Prvorazredni zavičajni simboli Resnika, moglo bi se reći, jesu Avala, Straževica i Topčiderska reka. Za našu sredinu ovo su glavna znamenja: Avala i Straževica po visini, a Topčiderska reka po blizini i pitomini. Zavisno od kriterijuma, Resnik bi mogao imati i više simbola, kao što su manastir Rakovica, Miljakovačka šuma, i drugo što je opisano na stranicama ove Hronike, ili od osamdesetih godina minulog veka, kada je veštačkom branom napravljeno i jezero Pariguz. Po mnogo čemu i ono bi se moglo svrstati u simbole Resnika.

Jezero Pariguz se nalazi u podnožju planine Avala. Svoj naziv duguje potoku Pariguzu, na čijoj su se obali meštani, verujući u njegovu lekovitost, mazali blatom i sunčali. Dužina jezera je oko 1 kilometar, širina oko 60 do 150 metara, a dubina do 12,5 metara. Po pričama starih Resničana, nekada su tu jeleni dolazili na pojilo. Akumulacija Pariguz je nastala krajem osamdesetih godina. Tada je izgrađena brana zbog poplava koje je izazivala voda sa obližnjih izvora. Upravo ti izvori su, dok nije postojalo jezero, pravili blato za koje se smatralo da je lekovito i da pomaže u lečenju hemoroida. Jezero je bogato ribom, njegova obala je stanište divljih pataka i drugih ptica, a okruženo je listopadnom šumom.

Uređenjem okoline jezera može se dobiti oko 200 hektara atraktivnog sportsko rekreativnog prostora sa ugostiteljskim sadržajem, koji bi mogao i trebalo da postane novi turističko rekreativni centar Beograda i prilika za turistički razvoj Rakovice.