После Првог светског рата формирана је нова држава Југославија са монархистичким државним уређењем. Одмах по ослобођењу земље и стварању нове државе наше школе су прорадиле, али под врло тешким условима. Школске зграде су порушене или руиниране, намештај, учила и уџбеници су сасвим уништени, а није било ни довољно учитеља. Скраћеним школовањем обезбеђен је учитељски кадар и настава се ипак одвијала. Уз све ово, настава у држави није била јединствена; сваки крај државе је радио по школским законима оне државе у чијем су саставу раније били. Унифицирање наставе је спроведено 1924. године када је донет општи закон за целу земљу.

Средства за рад су била врло скромна. Осим масивних и тешких ђачких клупа, скамија, учитељског сточића са школским дневником, мастионицом, држаљом, неколико столица, плехане фуруне, покоја зидна слика; постојале су још и зидна табла, касније табла на ногарима и рачунаљка.

Школска година је почињала првих дана септембра, када су обично мајке доводиле ђачиће прваке, обучене у чиста и нова оделца и хаљинице, са новим шареним торбицама преко рамена, а завршавала се 28. јуна, на Видовдан, посебном малом свечаношћу. Ђацима су јавно саопштавани постигнути успеси и уручиване ђачке књижице, а онима са одличним и врло добрим успехом и примерним владањем, према показаном успеху, даване су на поклон и по једна до две књиге из области ђачке литературе. У току школске године постојала су и два школска распуста од по 12 дана (божићни и ускршњи). Исто тако, деца су имала и по два причеста годишње: први о Ваведењу, а други у првој недељи ускршњег поста (Тодорова субота). До Другог светског рата запажена ђачка свечаност је била Врбица, на дан Лазареве суботе, када су ђаци са учитељима ишли у шетњу, обично у посету суседној школи или на Авалу, носећи врбове гранчице, уз звоњаву дечјих звончића.

Најсвечанији дан у школи била је традиционална школска слава Свети Сава, којој су се највише радовали и ђаци и учитељи. Припреме за свечаност почињале су пре божићног распуста, а убрзаване су  по завршеном распусту. Увежбаван је ђачки хор за певање химне, државне и светосавске („Ускликнимо с љубављу светитељу Сави“) и спремане декламације о Св. Сави, народним јунацима, као и друге пригодне песме. Школа је била посебно украшена. Осим слика Св. Саве и других знаменитих личности, унутрашњост зидова учионоце била је прекривена шареним ћилимима, са доста разнобојног украсног папира у лепезама, цветовима и зимзеленим гранчицама, појединачно или у плетеницама, а прозорска окна су била уоквирена дугим пешкирима. У уређењу и улепшавању просторија учитељима су помагале и девојке из оближњих кућа.

Поред културно-уметничког програма, прослава је имала и народно-славарски део, који је почињао молитвом свештеника, сечењем и окретањем славског колача од стране учитеља – управитеља школе, ђака и домаћина који је био одређен да припреми славу. Многобројни грађани, првенствено они који су имали ђаке у школи, доносили су уобичајену част. Уз богату трпезу и добру музику веселило се, певало и играло докле год се видело, и то заједно одрасли и ђаци, старо и младо.

Школа у Реснику нема документацију везану за овај период осим списка учитеља, управника школе, школских надзорника и чланова школског одбора. Такође, постоје подаци и о укупном броју ученика од школске 1918/1919. година до школске 1939/40. године.

Сачуван је и један записник о састанку Наставничког већа од 08. 02. 1941. и он садржи мишљење школског надзорника о раду наставника у текућој школској години. Надзорник констатује да је укупно у три разреда уписано 278 ученика, да наставу редовно похађа 108 ученика (40%), а да је на дан његовог прегледа било присутно 105 ученика, „а то није лепа и пријатна слика за ову школу и њене наставнике, за село Ресник и његове људе“.

Летопис школе књига бр. 1

Учитељи у Реснику (период 1918–1941):

• Даринка Марковић (1918–1919),
• Спасоје Спасојевић (1918–1921), 
• Зорка Николић (1919–1920),
• Василија Радуловић (1919–1920),
• Димитрије Т. Ђорђевић (1920–1921),
• Катарина Т. Нешић (1921–1929),
• Василије Савковић (1922–1923),
• Даница Ж. Јевремовић (1922–1923),
• Живојин С. Ђорђевић (1923–1924),
• Драга Кујунџић (1927–1936),
• Драгутин Арсенијевић (1928–1929),
• Милица Јенић (1929–1930),
• Косара Стојковић (1929–1931),
• Наталија Јовановић (1930–1933),
• Бранислава Митић (1931–1932),
• Љубодраг Љубисављевић (1933–1941),
• Ружица М. Ранковић (1934–1937),
• Томка Лопатанова (1935–1939),
• Милосављевић (1936–1937),
• Надежда Божановић (1936–1939),
• Стојанка Јанковић (1937–1938),
• Марко Новаковић (1937–1938),
• Милица С. Миловановић (1939–1941),
• Даница И. Црквењаков (1939–1941) и
• Ксенија Томић (1940–1941).

Управници школе:

• Спасоје Спасојевић (1918–1921),
• Катарина Нешић (1921–1931),
• Драга Кујунџић (1931–1937),
• Марко Новаковић (1937–1938),
• НН (1938–1940) и
• Милица Миловановић (1940–1941)

Школски надзорници:

• Димитрије Ј. Младеновић (1919–1923),
• Божидар Д. Радуловић (1923–1930),
• Т. Михајиловић (шк. 1930/31),
• Божидар Д. Радуловић (шк.1931/32), док су остали непознати.

Чланови Школског одбора:

• од 1919. до 1924. године, председник С. Животић и чланови: Димитрије Миљковић, Лазар Ивановић и Лазар Митровић;
• од 1925. до 1927. године, председник С. Недељковић и чланови: Милутин Митић и Лазар С. Лазаревић;
• од 1927. до неутврђеног периода, председник Рајко Живојиновић и чланови: Павле Маринковић и Петар С. Лазаревић.

Остали чланови одбора су непознати.