Даница Марковић je рођена у селу Чумићy 30. септембра 1879, као кћер Јоакима Марковића, учитеља. Завршила је Вишу женску школу са одличним успехом (касније је то била Женска учитељска школа). Прву књигу са 25 песама објавила је 1904. године.

Две године, од 1902. до 1904. године, радила је као учитељица у Реснику. Већ те 1902. године она пише управитељу школе да од новембра неће моћи да држи наставу због болести. Касније добија упалу плућа, и те муке у болести она ће овековечити у стиховима песме „Зимње вече на селу“. И тако, болна више него здрава, она борави у Реснику без лекара и друге неге. У то време се рађа и њена болна песма „Ветар и киша хладна“. Из Ресника добија премештај у село Ракова Бара код Пожаревца у коју није никада стигла због компликација на плућима. Од 1906. до 1907. године налази се у Великој Иванчи иза Космаја, а одатле одлази у село Вранић код Обреновца. Пензионисана је 1910. године због хроничне болести плућа.

За време службовања у Реснику Даници је, за време распуста, у посету долазила њена најбоља другарица, сликарка Надежда Петровић, када је и настао читав циклус слика Из Ресника, а међу њима и најпознатија слика Пут за Ресник (1904).