Велику прекретницу у развоју школе и школства у Реснику представља школска 1961/1962. година.

Земљани радови за нову школу отпочели су 1959. године, а градња нове школске зграде је отпочела у мају 1960. године и завршена је са закашњењем, тек у новембру 1961. године. Изградња нове зграде планирана је друштвеним планом НОО Раковица за 1959. годину, а на иницијативу Наставничког већа и Школског одбора (седница одржана 27. јуна 1959. године).

Крајем 1959. године дошло је до спајања Општине Раковица са Општином Чукарица, али је изградња нове школске зграде остала у плану Општине Чукарица за 1960. годину. Инвеститор је био Народни одбор Града Београда преко Дирекције за изградњу јавних објеката. Радове је изводило грађевинско предузеће „Авала“ и по пројекту градња је требало да кошта 40.000.000,00 динара, а сав новац је обезбедио Град Београд, те није било потребе за учешћем грађана преко самодоприноса. Зграда је подигнута на имању Милице Матић из Ресника, чија је површина износила 30 ари. Заузврат, власница је добила једну кућу са две просторије и баштом од десет ари из друштвене имовине која се налазила у улици Браће Јеремића, у којој су до тада становали учитељи.

У априлу 1961. године завршена је и стамбена зграда за просветне раднике (два двособна и два једнособна стана). Зграда је подигнута у дворишту старе школе, а њену изградњу финансирала је Општина Чукарица из свог стамбеног фонда. Радове је такође изводило грађевинско предузеће „Авала“. Зидање зграде је започело у јуну 1959. године.

Станове су добили Душан Ђуровић, управник Земљорадничке задруге у Реснику, Милован Дишовић, управитељ, Милан Лазић, учитељ, и Милош Миловановић, наставник.

Те школске 1961/1962. године ученици Ресника су добили нову школску зграду са девет учионица, три канцеларије, кухињом, трпезаријом и мокрим чворовима.

За запослене у школи и за ученике долазак у нову зграду представљао је велику радост. Сада се настава изводила у пространим, светлим учионицама опремљеним новим намештајем. Посебну радост и изненађење за ученике представљао је водовод, јер је преко 90% ученика сада први пут имало могућност да практично употребљава водовод и хигијенске тоалете.

У стару школску зграду смештена су одељења I, II, III и IV разреда, а у нову школску зграду одељења V, VI, VII и VIII разреда.

Наставу је похађало укупно 684 ученика, распоређених у 22 одељења, а формирана су и два одељења за образовање одраслих са 56 ученика.

Једна учионица у новој згради је опремљена за наставу општетехничког образовања, а само је настава физичког васпитања реализована у неадекватним условима, јер није било фискултурне сале. Иначе, настава се одвијала у две смене.

Још једна значајна новина обележава ову школску годину, односно наредни период, а то је прелазак на нов начин награђивања. Основана је комисија при школи која је израдила материјал за три правилника: Правилник о формирању и расподели дохотка школе, Правилник о расподели личних доходака и Правилник о оцени резултата рада. Правилници су усвојени на седници Школског одбора 9. 06. 1962. године, а Народни одбор Општине Чукарица својим решењем бр. 12818 од 17. 07. 1962. дао је сагласност.

Из школе су отишли наставници: Надежда Ковачевић, Маргита Филиповић, Александар Миленковић и Љубинка Богосављевић. Дошло је девет нових наставника, и то: учитељи Бранка Ристовић и Лазар Ристовић, Добринка Биба Маринковић, професор биологије, Бранко Косановић, професор српскохрватског језика, Вукашин Губеринић, наставник географије, Магдалена Марковић, наставник француског језика, Вера Маринковић, наставник за физику и хемију, Анђа Миловановић, стручни учитељ за домаћинство, и Милан Радовановић, учитељ практичне наставе за ОТО.

У школи је радило 26 наставника, управитељ, секретар и осам помоћних радника. Такође, и у току ове школске године радило се на сређивању терена око школе, подигнута је капија, озидане две шупе за смештај огрева и уређене две продавнице, на улазу у зграду и у подруму.

Школски одбор је затражио од НОО Чукарице да изврши експропријацију суседног земљишта у површини од 1,5 хектара, јер је двориште од 30 ари било недовољно за потребе наставе и ваннаставних активности.

Програм и реализација слободних активности били су садржајни, али се осећао недостатак просторија за те потребе, те је настављена раније започета акција прикупљања прилога за изградњу ученичког задружног дома.

Број ученика се повећавао, школа се осамосталила како у финансијском, тако и у персоналном смислу, па је већ наредне школске године урађена нова систематизација радних места и школа је добила помоћника управитеља, Лазара Ристовића. Секретар школе Милан Лазић на сопствени захтев вратио се на радно место учитеља, а за секретара је примљен Добривоје Лазаревић, службеник са завршеном средњом економском школом. Из школе су отишли Зора Маљковић и Бранко Косановић, а дошли су Софија Томић, наставник руског језика, Драгољуб Томић, наставник математике, Слободан Рајковић, професор српскохрватског језика и Катарина Живојиновић, учитељ. Број наставника се повећао, а у школи је још од претходне године као домар, квалификовани радник-столар, радио Љубиша Милошевић. Чистачице су биле: Живанка Радојевић, Розалија Штефановић, Златија Лазаревић, Загорка Петровић, Радмила Ивановић и Добринка Ђорђевић. Куварице су биле Стојанка Станојевић и Милева Јеремић. Школа је тако имала 42 запослена лица, од чега 30 наставника, управника, помоћника управника, секретара, домара, шест чистачица и две куварице.

Ове године је остварена добра и разноврсна сарадња са родитељима. Поред редовних родитељских састанака и обиласка ученичких породица од стране одељењских старешина, родитељи су, заједно са наставницима, радили на уређењу школског дворишта. Решењем бр. 10622/62 Одељења за имовинско-правне односе Секретаријата за финансије извршена је експропријација земљишта у корист школе у површини од 6748 м2 власништво Милана Радојевића и Витомира Радојевића из Ресника.

Тако је проширено школско двориште, али је требало извести обимне радове на копању и превозу земље. Према процени, требало је ископати и превести око 2000 м3 земље, а пошто школа није добила новац за те радове, ови радови су извршени добровољним учешћем родитеља, наставника и ученика.

Акција је радо прихваћена од свих – ископано је и превезено на раздаљину од 50 до 150 м око 1300 м3 земље. Акција је реализована по одељењима. Било је одељења где су сви родитељи долазили на ове акције. На овим радовима учествовало је око 460 родитеља који су уложили 1840 сати рада. Запрежним возилима у акцији је учествовало око 40 родитеља. Вредност ових радова који су Равнање терена у новом школском дворишту, 1964. године омогућили да се оформи терен-игралиште и парк, а све у површини од 12 ари, процењена је на 650.000,00 динара.

Осим ових радова, добровољним ангажовањем ученика и запослених у школи, засађен је школски воћњак површине 7,2 ара са 55 разноврсних садница, ограђен простор за живинарник површине пет ари, а у току лета је подигнут потпорни зид.

У тој школској 1962/1963. години наставу је похађало 757 ученика у 23 одељења, а једно одељење за образовање одраслих бројало је 30 ученика.

Настава се одвијала квалитетно. Уз сва остала ангажовања, приоритет је била настава као најважнији вид рада. Пуна пажња је поклањана и раду секција.

Школски одбор је радио у новом саставу: Слободан Живојиновић, председник, Живојин Спасојевић, Живан Лукић, Миомир Пауновић, Миливоје Стојановић, Милан Стошић, Миодраг Ђурђевић, Радован Миљковић, Никола Стаменковић, Вукашин Губеренић и Милован Дишовић.

И наредне две године растао је број ученика, а уведено је и ново радно место режисера (рачуновође) на које је примљена Загорка Љуба Јовановић. Из школе су отишли Магдалена Марковић, Олга Цветковић и Драгољуб Томић, а дошли су Јованка Опсеница, наставник француског језика, Миљко Јовановић, професор српскохрватског језика, и Станимир Ратковић, наставник математике. Отишла је и куварица Милева Јеремић, а на њено место је постављена спремачица Розалија Штефановић. Као помоћни службеник примљен је Вукадин Петровић.

Наставу је похађало 797 ученика у школској 1963/1964. години, а 816 ученика у наредној школској години (24 одељења).

Из школе одлази Јован Живковић, Станимир Ратковић и Милица Дишовић (пензија), а долази Божидар Стајић, наставник математике, и учитељ Драган Лежајић.

Настава се одвија без већих проблема, једино нису обезбеђени адекватни услови за физичко васпитање, јер школа није поседовала фискултурну салу.

Од значајних радова на уређењу школског простора можемо издвојити следеће: подизање камене ограде код нове школске зграде, подизање потпорног зида на западној страни дворишта у дужини од 40 м, постављање спољашње чесме у дворишту нове зграде, увођење телефона и др.

Добровољним акцијама поново су вршени земљани радови и формирано је још једно игралиште. Урађен је и пројекат за нови пионирски дом који би покривао потребе за реализацију слободних активности.

У школи су припремане и приказиване приредбе поводом Дана ослобођења Ресника (13. октобар), Дана Републике (29. новембар), Нове године, Првог маја и Дана младости (25. мај).

Бројне секције су радиле, а културно-просветне секције су биле активне у оквиру Културно-просветног друштва „Младост“.

Рад ученичке задруге био је плодоносан, отпочело се и са гајењем живине.

Међутим, у летопису школе већ налазимо констатацију да се родитељи млађих ученика редовно интересују за учење и владање своје деце, али да је интересовање родитеља деце старијег узраста мање.

У школској 1964/1965. години укида се рад Школског одбора, а формира се ново тело – Савет школе од 25 чланова. Из редова запослених је 15 чланова, три члана је именовала Скупштина Општине Чукарице, шест чланова је изабрао Збор бирача Ресника и директор је такође обавезни члан. За председника Савета изабран је Милош Миловановић, а именован је и Управни одбор на чијем челу је био Миљко Јовановић.

Поред Савета школе и Управног одбора, као орган управљања функционише и Наставничко веће и директор школе. Директор школе је остао исти: био је то Милован Дишовић, који је са успехом обављао своју дужност управитеља школе.

У овој школској години није било значајних улагања у школски простор, иако је простор за извођење наставе и ваннаставних активности био недовољан и није постојала фискултурна сала. Међутим, због завођења привредне реформе, „истопила“ су се средства за зидање пионирског дома, а угасила су се и средства инвестиционог фонда за школство СО Чукарице.

Школу је похађало 860 ученика распоређених у 24 одељења. У радни однос примљени су по конкурсу Јово Мишић, професор српскохрватског језика, и Зоран Балтић, наставник математике и физике. За хонорарног радника наставе ОТО-а примљен је Звонимир Ђорђевић.

Рад у ученичким организацијама је био веома заступљен и придавана му је велика пажња.

Подмладак Црвеног крста је имао 772 члана, и у оквиру ове организације одржан је курс прве помоћи, а организоване су и три акције за прикупљање добротворних прилога. У оквиру ове организације посебно је била активна учитељица Верица Миловановић.

Одред извиђача је имао 120 чланова, и у току године организована су два излета и логоровање на Фрушкој гори.

Пионирска организација је обухватала скоро све ученике у школи, а радила је и бригада Младих горана.

Ученичка задруга је имала више активности, а на Другом сабору младих задругара у Јордановцу њен саветник и директор школе Милован Дишовић награђен је ручним сатом за успешан рад.

Следеће, школске 1966/1967. године увећава се број ученика, па се уводи и трећа смена.

У 25 одељења наставу похађа 867 ученика, а у једном, специјалном одељењу има 17 ученика. У специјалном одељењу ради наставница Зорка Баштинац, а на место Миљка Јовановића који одлази у другу школу, примљена је Радојка Павловић, професор српскохрватског језика. У школу долази и учитељица Славка Задник.

Без обзира на недовољан школски простор, настава је квалитетно извођена, као и активности са секцијама и у оквиру Ученичке задруге.

После девет година, на крају ове школске године извршен је обилазак и преглед рада школе од стране саветника Просветно-педагошког завода Марије Поткоњак, која је у свом записнику констатовала да је организација рада у школи на висини и да су знања ученика сасвим добра и одговарају успеху у градским школама.

Следеће школске године се број ученика и одељења повећао. Наставу је похађало 913 ученика у 28 одељења (од чега су два била специјална).

У радни однос је примљена наставница српскохрватског језика Десанка Мартиновић која је ускоро пензионисана, па је њена замена била Олга Младеновић, а за наставника у специјалном одељењу Слободанка Лешенков. Миленко Путић је заменио наставницу у специјалном одељењу Зорку Баштинац, која је прешла у другу школу.

Ове, 1967/1968. године био је и реизбор директора и на челу школе је остао Милован Дишовић пошто је показао изузетне успехе током протеклог периода.

Школа је организовала разне прославе: Дан ослобођења Ресника и Дан школе, прославу ослобођења Београда, прославу педесетогодишњице Октобарске социјалистичке револуције, прославу Дана Републике, прославу тридесетогодишњице доласка друга Тита на чело КПЈ и прославу двадесетпетогодишњице Пионирске организације.

Почетком јуна 1968. године школа је била домаћин наставницима и ученицима једне основне школе из Мађарске, који су као наши гости у Реснику боравили недељу дана. Следеће године наставници и ученици наше школе били су у узвратној посети код наставника и ученика у Мађарској којима су били домаћини.

Настава се квалитетно и редовно одвијала, одржавани су састанци наставничких и разредних већа, као и стручних актива (актив учитеља од 1. до 3. разреда, актив друштвених и актив природних наука).

Од значаја за школу, тј. ученике, било је то што је ове године поправљен и асфалтиран пут до Железничке станице где је премештена окретница градског аутобуса.

Почела је и градња Дома културе, здравствене станице и самоуслуге у Реснику. У школској 1968/1969. години број одељења се повећао на 29 (од чега су била два специјална одељења), а број ученика на 961.

Наставу је реализовало 34 наставника (14 учитеља, три стручна учитеља, два специјална наставника, девет наставника и шест професора). Уместо наставнице српскохрватског језика Олге Младеновић, која је отишла из школе, у радни однос примљена је професор Ранка Лакићевић, а за учитеља, за новоотворено одељење, Владанка Заграђанин. Осим директора и помоћника, у администрацији су радили секретар и режисер, а број помоћно-техничког особља је био непромењен – један домар, пет чистачица и две куварице.

Као претходних, тако и ову годину обележили су изузетан рад и успеси секција и ученичких организација. Ђачка задруга је на Трећем сабору задругара Југославије освојила 3. место у СР Србији, одред извиђача 2. место у општини, а Подмладак Црвеног крста 3. место у општини као и секције у оквиру наставе ОТО-а. Дружина младих географа такође осваја треће место на општинском нивоу. Пионирска организација је прикупила помоћ од 2.130,00 нових динара за пострадале од земљотреса у Црној Гори и 900,00 динара за споменик ученици која је страдала у саобраћајној несрећи.

У Реснику је завршена градња Дома културе, здравствене станице и самопослуге, а од значаја је и реконструкција улице Славка Миљковића која је и асфалтирана, па се добио још један излаз на кружни пут. Обављена је и сертификација железничке пруге и изграђени објекти за потребе нове железничке станице.

Школске 1969/1970. године настава је извођена у 31 одељењу са 956 ученика, два специјална одељења са 31 учеником и четири одељења за образовање одраслих са 100 ученика, укупно 1.087 ученка и полазника одељења за образовање одраслих. Наставу је изводило 39 наставника (16 учитеља, три стручна учитеља, два дефектолога, 11 наставника и седам професора). Наставници који су примљени у овој школској години су: Милан Ћулибрк, Младомир Млађа Антовић, Ружица Нововић, Ковиљка Недељковић, Драгица Симић, Недељко Радуловић и Тома Станковић. Из школе су отишли Лазар Ристовић и Звонимир Ђорђевић. Након одласка Лазара Ристовића заменик директора постаје Милош Миловановић, наставник историје.

У ваннаставним активностима највећи успех је постигла Ђачка задруга која је освојила 3. место у Републици, на 4. смотри у Никшићу. У оквиру задруге формиран је експериментални врт у коме су изведени огледи из области повртарства и ратарства.

Задруга се бавила и производњом цвећа, воћних садница, али и узгојем свиња. За те делатности сазидане су зграде и формирани вртови, односно баште.

Актуелне су биле акције сакупљања старе хартије, гвожђа, као и старих уџбеника за потребе сиромашне деце.

У том периоду извесан број радника школе био је ангажован у друштвено-политичком раду у насељу, и ту су се, поред директора Милована Дишовића, посебно истицали Никола Стаменковић и Милош Миловановић.

У недостатку стручних сарадника, директор Дишовић је израдио наставне листиће који су помогли у индивидуалном приступу сваком ученику, а први пут је организован и родитељски састанак са родитељима будућих првака.

Све у свему, осећао се појачан рад у примени иновација приликом реализације васпитно-образовног рада и сарадње са родитељима ученика.

У школској 1970/1971.години све више се осећа недостатак простора. Наставу похађа 1.056 редовних ученика (32 одељења) и 150 полазника одељења за образовање одраслих.

У две учионице је замењен намештај, а фото-лабораторија је комплетно опремљена, префарбан је извесан број клупа и столица, али све то није могло да надомести недостатак броја учионица.

Новопримљени радници су: Аца Михајловић, учитељ, Момчило Недељковић, учитељ, Мирослава Нешковић, наставник руског језика, Наталија Радојичић, наставник физичког васпитања, Љиљана Стефановић, наставник ОТО-а, Љубинко Стојановић, наставник историје, Драгољуб Стојнић, наставник ОТО-а, Зора Татић (Самарџић), Мира Ћулибрк, наставник српскохрватског језика, Јован Шипош, наставник физичког васпитања, Мира Шипош, наставник математике, Станоје Антонић, дефектолог.

Те године је преминуо Милош Миловановић, учитељ, професор историје и помоћник директора. О лику и делу учитеља Мише, како су га мештани од милоште звали, и животном путу учитеља Мише и учитељице Верице Миловановић, Горан Недељковић је почетком 2014. године написао књигу „Учитељи живота“. У књизи је поред животног пута учитељског пара описана и историографија ресничке школе.

Помоћник директора постао је Милован Мунишић.

Ову годину обележава и прво појављивање ученика наше школе у медијима, односно на РТБ-у. У школи су 14 дана гостовала два наставника и 12 ученика из Бретање (Француска). Деца су била смештена у породицама наших ученика, а наставници код директора. За њих, као и за домаћине, организовани су обиласци Београда и околине, као и излети по ужој Србији.

Сарадња са родитељима је била изузетна. Осим што је сваки разредни старешина одржао у току године од пет до седам родитељских састанака, одржано је 29 предавања за родитеље. Тим састанцима су претходиле приредбе које су са својим ученицима припремали наставници.

У периоду од 17. до 20. јуна 1970. организована је прослава 100 година рада школе. У гостима су били ученици и наставници из братских школа из Врпоља (Хрватска) и из Бањалуке. После свечане академије и изложбе посвећене историјату школе, 20. јуна је организован заједнички ручак мештана и запослених у школи. Било је око 250 гостију.

Школску 1971/72. годину су, осим наставе, обележиле и многобројне активности Ученичке задруге „Слога“ о чијем раду би могла да се напише и посебна монографија, а овде нам простор не дозвољава да набројимо све резултате рада. Свакако и због овог рада, а и доброг руковођења школом, Милован Дишовић и после овогодишњег реизбора остаје на челу школе.

Школу похађа 1.059 ученика у 34 одељења, затим 33 ученика у три специјална одељења и 200 полазника у девет одељења за образовање одраслих.

Наставу реализује 52 наставника (19 учитеља, један стручни учитељ, три дефектолога, 22 наставника и седам професора). У школу су примљени Аница Дакић, Зорица Ристић, Милован Кијевчанин, Андрија Савић, Славица Жикић, Витомир Милић и Стеван Пољак који убрзо одлази из школе, као и Славка Задник и Томислав Станковић.

Од помоћно-техничког особља у школи ради један домар, шест чистачица (новопримљена је Јованка Станковски) и две куварице.

Већ у наредној школској години, 1972/73. године, школу похађа 1.137 ученика распоређених у 36 одељења и 37 ученика у три специјална одељења, а и 73 полазника у три одељења за образовање одраслих.

Ученици који су претходне године угостили вршњаке из Француске, 1972. г. су узвратили тронедељну посету Французима. То су били незаборавни дани за ресничке ђаке. Обишли су Париз, и видели многе најзначајније културно-истроријске и грађевинске вредности ове светске метрополе. Дописивања међу ученицима помагала је и контролисала наставница Јованка, а пријатељства су трајала дуго и после завршетка школе.

Ове године школу посећује делегација из Русије која је одушевљена радом ђачке задруге, а основана је и нова секција за домаћу радиност коју је водила стручна учитељица Мира Стојнић. Клуб младих техничара такође успешно ради и осваја награде. Од ученичких организација запажене резултате освајају и чланови Савеза пионира, Одреда извиђача и Подмлатка Црвеног крста.

Интензивира се међушколска сарадња са основним школама из Бањалуке и Врпоља (рађена је анкета за ученике о појединим ставовима истовремено у нашој и у ове две школе).

Много пажње се посвећује самој настави, увођењу иновација, али и индивидуалном приступу ученицима.

На седницама стручних органа реализују се стручна предавања. Без обзира на то што се настава одвијала у неадекватном простору и без фискултурне сале, сам процес наставе и рад запослених био је на високом нивоу.

Школску 1973/1974. годину свакако је обележила епидемија заразне жутице у Реснику. То је пореметило реализацију наставне године, но ипак су сви „изгубљени“ часови надокнађени по утврђеном распореду. Наставу је похађало 1.214 ученика по редовном програму, три одељења специјалне школе су наставу реализовала у нашем простору, али су организационо били везани за матичну школу на Бановом брду, а било је и 38 полазника одељења за одрасле.

Значајна прекретница за рад школе је био и завршетак градње другог објекта у школском дворишту, као и фискултурне сале. Нов простор је имао централно грејање на нафту.

Школа је опремљена новим намештајем и новим училима. То је уједно и највеће улагање у основну школу у Реснику, од њеног постанка до данашњих дана.

Већ у другом полугодишту ученици су ушли у нову зграду. Новопридошли наставници били су: Бојана Иветић, Нада Јокић, Нада Кљакић, Мирјана Павловић, Влада Росић, Синиша Рогић и Зоран Ристић. Од помоћно-техничког особља ту су: Анкица Јеликић, Мирјана Лазаревић, Дуња Перовић, Светлана Младеновић, Милка Андријашевић, Рада Игњатовић, Петра Максић, Дана Станимировић, Милованко Николић за уређивање и одржавање дворишта, Брана Станојевић као ложач и као чувари Тома Ранковић и Милан Живојиновић. У школи је било укупно 79 запослених.

Ове године се, због нехигијенских услова, затвара стара школска зграда која се налазила у центру Ресника.

Број ученика се повећава и наредне, 1974/1975. године, када је школу похађало 1.295 ученика и 60 полазника у три одељења за образовање одраслих. Три одељења специјалне школе реализовала су наставу у нашем простору, али су организационо били везани за матичну школу на Бановом брду.

Први пут, после дужег периода, рад се одвијао у нормалним условима, у две смене, у опремљеном и лепом простору.

Школа добија име по песнику Кости Абрашевићу, а Дан школе се слави на дан песниковог рођења, 29. маја.

Ипак, било је и неких проблема – један санитарни чвор у старом делу зграде био је ван функције, осветљење је било слабо јер није решен проблем трафо-станице, а и прилазна стаза до школе није била сређена.

Ове године у школу су примљени наставници Верица Цветановић, Момчило Цветановић и Мирјана Ристић.

Поред редовне наставе, много се радило и у оквиру ваннаставних активности: Подмлатка Црвеног крста (Верица Миловановић, Јованка Мрвић, Добринка Јовић), „Младих горана“, Одреда извиђача, литерарне, математичке и шаховске секције, Клуба младих техничара, Школског спортског друштва…

Школа је добила златну плакету издавачких листова „Борба“ и „Кекец“ као знак признања за самопрегоран рад на васпитавању младих. Занимљиво је да је те године одржано 117 предавања за родитеље ученика и да је било 3.270 слушалаца. Одржано је 47 приредби за родитеље, по одељењима.

Продужени боравак се први пут уводи у школу школске 1975/1976. године и школа ради са 45 одељења редовне наставе, два одељења продуженог боравка, три одељења за образовање одраслих и три специјална одељења Основне школе „Милоје Павловић“ чије је седиште било на Бановом брду.

Укупно је било 1.423 ученика и 69 полазника одељења за одрасле.

Решена су и три крупна проблема: завршена је фискултурна сала, пуштена је у рад трафо-станица сазидана у дворишту и оспособљене све просторије у старом делу школе.

У организацији рада дошло је до промена, односно прешло се на кабинетску наставу.

Из школе су отишле рачуновођа Загорка Јовановић Љуба и учитељица Катарина Живојиновић, а дошли су наставници разредне наставе Миливоје Лазаревић, Божана Вигњевић, Јелена Вуловић, учитељ Павле Микановић и наставница српскохрватског језика Снежана Вукашиновић.

Рад у секцијама уродио је многобројним наградама, а управни, руководећи и стручни органи у школи били су: Радна заједница, Савет школе, Педагошки савет школе, Наставничко веће и разредна већа, стручни активи, директор и помоћник директора.

У школској 1976/1977. години редовну наставу су похађала 1.542 ученика, распоређена у 49 одељења, а настава је била стручно заступљена – радило је девет професора, 24 наставника предметне наставе, 14 наставника разредне наставе и 17 учитеља. Из школе су отишли учитељ Павле Микановић и рачуновођа Милина Петровић, а дошли су Вера Петровић, наставник разредне наставе, Живорад Миладиновић, наставник разредне наставе, Јелица Тодоровић, рачуновођа, и Мирјана Стојнић, благајник.

Почетком 1977. године почиње да излази и школски часопис „Први кораци“ који су штампале „Дечје новине“ из Горњег Милановца. Иницијатор је био Јово Мишић, главни уредник Рада Бојовић, а аутор грба Добрила Петровић.

Повећава се број ученика у наредној школској години. У 52 одељења наставу похађа 1.602 ученика. Те школске 1977/1978. године у заслужену пензију одлазе директор Милован Дишовић после 20 година обављања ове дужности и наставник разредне наставе Зорка Лазић.

Нови директор школе је Никола Стаменковић, а у школу долазе Вјера Тадић, психолог (први пут се отвара ово радно место), Мирјана Јоргаћевић, наставник биологије и учитељ Драгана Милетић.

Сарадња школе и друштвене средине и даље је на завидном нивоу. Школа је учествовала у радним акцијама у месној заједници, такмичила се за најлепши цветни ентеријер, најуређеније двориште школе, сарађивала је са КУД „Младост“, са школама из Врпоља и Бањалуке, као и са другим школама са општине.

У школској 1978/1979. години школа је радила у две смене по вертикалној подели под нешто отежаним условима у односу на претходну школску годину, због већег броја одељења и ученика. У 55 одељења редовне наставе школу су похађала 1.682 ученика, затим постојало је једно одељење специјалне школе и три одељења школе за образовање одраслих са 82 полазника. Наставу је изводио 71 наставник, а у току школске године из школе је отишла психолог Вјера Тадић. Уместо ње примљена је Биљана Црњаковић. У школи су ученици и наставници врло активни и у оквиру ваннаставних активности. Подмладак Црвеног крста је спровео више хуманитарних акција, а освојено је и прво место на општинском такмичењу из области прве помоћи. Радом организације су руководили Јованка Мрвић, Верица Миловановић, Добринка Јовић Биба и Ружица Нововић. Млади горани су, уз остале редовне активности на одржавању и садњи дрвећа, добили прву награду на општинском такмичењу за најактивнију бригаду и другу награду за уређење цветног ентеријера. Организацијом је руководила Добринка Јовић. Одред извиђача је био врло активан, учествовао је на општинском такмичењу и њиме је руководила Аница Миленковић. У школи је радио и већи број секција, али посебно треба поменути освојену међународну награду за ликовни рад на изложби у Јапану, као и прво место пољопривредне секције на општинском и градском такмичењу.

Од самоуправних органа у школи је радио Збор радних људи и Савет школе, а од стручних органа Педагошко веће, Наставничко веће, разредна већа и инструктивна педагошко-психолошка служба (директор, помоћник и психолог). Синдикална организација је такође била врло активна. У оквиру сарадње са друштвеном средином одржавани су односи са Месном заједницом, са СО Раковица,са СИЗ-ом за образовање и васпитање, са родитељима, са школом из Врпоља и Бањалуке.

Следеће школске године повећава се број одељења и ученика, па у 56 одељења наставу похађа 1.750 ђака. Такође ради и једно одељење специјалне школе и четири одељења школе за образовање одраслих са 121 учеником. Наставу је изводило 77 наставника. У току школске године из школе су отишли Зорица Ристић, Данило Ћулафић, Александар Михајловић, Душанка Смолић, Јелена Вуловић, Загорка Старчевић и Драгица Симић. У школу су дошли Миленија Спасић и Љубинка Станковић. Ове године се радило на естетском уређењу насеља и школе, па је ограђен фискултурни терен и школско двориште.

Ово су године у којима школа има највећи број ученика, истовремено важи за једну од најбројнијих школа Раковице.

У 1980/1981. години наставу похађа 1.801 ученик распоређених у 54 одељења, а постојало је и једно специјално одељење и вечерња школа за одрасле. Из школе је отишла професорка српскохрватског језика Рада Бојовић, а дошла је Душица Брујић. У радни однос примљене су и учитељице Златија Петровић и Снежана Станојевић. У заслужену пензију 1980. године одлази наставница ликовног васпитања Добрила Петровић, а на њено место долази Невенка Степић Марковић.

У школској 1981/1982. години школу похађа 1.785 ученика у 56 одељења, а радило је и једно одељење специјалне школе. Омладинска организација је била, врло активна, па је у оквиру акције „Уређујем своје место“ изводила радове на уређењу простора око Месне заједнице.

Школску 1982/1983. годину обележило је периодично увођење рестрикције струје, па је настава повремено скраћивана, тако да су часови трајали 30 минута. Ипак је у потпуности реализован план са 1.762 ученика колико их је било те године. Секције и ученичке организације су биле врло активне тако да су били очигледни резултати тог рада. Чистило се двориште, окопавало, пресађивало, неговало цвеће и остало зеленило. У оквиру пионирске организације вежене су марамице, прављене су честитке од сувог цвећа, састављани су албуми о раду одељенских заједница. Врло активно се сарађивало са војницима из гарнизона Топчидера и Кнежевца. Следеће године је такође настављена рестрикција струје, па су и активности у школи томе прилагођене.

Ова година је значајна, јер је штафета младости стигла и у нашу школу. Свечани дочек штафете младости припремила је Аранка Стефановић, професор српског језика.

У радни однос је примљена Весна Сандић, учитељица.

Захваљујући великом раду и одличним организаторским способностима директора Николе Стаменковића, школа је наставила свој узлазни пут којим га је повео претходни директор.

Школска 1984/1985. година

У овој школској години уписано је 135 предшколаца, расподељених у пет предшколских група. Наставу је похађао 1.791 ученик у 56 одељења. Укинут је рад специјалног одељења и основно образовање одраслих.

У пензију су отишли Милован Мунишић и Драган Лежајић.

Савет школе, чији је председавајући била Мирјана Нешковић, разматрао је понуду „Фригостроја“, који је користио простор старе школе у центру насеља, да на школском земљишту изгради Пионирски дом. Предлог је прихваћен са напоменом да све трошкове око изградње овог објекта сноси радна организација „Фригострој“. Тако ће се замисао о изградњи Пионирског дома остварити двадесетак година касније од тренутка кад је зачета идеја. Коначно, настава се реализује у три објекта укупне површине 5.888м2 који се налазе у дворишту површине од око два хектара.

Синдикат, којим је председавала Невенка Степић, издвојио је средства за помоћ настрадалима од земљотреса на подручју Копаоника. Ове године је направљена и летња учионица, уређене су стазе и зеленило, украсни четинари, а ентеријер школе је оплемењен разноврсним биљкама: бегоније, мушкатле, кактуси, палме, сансеверије, аспарагуси, копривице, антуријуми, филадендрони, фикуси… Овако уређена школска зграда и двориште на републичком такмичењу покрета Младих горана добијају прву награду.

У октобру је обележена и прослављена четрдесетогодишњица ослобођења Ресника. Наши ученици су били домаћини пионирима из Загреба. И даље је била активна сарадња са војницима из гарнизона Кнежевац и Топчидер.

Наши ученици су освојили многобројне награде на такмичењима. У јуну месецу на територији Месне заједнице Ресник изведена је вежба народне одбране „Ресник 85“ у којој су учествовали ученици и наставници школе.

За овакав успех запослених и ученика заслужан је и директор Никола Стаменковић.

Реализација рекреативне наставе (наставе у природи) први пут се помиње у Летопису школе у школској 1985/1986. години. Шест одељења млађих разреда боравило је у објекту „Бели бор“ на Тари пуних 14 дана. Тај боравак је био врло садржајан. Поред наставе ученици су упознали на излетима све објекте важне за реализацију васпитно-образовних задатака. На лицу места, у природи, могли су да виде оно о чему су само читали, а већини деце ово је био први боравак у објекту оваквог комфора и услуге.

Ове године у пензију одлази директор школе Никола Стаменковић за чије име се везује посебно значајан период школе „Коста Абрашевић“. Наследио га је, у наредној школској 1986/1987. години, професор српскохрватског језика Зоран Ристић.

Поред психолога у школи ради и педагог Нада Обрадовић.

У школи је 1.654 ученика.

Уведена је изборна настава из основа информатике и рачунарства. Та настава се изводила, због недостатка простора, у једном делу библиотеке, а практични део израде фотографија и дијапозитива обављан је у малом, ненаменском кабинету. Простор није био довољан за потребе наставе, али је опремљеност наставним средствима и училима била солидна. У школи је било 107 запослених. Осим радним данима, курсна настава домаћинства реализована је суботом, као и одбрана и заштита у седмом разреду. Суботом се одвијао и друштвено-користан рад, што је подразумевало уређивање дворишта и насеља, сакупљачке акције, сређивање учионичких паноа и цвећа. Посете позориштима, биоскопима, музејима, планетаријуму и зоолошком врту организоване су такође суботом. Институт за стране језике „Васа Пелагић“ одржавао је при школи курсеве енглеског језика.

У школској 1987/88. години било је 1.719 ученика. Ове године први пут су уведени часови пливања у оквиру физичког и здравственог васпитања, реализовани су у базену Кошутњак.

Рекреативна настава је организована у Брусу испод Копаоника.

Поклањала се пажња и културном животу. У школи су гостовали Добрица Ерић, Гроздана Олујић, Крстивоје Илић, Љубивоје Ршмовић и аутор читанке за трећи разред Вук Милатовић. Библиотекарска секција је уређивала пригодне паное за сваки празник.

За ученике од првог до четвртог разреда постојало је 27 секција, а од петог до осмог разреда радиле су 42 секције.

Те године школа је добила прву републичку награду за најуређеније и најлепше двориште Покрета горана Србије.

Године 1987. у заслужну пензију одлази најстарији члан колектива учитељица Верица Миловановић, запажени активиста и иницијатор многих ваннаставних садржаја, уместо ње одељење преузима Гордана Јовановић.