili su: Dom kulture – nekada turski han, ispod njega seoski mlin – nekadašnja konjušnica, stara rimska česma na čijim koritima se pojila stoka, a mnogi meštani su sa te česme obramicama donosili vodu svojim kućama. Kao što je ta česma bila izvor vode i života, tako je Dom kulture postao izvor oko koga se okupljala mladež željna znanja i druženja.

Učiteljica Verica Milovanović, jedne srede, 19. marta 1997. godine, na sastanaku KUD „Mladost“ u Domu kulture, kao učesnik u osnivanju, tada, Kulturno-prosvetnog društva i supruga prvog predsednika, rano preminulog učitelja Miše Milovanovića, sa setom nam je pričala o vremenu od pre četiri decenije. Počela je rečima: „Najviše je bilo entuzijazma, sećam se nekada mračne i kaljave ulice 13. oktobar. Sada, već davne 1957. godine, jedne takve večeri, jedanaestog dana januara, grupa mladih entuzijasta, ne hajući za blato i mrak, ušla je u stari Dom kulture. Ideja je bila odavno prisutna, ali sada ju je trebalo i ostvariti. Učitelj Miloš Milovanović i meštanin Milivoje Radojević Gara osnovali su Kulturno-prosvetno društvo „Mladost“. Članovi Društva su bili tadašnji učitelji: Verica Milovanović, Zorka i Milan Lazić i meštani Desimir Tomić, Bora Lukić, Raka Pavlović, Žiža Petrović, Đuka Lukić, Mika Mitić, Pera Jovanović i mnogi drugi. Za prvog predsednika je izabran nastavnik istorije Miloš Miša Milovanović. U narednim godinama stizali su i novi učitelji: Milica i Milovan Dišović, Dušanka i Nikola Stamenković i drugi čijim su se dolaskom sve više množili kulturni sadržaji u Resniku.

Osnivanje dramske grupe i sekcija

Prvo je osnovana dramska grupa i na scenu su postavljene predstave: „Hasanaginica“, „Knez Ivo od Semberije“ i „Hajduk Stanko“. Za kulise i dekor bili su zaduženi naši umetnici Milorad Doca Janković, kasnije akademski slikar, i Mirko Radulović. Često smo gostovali u okolnim mestima: Kneževcu, Rakovici, Rušnju, Pinosavi… Putovali smo konjskim zapregama. Muzička sekcija je takođe lepo radila. Posebno se isticala Đuka Lukić, koja je posle velikog ubeđivanja prihvatila da peva, a imala je izvanredan glas. Takođe, svojom pesmom isticao se i Mika Mitić. Njih dvoje su pozdravljani burnim aplauzima, a kako su nastupi najčešće bili takmičarskog duha, svi smo se radovali njihovim uspesima.

Naš zadatak je bio i prosvećivanje, pre svih, ženske omladine.

„Organizovali smo kurseve zdravstvenog prosvećivanja, prve pomoći, šivenja, opismenjavanja“, kaže učiteljica Verica. I tako, iz godine u godinu, bez predaha, širili smo našu delatnost i uključivali sve veći broj meštana, prosvetnih radnika, dece i omladine. Koju godinu kasnije formirali smo i najatraktivniju grupu našeg društva – Folklornu sekciju. Osnivač je bio Miloš Milovanović, a koordinator Dušanka Stamenković. Za prvog rukovodioca Folklorne sekcije angažovan je Bane Stefanović.“

U letnjem periodu igranke su organizovane na platou ispred Doma kulture. Sva ta veselja i radovanja trajala su do 1964. godine kada je autobus udario u zgradu starog doma, koja je zbog oštećenja stavljena van upotrebe. Ovaj nemili događaj omladina Resnika je, ipak, vrlo brzo prevazišla i organizovanje svojih aktivnosti nastavila u Stamenkovoj kafani na resničkoj Železničkoj stanici.

Inače, Društvo se bavilo i drugim aktivnostima, trudilo se da Resnik lepše izgleda i iniciralo je mnoge radne akcije. „Oskudevali smo u mnogo čemu, ali entuzijazam nije nikada izostao“, prisećala se, ne bez sete, ali i sa ponosom, tih dana naša sagovornica Verica Milovanović.

Mnogi naši sugrađani su veliki deo svoga života posvetili kulturnim događanjima Resnika. Ljubinko Mitrović Mitke, koji se godinama bavio organizacijom programskih sadržaja, ispričao nam je svoja sećanja na početke rada Kulturno-prosvetnog društva.

„Vojska koja je učestvovala u izgradnji deonice kružnog puta kroz Resnik, bila je stacionirana na mestu danas omeđenom kružnim putem, putem za Jelezovac i Rakovačkim potokom; u tom periodu je počelo održavanje prvih filmskih projekcija u Resniku. Te projekcije su priređivane u seoskoj porti jednom nedeljno, sve dotle dok vojska nije otišla iz Resnika.

Sa prikazivanjem filmova nastavilo se u zgradi starog Doma kulture, a organizator je bilo Kulturno-prosvetno društvo u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, i to subotom u zimskom periodu, jer je nedelja bila dan za igranke, a kasnije su projekcije održavane i dvaput nedeljno. Posle prikazivanja filma rasklanjane su klupe i nastavljano je sa igrankom. U letnjem periodu u sali starog Doma kulture Zemljoradnička zadruga je skladištila žito, pa su igranke održavane ispred Doma, na platou na kome se nalazila okretnica gradskog autobusa.

Tada je prvi put na priredbi otpevana zabavna pesma, a otpevao ju je Živan Savić Ruski. Prvu zabavnu igru na igranci, tzv. „tvist“, odigrali su Zorica Petrović Ture i Sava Radovanović Čvarak.

S proleća 1967. počinje organizovanje programa priredbi na kojima su izvođeni kratki skečevi, koje su zajednički pisali Zoran Ristić i Ljubinko Mitrović Mitke, a u njima su na humoristički način prikazivani pojedini događaji i ličnosti Resnika.“

Novi Dom kulture

Godine 1968. počinje izgradnja novog Doma kulture y seoskoj porti i u tom periodu u Resniku se ne održavaju nikakvi kulturno-zabavni sadržaji. U novom Domu se, pored bioskopske sale sa 411 mesta i kompletnom kino-kabinom, nalazila i samoposluga preduzeća „Banovo brdo“, Dom zdravlja sa apotekom, a na spratu je bio Omladinski klub, jedna veća sala za sastanke, jedna manja sala za rad društveno-političkih organizacija, biblioteka, kancelarija Mesne zajednice i kancelarija lokalnog vodovoda. Otvaranjem Doma stvoreni su izuzetni uslovi za mnoge aktivnosti.

Novi Dom kulture je svečano otvoren na Dan Pepublike, 29. novembra 1969. godine. Već 1. januara 1970. godine grupa omladinaca je organizovala prvu igranku za koju je svoj gramofon pozajmio Slobodan Jeremić Kokez. Sutradan, 2. januara, uređena je igranka na kojoj je VIS „Šesabo“ svirao zabavnu i narodnu muziku.

Za vođenje programa, organizaciju igranki i sklapanje ugovora za koncerte narodne muzike bio je zadužen Ljubinko Mitke Mitrović. Određeni su termini za održavanje pojedinih programa, sreda i subota za filmske predstave, nedelja za igranke, a koncerti narodne muzike održavani su ostalim danima. Na igrankama su svirali već afirmisani vokalno-instrumentalni sastavi, pomenuti „Šesado“, zatim „Kiša i suze“, „Imele“, „Siluete“, „Feliksi“, „Plamenih pet“. Najduže je na igrankama svirala grupa „Helios“ sa solistom Radoslavom Rodićem Rokijem, koji je dva puta osvajao prvu nagradu na muzičkom festivalu „MESAM“.

U saradnji sa specijalizovanim Drugim programom Radio Beograda iz sale Doma kulture emitovana je direktno u etar emisija „Autobus u pola šest“.

„U bioskopskoj sali redovno su prikazivani filmovi odmah po prikazivanju u bioskopima Beograda ili čak i u isto vreme, što je bio slučaj i sa najznačajnijim filmskim ostvarenjem tog vremena, filmom „Bitka na Sutjesci“. Da bismo neki film prikazali u isto vreme, često smo išli lično da ga preuzmemo, kao što je bio slučaj sa filmom „Bitka na Neretvi“. Milivoje Radojević Gara i Milan Šargić Mimi išli su čak u Majdanpek po kopiju filma. Prikazivanju filma „Devojka sa Kosmaja“ prisustvovali su Dragovan Jovanović, režiser filma, i Ljudmila Lisina, glavna glumica, koji su posle projekcije odgovarali na pitanja gledalaca. U našoj sali prikazivana su najveća domaća i strana kinematografska ostvarenja svih vremena zabeležena na tridesetpetmilimetarskoj celuloidnoj traci.

Novi koraci KUD-a „Mladost“

Društvo nastavlja sa radom posle letnje pauze, u septembru 1971. godine, ali nastaju problemi sa folklornom sekcijom. Počeli su jesenji poljski radovi, pa su probe postale neredovne, mnogi igrači nisu dolazili, tako da je na sastanku predsedništva odlučeno da se sekcija raspusti i formira nova u saradnji sa Osnovnom školom u Resniku, i to od učenika viših razreda, a uslov je bio da član ne može biti učenik koji ima slabu ocenu. Za umetnički rad je angažovan Petar Pera Dinić, a po njegovom odlasku u vojsku, koji je ubrzo usledio, zamenio ga je Živojin Martinov. Posle nešto više od godinu dana vežbanja sa novim ansamblom održali smo prvi nastup u Domu kulture u Ripnju. Sada su ti nekadašnji dečaci i devojčice odrasli ljudi, mnogi su veoma aktivni u ansamblu veterana i vođenju svog matičnog Društva, što se može videti iz monografija koje je Društvo izdalo,“ zaključuje Mitrović.

Otvaranjem novog Doma kulture stvoreni su uslovi za obnavljanje rada Kulturno-prosvetnog društva. Skupština društva je održana 11. januara 1970. godine i tada je rad društva zvanično obnovljen. Skupštinom je predsedavao osnivač Društva Miloš Milovanović, a izabrana je i Uprava u sastavu: Miloš Milovanović, predsednik; podpredsednici: Zoran Ristić i Ljubinko Mitrović Mitke; za sekretara je izabran Živan Lazarević Žilijen, a za blagajnika Milivoje Radojević Gara. Ovo je bio prvi sastav uprave nakon obnavljanja rada. Društvo je nastavilo svoj rad usklađivanjem Statuta sa važećim zakonskim propisima. Novi statut Društva je zaveden u beogradskom SUP-u pod brojem UP – I br. 10-16/1 od 5.03.1970. godine.

Folklorna i dramska sekcija su intenzivirale svoj rad. Formirane su i nove sekcije: foto-kino sekcija, narodni orkestar sa pevačima, likovna sekcija, literarna sekcija, recitatorska, sekcija za organizovanje igranki i sekcija za organizovanje koncerata. U Domu kulture vrilo je, kako se kaže, kao u košnici. Redovno su održavane bioskopske predstave, dva puta nedeljno, dok su dečje predstave usklađivane sa planom i programom škole. Nedelja veče je bila rezervisana za igranke sa živom muzikom, a subota za koncerte sa estradnim umetnicima.

U ovom periodu ne manjka ni zapisa o kulturnim događanjima. Zahvaljujući savremenom Domu kulture, kakav nije imalo ni jedno okolno selo, Resnik je postao i svojevrsni kulturni centar za koji počinju da se interesuju brojne ličnosti iz sveta umetnosti i estrade. Sve estradne zvezde tog vremena nastupale su u resničkom Domu kulture i tu se vrlo rado vraćale. Prvi koncert narodne muzike održan je avgusta 1970, a nastupili su Safet Isović, Toma Zdravković, Muharem Serbezovski, Mirjana Barjaktarević i orkestar Ace Stepića. Pored njih su kasnije nastupali i: Bora Spužić Kvaka, Lepa Lukić, Predrag (Dragan) Živković Tozovac, Silvana Armenulić, Aca Matić, Bora Drljača, Gvozden Radičević, Beba Selimović, Nedeljko i Dušica Bilkić, Nedžad Salković, Zaim Imamović, Himzo Polovina, Nada Mamula, Miodrag Petrović Čkalja, Jovan Janićijević Burduš, Ljuba Stepanović, Esma Redžepova sa ansamblom Teodosijevski, Hašim Kučuk Hoki i mnogi drugi.

Bez sumnje, posebno mesto i ulogu u stvaranju i pružanju kulturnih sadržaja građanima Resnika i okoline imalo je Kulturno-prosvetno društvo „Mladost“. Želje mladih tokom svih tih godina bile su iste. Generacije su se smenjivale, stariji su učili mlađe, ništa nije prepuštano slučaju i zaboravu. Akordi su se nizali, ispevane su mnoge pesme i istražene nove igre, ali i urađene mnoge slike i još puno toga. Ljubav prema izvornom stvaralaštvu i veliki entuzijazam mladih čuvara naše tradicije i bogatstva folklorne baštine, tokom svih tih godina, zahvaljujući „Mladosti“, ostali su verni istim idealima: glumi, pesmi, igri, druženju… Sa željom da se sve te godine sačuvaju od zaborava, članovi Društva su sačinili publikaciju „Spomenar“, koja je svojevrsni svedok (već decenijama) postojanja i rada „Mladosti“, ali i prepreka našoj zaboravnosti i krhkim sećanjima. „Spomenar“ je i izvor brojnih zapisa koje koristimo kao građu pri izradi ove Hronike.

Spomenar – izvor zapisa

Do skupštine KPD-a održane 3. marta 1974. godine, posle Miloša Milovanovića, dužnost predsednika obavljao je Nikola Stamenković, sekretar je bio Ljubinko Mitrović, a blagajnik Milivoje Radojević Gara. Folklorna sekcija u tom periodu imala je već sedam postavljenih koreografija. Sa uvežbanim programom Društvo je odlazilo na letovanje 1975. i 1976. godine u Tijesno kod Šibenika. Priređivani su koncerti u izviđačkim kampovima i turističkim objektima koji su bili dobro posećeni, a programi toplo primljeni. Sve do polovine sedamdesetih godina KPD se izdržavalo sopstvenim sredstvima zarađenim od izvođenja raznih programa i manifestacija. Od 1975. počinje redovno da dobija sredstva od Samoupravne interesne zajednice kulture. Iako ta sredstva nisu bila dovoljna, ipak smo uspeli da obogatimo sadržaj rada, pa je formiran i vokalno instrumentalni sastav, orkestar zabavne muzike VIS „Plamteće zvezde“, kupljeni instrumenti i pojačalo. U sastavu orkestra bili su: Perica Stanojević, Rade Životić, Predrag Antić i Dragan Mladenović. Počeli smo da šijemo i kostime, a ustalio se i rad narodnog orkestra čiji je šef bio Boban Veličković.

Na saboru „Prvi glas amatera Šumadije“ u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Opštine Čukarica i Studija B naše Društvo su predstavljala tri člana, od kojih su Biljana Batisfajler i Živan Janković zauzeli prvo mesto.

U to vreme i zabavni orkestar je imao svoje nastupe: učestvovao je na gitarijadama koje su organizovane u Rakovici i Vrpolju. Likovna sekcija organizuje svoj rad u prostorijama Doma i priređuje izložbe u Domu i u Osnovnoj školi. Posebno se ističe angažovanost Milorada Jankovića Doce, koji je jedno vreme rukovodio sekcijom, a uz njega su i Milan Nedeljković i Dragan Radojičić.

Dramskom sekcijom je rukovodio Borivoje Vukić Gusa koji je spremao „Ubistvo Cezara i smrt…“ od Morošeka. Glavni protagonisti su bili: Rade Životić, Branka Filipović, Dušan Marjanović, Kaja Radojičić. Muziku je spremio Ivica Jančić, a kulise Nestor Pavlović.

Više od jedne decenije najposećenije su bile igranke organizovane u velikoj sali gde je ponekad dolazilo i po 450 posetilaca. Organizovani su i mnogi drugi programi, obeležavani značajni datumi, a uoči Nove godine upriličeni su koncerti sa lutrijama na kojima je prodavano i preko tri hiljade srećki.

U prethodnom periodu dužnost predsednika Društva obavljali su Miša Milovanović, Milivoje Radojević Gara, Nikola Stamenković, Radovan Miljković i Živorad Vićentijević. Na skupštini Društva 1982. godine za predsednika je izabran Dragiša Mitić. Te godine Kulturno-prosvetno društvo je preregistrovano u Kulturno-umetničko društvo „Mladost“, a u Gradskom sekretarijatu unutrašnjih poslova dobilo je novi broj (212-1-180/82 od 26. 07. 1982. godine) i novi Statut; iste godine Društvo je postalo član Saveza kulturno-umetničkih društava Beograda.

U navedenoj godini dolazi do promena i u radu folklorne sekcije. Dotadašnji umetnički rukovodilac Živojin Martinov, koji je lepotu folklora i ljubav prema pesmi i igri preneo na mnoge mlade Resničane, vođstvo prepušta svom učeniku, jednom od najboljih igrača koji je ponikao u našoj „Mladosti“, Miloradu Martiću, koji je zaigrao u KUD-u „Mladost“, a razigrao se u AKUD „Branko Krsmanović“, gde je više godina bio solista. Kao umetnički rukovodilac ansambla narodnih igara radio je do 2002. godine. Za vreme njegovog rukovođenja Društvo je dostiglo najviše umetničke domete.

Za aktivnosti u oblasti kulture Društvo je 1986. dobilo Plaketu „14. oktobar“, što je u to vreme bilo najveće priznanje koje je SO Rakovica dodeljivala u oblasti kulture. Te godine se sumiraju rezultati, usvajaju se smernice za dalji rad, a novi predsednik je postao nastavnik matematike Ratko Đukić. Ova godina pamti se po uspešno organizovanim koncertima sa Guslarskim društvom „Vuk Karadžić“. Učestvovalo se na koncertima koji su izvođeni pod nazivom „Veče Zaharovih zvezda“.

Tridesetogodišnjica uspešnog rada Društva i njegove odanosti tradiciji obeležena je 1987. godine. Proslava je imala opštinski karakter, o čemu govori i sastav Odbora i komisija za obeležavanje jubileja. Predsednik Odbora je bio Desimir Pavlović, a predsednici komisija: Zoran Ristić, Zoran Milenković, Slavoljub Jeremić, Ratko Đukić, Milan Nedeljković i Zoran Stevanović. Jubilej je sponzorisala 31 radna organizacija i ustanova. Svečani koncert je održan u velikoj sali Doma kulture u Resniku. Povodom jubileja zasluženim kolektivima i pojedincima dodeljena su priznanja.

Na takmičenju radničkih kulturno-umetničkih društava Beograda, održanom u Obrenovcu 1987. godine, naše Društvo je osvojilo treće mesto. Te godine organizovana je i letnja turneja od 9. do 19. avgusta na kojoj je Društvo nastupalo po šibenskoj i makarskoj rivijeri.

Ono po čemu se pamte te godine jecte „Vranjanska svita“ Branka Markovića. Maestro ju je postavio i propratio njeno izvođenje u našem Društvu. Od njega smo dobili i autorsko pravo za „Rugovsku svitu“.

Na skupštini Društva u februaru 1988. godine za predsednika je izabran Zoran Milenković. Prvomajski praznici su obeleženi nastupima u Titovom gaju i Košutnjaku, a 7. maja „Mladost“ je učestvovala na otvaranju pešačke zone u Beogradu, da bismo 9. maja uživo nastupili u programu Televizije Beograd . Za Dan škole „Kosta Abrašević“, 27. maja, dečji ansambl sastavljen od učenika škole, a u čast praznika, prvi put je izveo igru „Jugoslavija“ u koreografiji Milorada Martića. Tog leta Društvo je učestvovalo sa celovečernjim programom u Sisku. Svoju humanost KUD je iskazao i na koncertu solidarnosti sa poplavljenima koji je organizovan na stadionu IMR-a. Tradicionalno je uzeto učešće i u „Veseloj novogodišnjoj povorci“ koju Opština Rakovica organizuje u svim rakovičkim obdaništima i školama.

Početkom devedesetih saradnja se proširuje, kao i delatnost Društva. Ustaljuje se škola folklora koja obuhvata decu od 8 do 10 godina. Pečat ovoj aktivnosti daje dugogodišnji igrač Goran Živanović Šica. Od tada svake godine u ovoj školi biraju se članovi za treći, drugi i izvođački ansambl narodnih igara.

U vrlo teškim godinama za naš narod i državu KUD iz Resnika je i dalje bio vrlo aktivan. Od 31. septembra do 7. oktobra 1993. godine realizovana je i prva samostalna međunarodna turneja. Održana je uz pomoć prijatelja iz ukrajinskog grada Kovelja okupljenih u Društvu „Poljski divocvet“. Turneja je bila veoma uspešna, imala je širi značaj: bili smo jedino društvo koje je u tim ratnim godinama prešlo granicu i otišlo u inostranstvo. Ukrajinci su nas toplo primili, solidarišući se sa našim patnjama, izražavajući nevericu što smo uopšte tu.

Ukrajincima je uzvraćeno gostoprimstvo 1994. godine – zajedno su organizovani uspešni koncerti u Beogradu. Najposećeniji koncert je održan 26. aprila u sali Doma VJ u Topčideru, gde je organizovano veče ukrajinsko-srpskog prijateljstva. Druženja su ostala u sećanju i 17. juna (u istoj sali) sa našim prijateljima: KUD „Župljanka“ iz Aleksandrovca i KUD „Prva iskra“ iz Bariča.

Veče bugarsko-srpskog prijateljstva priređeno je 9. oktobra u sali Centra za kulturu Rakovica sa Ansamblom „Veselo Šopče“ iz Sofije. Zajedno smo učestvovali na Međunarodnom festivalu folklora „Župa 1994“ od 6. do 8. oktobra. Te godine predsednik Društva po drugi put je postao Milan Nedeljković, dugogodišnji igrač i vrlo aktivan član. Druženje sa članovima Ansambla „Veselo Šopče“ nastavljeno je 1995. godine uzajamnim posetama. Ostvarena je nova letnja turneja u Šabli na Crnom moru gde je izvedeno više koncerata, a novogodišnji koncert 1995. upriličen je u Centru za kulturu Rakovica sa kulturno-umetničkim društvima „Dimitrije Koturović“ i „21. maj“.

Mart 1996. godine obeležen je druženjem sa Slovacima koji žive u Jugoslaviji. Organizovano je veče slovačko-srpskog prijateljstva u rakovičkom Centru za kulturu, a tim povodom postavljena je i izložba radova naivnih slikara iz Padine i Kovačice, kao i koncert narodnih pesama i igara padinskog Ansambla „Mihail Babinka“, a sve povodom sto devedeset godina od osnivanja naselja Padina.

Međunarodni festival folklora „Igrom da ti kažem“ – Rakovica, 1996. godine, prvi put je organizovan zahvaljujući našem Društvu, a u saradnji sa ostalim kulturno-umetničkim društvima Rakovice. Festival je trajao od 24. do 26. maja, a na njemu su učestvovali ansambli iz inostranstva: „Kolovrat“ iz Njitre u Slovačkoj, „Rešica“ iz Rumunije, „Veselo Šopče“ iz Sofije i „Toluka“ iz Meksika; od ansambala iz Srbije nastupali su: „14. oktobar“ iz Kruševca, „Župljanka“ iz Aleksandrovca, „Abrašević“ iz Šapca i „Dobanovci“ iz Dobanovaca. Od beogradskih ansambala igrali su: „Španac“, „Ivo Lola Ribar“, „Đoka Pavlović“, „Srbija IMT“, „Gradimir“, „Ikarbus“ i „Abrašević“; iz Rakovice: „21. maj“, „Dimitrije Koturović“ i „Mladost“. Ova godina je bila jubilarna i za Mesnu zajednicu Resnik, koja je slavila trideset godina rada. U svečanosti jubileja Društvo je izvelo prigodan program.

I naš jubilej je bio na pragu – četrdeseti rođendan. Godina 1997. počela je radno i ambiciozno, jer jubilej zaslužuje da dostojno bude obeležen; čitav maj je u takvoj atmosferi. Godišnjica je obeležena nizom koncerata, a najsvečaniji je održan 23. maja tamo gde smo navikli – u Domu garde u Topčideru. Sledilo je učešće na Devetoj smotri dečjih folklornih ansambala u organizaciji Saveza kulturno-umetničkih društava Beograda. Naše učešće nije izostalo ni na zemunskom festivalu „Na lepom plavom Dunavu“. Dakako, sve turneje su bile nastavak naše proslave jubileja. Prvi u nizu bio je Šesti međunarodni folklorni festival „Leto u Varni 97“. Na festivalu je učestvovalo 18 ansambala iz dvanaest zemalja Evrope, Azije i Afrike. Naš nastup je organizator je ocenio rečima: „Vi ste jedna čudesna grupa, kvalitetna i dobro organizovana, a istovremeno spontana kada je to potrebno. Vaš prekrasni glavni nastup na Letnjoj pozornici je vrlo visoko ocenjen od strane stručnih ljudi iz sekretarijata Festivala. Neka Vas sreća prati! Do skorog viđenja!“

U organizaciji Ministarstva prosvete i obrazovanja Republike Moldavije, u Kišinjevu je organizovan Drugi međunarodni festival folklora od 1. do 6. oktobra 1997. Odlaskom na taj Festival postali smo prvo društvo iz Jugoslavije koje je posetilo Moldaviju.

Rukovodstvo KUD-a „Mladost“ 1997. g.

KUD „Mladost“ je u tom periodu vodilo Predsedništvo u sastavu: Milan Nedeljković, predsednik, Goran Živanović, sekretar, Zorica Lazić, blagajnik, Mita Bačani, ekonom, i članovi Predsedništva: Nestor Pavlović, Lazar Đorđević, Desimir Pavlović, Čeda Mijajlović, Saša Kostić, Žarko Vukmirović i Nenad Radojičić, dok su umetničko rukovodstvo u tom periodu sačinjavali: Milorad Martić, umetnički direktor izvođačkog ansambla narodnih igara, Rastko Pavlović, šef Narodnog orkestra, Goran Živanović, asistent umetničkog direktora i umetnički rukovodilac Pionirskog ansambla narodnih igara, Saša Bajić, asistent umetničkog rukovodioca izvođačkog ansambla, Boris Tasev i Nenad Mijajlović, korepetitori.

Jubilarna godina je završena sumiranjem rezultata i usvajanjem programa rada za naredni period. Za predsednika Duštva izabran je Dušan Lazarević. Naša ranija prijateljstva učvršćivana su i 1998. godine sa gostima ili u gostima. To je godina u kojoj je organizovano najviše međunarodnih turneja, čak pet. Druženja su započela manifestacijom „Mladost i prijatelji“ koja je trajala od 21. do 26. aprila. U gostima su nam bili ansambli „Izvorče“ iz Varne – Bugarska i „Lagunal“ iz Kišinjeva – Moldavija. Potom je naše Društvo bilo u gostima i putovalo: najpre u Njitru, u Slovačkoj gde je dečji ansambl gostovao od 27. aprila do 3. maja, prvi ansambl od 8. do 10. maja učestvovao je na Festivalu slovenskog folklora u Bratislavi, a zatim zajedno sa KUD „Dimitrije Koturović“ učestvovali u sastavu privredno-kulturne delegacije povodom bratimljenja Opštine Rakovica sa grčkim gradom Kamena Vurla od 15. do 22. jula na obalama Egejskog mora. U prvoj dekadi avgusta učestvovali smo na Sedmom internacionalnom festivalu u Varni na Crnom moru. Dečji ansambl je od 28. septembra do 7. oktobra gostovao na Trećem festivalu u Kišinjevu u Moldaviji, a neposredno po okončanju NATO agresije od 30. jula do 7. avgusta 1999. i na Osmom festivalu u Varni. Zahvaljujući izuzetnom utisku na prethodna dva festivala, našem Dečjem ansamblu je po treći put dozvoljeno učešće, mada je jednoj grupi, po propozicijama organizatora, dozvoljeno da nastupi najviše dva puta na festivalu.

Leto 2000. provodilo se u Grčkoj, u gradu Volosu, gde je od 16. do 24. avgusta Društvo imalo samostalnu turneju, a glavni pečat sledećoj godini dala je poseta Francuskoj, od 12. do 18. jula, kao i učešće na festivalu u gradu La Reole kraj Bordoa. Turneja je nastavljena u gradu Morkenks od 18. do 23. jula na obalama Atlantskog okeana. O našem boravku u Francuskoj pisao je i list „Le Republicain“. Nisu izostali ni Nirnberg i Pariz u kojima se boravilo dva dana, da bismo u povratku kući posetili Tuluz, Azurnu obalu, Nicu, Kan i Veneciju.

U Srpskom Goraždu Društvo je provelo 3. i 4. novembar 2001, a u organizaciji Saveza kulturno-umetničkih društava Beograda. Upriličeno je naše učešće i na 14. smotri dečjih folklornih ansambala pod nazivom „Igrom protiv droge“. Naš ansambl je izvodio igre iz Srbije, a Dečji ansambl za ovu priliku pripremali su Mara Kastratović, Ivan Lazarević, Đorđe Jaranović i Aca Marinković.

Godina 2002. bila je jubilarna – slavio se četrdeset peti rođendan Društva. Na sednici KUD-a „Mladost“ održanoj 25. februara usvojena je odluka o formiranju Odbora za obeležavanje četrdesetpetogodišnjice postojanja i rada, a plan obeležavanja je realizovan od 1. do 7. maja. Za predsednika Odbora imenovan je Srbislav Zečević, predsednik SO Rakovica, a za potpredsednika Dušan Lazarević koji je ujedno bio i koordinator rada svih komisija. Povodom četiri i po decenije plodnog rada i svestranog delovanja održan je svečani koncert u Klubu Vojske Jugoslavije u Topčideru 4. maja 2002. godine. U programu su učestvovali: francuski ansambl „La Reole“, ansambl „Mihail Babinka“ iz Padine, grčki ansambl „Rentis“ iz Atine, ansambl veterana Kulturno-umetničkog društva „Mladost“, Prvi dečji izvođački ansambl, Drugi dečji izvođački ansambl, Izvođački ansambl narodnih igara i Narodni orkestar sa vokalnim solistima.

Period stagnacije i padova u radu

Posle godina velikih uspeha i intenzivnih aktivnosti u KUD-u je nastupio period padova i stagnacija. Omladinski izvođački ansambl se razišao bez posebnog povoda, nije obezbeđen podmladak koji bi popunio redove Prvog ansambla i neminovno je došlo do osipanja. Uprava Društva nije preduzimala potrebne mere kako bi se nastupajuće stanje sprečilo. U stvari, nedostajalo je ono čega je uvek najviše bilo – motiva, entuzijazma i inicijative. Budućnost Društva je prepuštena sudbini, a sudbinu najčešće kroje sami akteri; ovoga puta bilo ih je nedovoljno. Da li su se umorili ili zasitili, ne zna se, ali inicijative, motiva i entuzijazma ovoga puta nije bilo dovoljno. Mara Kastratović, uz vrlo skromnu pomoć ostalih, pokušala je da spasava što se spasti može. Preuzela je vođenje Dečjeg ansambla, ni korepeticiju nije imala, najčešće je radila uz muziku sa kasetofona. Bilo je još nekih pokušaja da se nešto učini; Filip i Miljan su pokušali s novom grupom polaznika folklora, ali sve je kratko trajalo. Izabrana je čak i nova uprava, uglavnom od bivših članova Prvog ansambla sa Markom Krcićem na čelu, ali i to je kratko trajalo i pokazalo se bezuspešnim.

Bližila se i 2007. kada je trebalo obeležiti jubilej – 50 godina postojanja Društva, ali kako i čime kada nema ansambala i programa. Grupa starih aktivista, uz inicijativu Milana Nedeljkovića, Dušana Lazarevića, Zorana Milenkovića, Nenada Radojčića i drugih, nije dopustila da veliki jubilej protekne neobeležen. Sačinjen je devedesetominutni dokumentarni film od foto, video i druge arhive Društva. Okupljeni su bivši članovi i krajem maja 2007. u sali OŠ „Kosta Abrašević“, uz kraći umetnički program Dečjeg ansambla u pripremi Mare Kastratović, skromno, ali pamćenja vredno, obeležena je peta decenija KUD-a „Mladost“. Posle programa, uz muziku i druženje starih članova svih generacija, do pred zoru, evocirane su uspomene na bogate višegodišnje aktivnosti resničke Mladosti (ovaj put bez navodnika i velikim slovom naglašavamo). Manjak entuzijazma i inicijative zapretio je opstanku.

Početkom prve decenije 21. veka u MZ Avala grad osnovano je novo društvo KUD „Avala“. Društvo je u osnovi nastavilo aktivnosti KUD-a „21. maj“ koje je prestalo sa radom. U radu Društva bilo je određenih uspeha i uspona, ali i stagnacija. Ovaj period nije bio posebno značajan za resnički amaterizam.

Prošle su još dve godine, ali ozbiljnijih aktivnosti na reaktiviranju rada Društva nije bilo. Krajem 2009. grupa igrača KUD-a „Avala“, koji su iz prostorija MZ „Avala grad“ prešli da rade u sali MZ „Resnik“, inicirali su susret sa starim rukovodstvom KUD-a „Mladost“ i predložili da se društva ujedine. Ubrzo, u februaru 2010, održana je Skupština oba društva na kojoj je doneta jednoglasna odluka. Novonastalo društvo će se zvati KUD „Mladost – Avala“. Za predsednika je izabran Milan Bukvić. Društvo je izabralo novu upravu, sačinilo novi statut i registrovalo se u Agenciji za privredne registre. Počela je nova, na svim poljima vrlo intenzivna aktivnost. Obnovljeno je članstvo, pripremljeni novi programi i održani prvi nastupi. Međutim, u februaru 2011, u hodniku na spratu MZ Resnik izbio je požar, u čijem gašenju su učestvovala dvoja vatrogasna kola. Požar je zahvatio i ekonomat Društva, pa je tom prilikom izgoreo ili oštećen znatan deo nošnje, rekvizita i instrumenata.

No sledeću, 2012. godinu, godinu velikog jubileja – pet i po decenija postojanja, novoobnovljeno Društvo je ipak dočekalo spremno za velike programe i obaveze. Formiran je Organizacioni odbor za obeležavanje velikog jubileja, a za predsednika je izabran višegodišnji aktivista Zoran Milenković. Sačinjeni su programi i planovi za godinu jubileja. Pored većeg broja nastupa u Beogradu i okolini – u Kovačici, Stublinama, Ripnju…, Dečji folklorni ansambl je od 22. do 24. aprila gostovao na Međunarodnom festivalu dečjeg folklora „Vaskršnji koncert“ u Zalužanima kod Banjaluke, Republika Srpska.

U kongresnoj dvorani Doma garde u Topčideru (14. aprila) priređen je svečani koncert povodom jubileja, a u programu su učestvovala dva ansambla veterana, tri dečja ansambla i omladinski izvođački folklorni ansambl sa narodnim orkestrom. Gosti jubileja, kao i pre 15 godina, bili su članovi slovačkog ansambla „Kolovrat“ iz Njitre.

U godini obeležavanja pet i po decenija Društvo je od 19. do 26. avgusta 2012. godine učestvovalo na 25. Internacionalnom festivalu folklora u poljskom gradu Zelena Gora, potom zabeležilo gostovanje u Makedoniji, a završetak godine jubileja obeležen je gala koncertom 15. decembra u Kulturnom centru Rakovica kada su gosti bili članovi KUD-a „Mladost“ iz Zalužana kod Banjaluke.

I posle jubileja Društvo je beležilo značajne rezultate: 2013. godine je gostovalo u Republici Srpskoj i Italiji, naredne 2014. godine u Mađarskoj kada je osvojilo drugo mesto na festivalu u Budimpešti, iste godine je na Smotri amateri svome gradu Društvo svrstano u deset najboljih beogradskih ansambala.

Formiranje književnog kluba

Krajem 2012. godine pri KUD-u je formiran Književni klub „Vojislav Ilić“, čijim radom rukovodi višegodišnji član Društva Slavoljub Slavko Jeremić. Slavko je od 1970. godine bio vrlo aktivan u radu folklorne, muzičke, dramske i literarne sekcije. Još u ranoj mladosti svoje afinitete prema pisanoj reči, kao osnivač, pretočio je u prvi Resnički časopis pod imenom „Ideja“ koji je informisao pesničane o opštim, kulturnim i sportskim dešavanjima u naselju.

Za kratko vreme Književni klub je okupio zavidan broj ljubitelja i stvaralaca književnosti koji su održali više promocija i izdali nekoliko knjiga.

Predsednici društva, umetničko rukovodstvo i istaknute ličnosti

U dosadašnjem radu Društva u procesu njegovog osnivanja, rukovođenja i bavljenja umetničkim radom značajniju ulogu imale su sledeće ličnosti:

A) U osnivanju Društva:

Osnivač Društva 1957. godine i prvi predsednik Miloš Milovanović Miša, rođen 1932. godine, zamenik direktora Osnovne škole u Resniku, preminuo 1970. godine, i sa njim Milivoje Gara Radojević, rođen 1937. godine, preminuo 1997. godine, zaposlen u preduzeću „Soko Štark“; dok je rad Društva 1970. godine obnovio Ljubinko Mitke Mitrović, rođen 1949. godine, penzioner koji živi u Meljaku.

B) U rukovdstvu Društva dužnost predsednika posle Miše i Gare obavljali su:

• Živan Lazarević Žilijen, rođen 1947, mašinski tehničar, radio prvi predsednik u „Centroproizvodu“ – Beograd, živi u Resniku; KUD-a „Mladost“,
• Nikola Stamenković, rođen 1924, preminuo 2006. godine, bio učitelj i direktor OŠ „Kosta Abrašević“;
• Živorad Vićentijević Žira, rođen 1928, preminuo 1988. godine, bio sekretar Mesne zajednice u Resniku;
• Radovan Miljković Raka, rođen 1926, preminuo 2004. godine, bio rukovodilac lokalnog vodovoda i dugogodišnji aktivista MZ;
• Dragiša Mitić Gile, rođen 1954, preminuo 2004, radio u Narodnoj banci Jugoslavije;
• Ratko Đukić, rođen 1942, nastavnik matematike, bio zamenik direktora OŠ „Kosta Abrašević“, živi u Rušnju;
• Milan Nedeljković, rođen 1958, diplomirani inženjer, bio direktor Centra za kulturu u Rakovici, živi u Rakovici;
• Zoran Milenković, rođen 1953, inženjer, član veća GO Rakovica, živi u Resniku;
• Dušan Lazarević, rođen 1949, nastavnik u penziji, živi u Resniku;
• Milan Bukvić, rođen 1968, vozač, radi u GSB, živi u Rakovici;
• Nadica Filipović, preduzetnik, rođena 1963. radi i živi u Resniku, i
• Marko Krcić, preduzetnik, rođen 1984, radi i živi u Resniku.

V) Umetničkim angažmanom u Društvu bavili su se:

U Folklornoj sekciji: Milan Nedeljković Ćira, Pera Dinić, Predrag Peda Živković, Mića Purtić, Milan Sladić Daka, Slavoljub Jeremić, Jovica Tamburić, Miša Knežević, Zoran Stevanović, Zoran Ristić, Saša Bajić Baja, Nenad Radoičić, Ivan Lazarević, Mara Kastratović, Jelena Milojković, Željko Mitrović, Aleksandra Damnjanović, Milica Tejić, Predrag Ivanišević, Filip Kitanović, Miroslav Stošić, Milica Savić, Ana Stajić i drugi.

G) Poseban pečat i doprinose u umetničkom radu sa folklornim ansamblima ostavili su:

• Slobodan Bane Stefanović, rođen 1941, preminuo 2004. godine, prvi umetnički rukovodilac;
• Živojin Živa Martinov, rođen 1947, diplomirani inženjer elektrotehnike, živi u Rakovici, utemeljivač folklora u KUD „Mladost“;
• Milorad Martić, rođen 1958, diplomirani ekonomista, živi u Beogradu, sa ansam blom dostigao najviše umetničke domete;
• Goran Živanović Šica, rođen 1968, ekonomista, živi u Železniku, jedan je od najzaslužnijih za rad sa dečjim ansamblima …

Vokalni solisti – Najistaknutiji članovi bili su: Mihailo Mika Mitić, Đurđija Đuka Lukić Čvorkov, Živan Janković, Milorad Ivanović Džafa, Milan Nedeljković Kvaka, Predrag Mitić, Dragica Sretenijević, Biljana Batisfajler, Radovan Šargić, Mile Krainović, Stole Đorđević, Dušica Đorđević, Maja Novaković…

Instrumentalisti u narodnom orkestru: Zoran Stokić, Slavoljub Mandžuka, Mića Pavlović, Milan Popović Ćuća, Dušan Rutić, Srba Đuričić, Radmila Stojkovski, Rade Pročković, Boban Veličković, Ljubodrag Jeremić Lisko, Goran Glišović, Zvezdan Ristić, Zoran Popović, Aleksandar Čutaja, Dušan Suvajac, Dimitrije Pavlović, Đorđe Jaranović, Aca Marinković, Miloš Bosnić, Saša Antić, Milena Obradović, Nenad Đorđević, Boris Tasev, Lidija Janjoš, Novica Perić, Dušan Šaponja, Nenad Mijajlović, Milorad Stevanović, Nikola Deljanin, Radoslav Tanasijević i mnogi drugi.

Rastko Pavlović jedan je od najistaknutijih korepetitora i dugogodišnji šef narodnog orkestra, rođen je 1951. godine i živi u Resniku.

Projekcijom filmskih predstava najduže se bavio Ljubinko Mitrović Mitke; kino-operateri bili su i Radovan Simić Simela i Zoran Radojičić Šaca.