Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) била је друштвено-политичка организација у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији која је окупљала борце Народноослободилачке војске Југославије и друге учеснике народноослободилачке борбе 1941-1945. године. СУБНОР се формирао на територијалном принципу почев од насеља, села, градова, република, и на савезном нивоу.

Чланство у борачким организацијама било је добровољно и појединачно, а члан је могао бити сваки грађанин који је учествовао у НОП-у, био у затвору, интернацији или на принудном раду због помагања НОП-у, био заробљен, а у заробљеништву се определио за НОП и својим држањем и радом залагао за остварење циљева НОП. Члан је могао бити и сваки грађанин који се изван земље с оружјем у руци борио против фашизма, као и бивши учесници грађанског рата у Шпанији, покрета отпора у Француској и др.

Након распада Југославије 1991. године ова организације се поделила по републикама.

Током рата 1941-1945. године много Ресничана је положило своје животе, а многи који су учествовали у рату остали су трајни инвалиди или задобили друге последице ратних дешавања.

Нарочито у послератном периоду, првих деценија, Месно удружење бораца Ресника било је бројно и врло активно на задацима одавања почасти и сећања на пале борце, као и на задацима бриге о мајкама и члановима најуже породице палих бораца.

Удружење је радило на обележавању традиција из славне прошлости бораца НОР-а, организовањем разних програма: полагања венаца, излета, историјског часа, академија, сусрета бораца са ђацима. Посебно се истиче сарадња удружења бораца са организацијама савеза резервних старешина и са војним јединицама. Завидну организованост у дужем периоду, нарочито од почетка седамдесетих година до краја минулог века, Месна организација бораца Ресника посветила је обезбеђењу разних олакшица и погодности својим члановима. Удружење је успешно организовало здравствене прегледе, одласке чланова на одморе и у бање, набавку медицинских апарата и других помагала, као и робе и артикала ширике потрошње. Са дужним пијететом чланови Удружења бораца месне организације уредили су последње испраћаје преминулих бораца своје организације. Поред обележавања Дана борца, и некада Дана републике, годишњица великих битака и других значајних датума и повода, одувек је најзначајнија активност МО бораца Ресника била обележавање 13. октобра, Дана ослобођења Ресника.

Овај дан се са великим поштовањем и пажњом припремао. Полагани су венци од стране многих друштвених и политичких организација, читани су говори и припремани уметнички програми са родољубивом тематиком. Посете чланова породица палих бораца, грађана, представника организација, ученика школе и бројних других посетилаца биле су масовне. Присуствовало је тада више стотина, па и хиљада учесника. Како године и деценије пролазе, број бораца учесника НОР-а све је мањи; ове 2014. године у Реснику су жива још четири борца учесника НОР-а. Породице, потомци и поштоваоци бораца НОР-а све мање пажње посвећују посети Споменику палим борцима и обележавању Дана ослобођења Ресника. Нарочито од почетка овог века те посете су све слабије.

Председници борачког удружења су били: Момчило Недељковић, Света Вићентијевић, Војислав Недељковић, Мијодраг Животић, Петровић, Драга Недељковић, Мијодраг Недељковић и други.

О некадашњој бројности чланства и потенцијалима овог удружења у Реснику које се последњих година бори за свој опстанак, може послужити и Списак чланова МО удружењабораца, преузет из архива Месне заједнице Ресник, а потиче из средине осамдесетих година прошлог века.

Остала удружења

Поред наведених, постојале су и друге друштвене организације и удружења која су оставила траг у постојању Ресника и животу и раду његових житеља. Како нисмо прикупили довољно одговарајуће грађе да и о њима нешто више кажемо, овом приликом ћемо покушати барем неке од њих да поменемо, мада смо уверени да значајан број друштвених организација које су постојале од настанка Ресника до садашњих дана нећемо моћи ни да поменемо, иако зацело по својој друштвеној улози и значају ту пажњу завређују.

У ранијем периоду, у краћем или дужем периоду, са више или мање чланства и активности, у Реснику су постојале и следеће формалне или неформалне организације или удружења: Удружење бораца Првог светског рата, Феријални савез, Удружење риболоваца, Актив жена, Ромско друштво, Одбојкашки клуб, Клуб народне радиности и многе друге организације.

Недавно је у Реснику регистровано и „Удружење грађана Ресника“ с циљем заштите и побољшања јавног и приватног живота у насељу Ресник.