Приредили: Живко Радојичић и Милан Т. Недељковић

До појаве првих машина и индустријске производње све потребе становништва Ресника задовољаване су предметима ручне израде. То је период мануфактурне производње, која, између осталог, потврђује и свеукупни развој српског села. Реч manus на латинском језику значи рука, а facere радити. Целокупна одећа, обућа, предмети и намештај у кући били су, дакле, производ ручног рада. Тим пословима су се бавили они који су имали више смисла и природне обдарености за израду одређених предмета потребних у свакодневном животу. Тако су настајале и прве занатлије који су своје производе мењале за производе других занатлија, а таква размена добара трајала је дуже време. Производи су размењивани углавном на вашарима, а било је и међусобних замена између занатлија и пољопривредника.

Још и данас се по сеоским кућама у Реснику могу наћи разни одевни предмети израђени пре више деценија, са много укуса, маште, разних боја и везова. У савременим домаћинствима се са посебним укусом и умешношћу истичу ручни радови њихових старамајки који употпуњују модерно домаћинство и дају му топлину. Многи се враћају на предемете ручне израде који су од посебне вредности, јер се на тај начин, поред осталог, сећају својих предака, и тако се нити поштовања предака и повезивања са њима настављају и даље негују.

И данас, мада ретко, у сусрету са старијим женама могу се видети дивно израђени радови које оне користе: везене чарапе, везени пешкири, тканице, навезене кецеље, кошуље вешто украшене чипком и друго. Са великим одушевљењем и задовољством најстарији свет у Реснику и данас прича о давним занатима и занимањима, о местима на којима су се окупљали, дружили, смејали, радовали и самостално израђивали различите рукотворине.