Прворазредни завичајни симболи Ресника, могло би се рећи, јесу Авала, Стражевица и Топчидерска река. За нашу средину ово су главна знамења: Авала и Стражевица по висини, а Топчидерска река по близини и питомини. Зависно од критеријума, Ресник би могао имати и више симбола, као што су манастир Раковица, Миљаковачка шума, и друго што је описано на страницама ове Хронике, или од осамдесетих година минулог века, када је вештачком браном направљено и језеро Паригуз. По много чему и оно би се могло сврстати у симболе Ресника.

Језеро Паригуз се налази у подножју планине Авала. Свој назив дугује потоку Паригузу, на чијој су се обали мештани, верујући у његову лековитост, мазали блатом и сунчали. Дужина језера је око 1 километар, ширина око 60 до 150 метара, а дубина до 12,5 метара. По причама старих Ресничана, некада су ту јелени долазили на појило. Акумулација Паригуз је настала крајем осамдесетих година. Тада је изграђена брана због поплава које је изазивала вода са оближњих извора. Управо ти извори су, док није постојало језеро, правили блато за које се сматрало да је лековито и да помаже у лечењу хемороида. Језеро је богато рибом, његова обала је станиште дивљих патака и других птица, а окружено је листопадном шумом.

Уређењем околине језера може се добити око 200 хектара атрактивног спортско рекреативног простора са угоститељским садржајем, који би могао и требало да постане нови туристичко рекреативни центар Београда и прилика за туристички развој Раковице.