Давне 1876. године у Београду, на иницијативу доктора Владана Ђорђевића, основано је Српско друштво Црвеног крста у дворани Београдске општине. Исте године, истог датума, 6. фебруара, основан је и месни одбор за град Београд. Како су у то време на простору Балкана беснели ратови и борба за слободу покореног народа од стране Отоманског царства, главни задатак Српског друштва Црвеног крста била је помоћ становништву захваћеном ратним сукобима.

Одмах након избора Главни одбор Српског друштва Црвеног крста обратио се прогласом којим је позвао грађане да приступе чланству у Црвеном крсту и оснују пододборе у целој земљи. У годинама које су долазиле Српско друштво Црвеног крста ширило се и омасовљавало, тако да су крајем прве деценије 19. века основана 284 одбора и пододбора Црвеног крста.

Према списима из 1908. године, помиње се постојање и активност одбора Црвеног крста у Кнежевцу, чијем је атару припадао већи део данашње Раковице.

Да су житељи у некадашњем атару села Кнежевца били хумани људи, спремни да притекну у помоћ, говори и документ (записник сачињен од стране Параскеве К. Васикић, учитељице) о добровољним прилозима за ратну санитетску спрему из 1909. године. Рад Црвеног крста у Првом светском рату одвијао се делом у земљи, а делом у иностранству и био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовање лекара и пружање великe помоћи војном санитету. Друштво је са радом наставило 1918. године, а већ 1920. године имало је око 30.000 чланова.

Разарања која је донео Други светски рат (1939–1945), учинила су да највећи број записа о активностима ове организације на простору наше земље буде загубљен или уништен. Крајем 1944. године у свим републикама оснивају се главни одбори Црвеног крста и организација наставља да делује на свим просторима.

Такође, обнављају се и активности Црвеног крста на подручју данашње Општине Раковица. Иако је организација радила удружено за Општину Чукарица и подручје данашње Општине Раковица, организација Црвеног крста у Раковици званично се оснива 22.10.1949. године, 26 година пре издвајања Раковице, у административном смислу, од Општине Чукарица.

Након оснивања организације Црвеног крста у Раковици долази до формирања основних организација Црвеног крста по раковичким насељима.

Током четрдесет година рада, велики број Ресничана био је укључен у волонтерски рад Црвеног крста, а све у циљу напретка и развоја овог насеља са гледишта здравствено превентивних активности, социјалних активности, активности које су окупљале велики број младих.

Између осталих, формира се и основна организација Црвеног крста у Реснику. Велики број активности Црвеног крста оствариван је почев од оснивања до ратних деведесетих година. Као и у многим другим садржајима, и у раду Црвеног крста иницијативу су имали учитељи, испричала нам је вишегодишња активисткиња ове организације учитељица Верица Миловановић:

„Средином педесетих рад се сводио на учлањење активиста, да би се отпочело са предавањима о личној хигијени, инфективним болестима и како се чувати, правилној припреми и исхрани и другим за живот значајним сазнањима. Касније се активност проширила на помоћ и посете најсиромашнијима, да би се почело са организовањем курсевa прве помоћи за старије и млађе, посебно за труднице, као и курсева потребних претежно сеоским домаћинствима. Неке од тих обука били су курсеви шивења, прве помоћи, народне радиности и други. Активност Црвеног крста стално се ширила, обилазили смо породице чији су синови погинули у рату, затим организовали изложбе и другарске сусрете, излете, посете бањама, сарађивали са организацијом Црвеног крста из Суседграда и других са наше Општине, прикупљали добровољне прилоге за болесну децу, спроводили акције добровољног давања крви, борбе против туберкулозе, алкохолизма, обављали кућну негу болесника, социјални рад и друге друштвено корисне активности.

На курсу прве помоћи ученица Љубинка Митић се заинтересовала да што више сазна о здравству, па је после осмогодишње уписала медицинску школу. Ретко су родитељи пре Другог светског рата упућивали децу на школовање, а такво размишљање задржано је и после рата. Љубинкина жеља je била јача од става њених родитеља, па су је упутили на даље школовање. По завршетку средње школе, и поред велике жеље, није наставила даље школовање. Успешно је радила као здравствени радника на ВМА и отишла у заслужену пензију. Љубинка је увек показивала велику приврженост своме месту и житељима којима је свесрдно помагала.“

Прво добровољно давање крви у Реснику организовано је 28.01.1961. године у просторијама старе школе. Организатор је било КПД „Младост“ у сарадњи са др Никодијeм Поповићем.

Највеће заслуге за сарадњу Црвеног крста и МЗ „Ресник“ припадају секретару МЗ Живораду Вићентијевићу.

Рада Милић, вишегодишњи активисткиња ове организације испричала нам је: „Месна организација Црвеног крста у више ситуација je имала значајну улогу у пружању помоћи нашим суграђанима. Године 1984/85, заједно са професором физичког васпитања Јованом Шипош и неколицином ученика, имали смо обавезу да обиђемо већи број угрожених породица, међу којима је било највише Рома. Задатак нам је био да најугроженијима допремимо пакете са нужном помоћи. Дочек и дирљиви пријеми код породица обавезивали су да се овај посао што квалитетније обави. Због обимности посла у помоћ су притекле активисткиње Одбора жена са Надом Јокић на челу. Подела пакетића је поновљена и поводом Нове године када су сиромашнијој деци дељени пакетићи. Радост деце која нису ни од кога другога добила пекетиће, била је врло дирљива и емотивна.

Наша организација је посебну помоћ пружала угроженим породицама током поплава Топчидерске реке. Обезбедили смо смештај, храну за жене, децу и најстарије, све време били смо са њима да их тешимо. Тих дана готово да и нисмо ишли својим кућама, јер смо се у тој мери саживели са породицама које су услед поплава остале без крова над главом и којима је уништена или оштећена имовина. Све време са нама била je и Мица Миљковић, секретар МЗ. Поред ове помоћи, пружале смо и прву помоћ за коју смо биле оспособљене на курсевима. У акцијама добровољног давања крви највећу помоћ у организацији пружала је учитељица Верица Миловановић.

Такође, почетком деведесетих година, када су отпочела ратна дејства на простору СРЈ, у тим мутним временима многобројне породице из других република бивше Југославије остале су без крова над главом, активисти Црвеног крста су међу првима притекли у помоћ у збрињавању породица и обезбеђењу основним животним намирницама. У периоду када сам била спречена да обављам дужност председнице Црвеног крста МЗ, успешно је ту улогу обављала Зинка Кокић.“

У прилог свему наведеном говори и чињеница о броју општинских, градских и републичких признања Црвеног крста које су становници Ресника примали током свог успешног рада.

Деведесетих година 20. века рад чланова Црвеног крста, како професионално ангажованих, тако и волонтера организације био је на великом испиту. Требало је уложити ванредне напоре како би се хиљаде избеглих и прогнаних лица из Босне и Херцеговине и Хрватске, који су пристизали свакодневно у колонама и у великом броју и уточиште тражили управо у Општини Раковица, збринуло и омогућили им се бар основни услови за живот.

Управо захваљујући огромном труду и напору волонтера Црвеног крста који су свакодневно помагали у активностима прихвата и збрињавања, сви заједно испит су успешно положили.

Међу тим волонтерима били су и становници Ресника, који су свакодневно помагали у једном од колективних центара у Раковици, и који се још увек налази у Реснику.

Недуго затим наш народ је задесила још једна несрећа – бомбардовање СР Југославије од стране НАТО алијансе. Даноноћно су, све време бомбардовања, запослени и волонтери Црвеног крста дежурали и пружали помоћ свима онима којима је та помоћ била најпотребнија, а најпотребнија је била нашем народу са Косова и Метохије, који је у страху масовно бежао са простора јужне српске покрајине. Ресник је прихватао велики број интерно расељених лица са Косова и Метохије и овде се, између осталог, отвара још један колективни центар током 1999. године.

Колико емпатије и хуманости су показали Раковичани, међу којима су и становници Ресника, у свим тешким годинама за нашу државу и народ, сведочи и податак да су радници фабрика: „21. Мај“, „Рекорд“ и „ИМР“, чланови Црвеног крста и активисти у тим радним организацијама, међу првима прикупили помоћ за Косово и Метохију након погрома марта 2004. године над српским становништвом. Већ у јулу исте године делегација из Раковице отишла је на Косово и Метохију, обишла наш народ у енклавама и манастир Девич (који је до темеља спаљен марта 2004. године), и том приликом поклонила средства за рад на пољу манастиру Девич и становницима оближњих енклава, као и новчану помоћ за три породице које имају преко шесторо деце.

И данас се у Реснику спроводе многобројни програми Црвеног крста, као што су добровољно давалаштво крви, здравствено превентивни програми, али ипак највећи акценат је на деци и раду са њима. Црвени крст има добру сарадњу са једином школом у Реснику, ОШ „Коста Абрашевић“, где се уз велику подршку колектива школе спроводе програми прве помоћи, здравствено превентивне активности, разни ликовни и литерарни конкурси Црвеног крста, којима се подстиче свест код младих о друштвено одговорном понашању и хуманим принципима.