Priredili: Živko Radojičić i Milan T. Nedeljković

Do pojave prvih mašina i industrijske proizvodnje sve potrebe stanovništva Resnika zadovoljavane su predmetima ručne izrade. To je period manufakturne proizvodnje, koja, između ostalog, potvrđuje i sveukupni razvoj srpskog sela. Reč manus na latinskom jeziku znači ruka, a facere raditi. Celokupna odeća, obuća, predmeti i nameštaj u kući bili su, dakle, proizvod ručnog rada. Tim poslovima su se bavili oni koji su imali više smisla i prirodne obdarenosti za izradu određenih predmeta potrebnih u svakodnevnom životu. Tako su nastajale i prve zanatlije koji su svoje proizvode menjale za proizvode drugih zanatlija, a takva razmena dobara trajala je duže vreme. Proizvodi su razmenjivani uglavnom na vašarima, a bilo je i međusobnih zamena između zanatlija i poljoprivrednika.

Još i danas se po seoskim kućama u Resniku mogu naći razni odevni predmeti izrađeni pre više decenija, sa mnogo ukusa, mašte, raznih boja i vezova. U savremenim domaćinstvima se sa posebnim ukusom i umešnošću ističu ručni radovi njihovih staramajki koji upotpunjuju moderno domaćinstvo i daju mu toplinu. Mnogi se vraćaju na predemete ručne izrade koji su od posebne vrednosti, jer se na taj način, pored ostalog, sećaju svojih predaka, i tako se niti poštovanja predaka i povezivanja sa njima nastavljaju i dalje neguju.

I danas, mada retko, u susretu sa starijim ženama mogu se videti divno izrađeni radovi koje one koriste: vezene čarape, vezeni peškiri, tkanice, navezene kecelje, košulje vešto ukrašene čipkom i drugo. Sa velikim oduševljenjem i zadovoljstvom najstariji svet u Resniku i danas priča o davnim zanatima i zanimanjima, o mestima na kojima su se okupljali, družili, smejali, radovali i samostalno izrađivali različite rukotvorine.