Временски услови су слични условима у осталим крајевима Шумадије. Реснички атар, као и цело подручје Београда, има умерено континенталну климу, јаке и оштре зиме с просечном температуром од 0°С, врућа и жарка лета са просечном температуром око 20°С, што значи да је амплитуда од 21°С. У просеку је 146 кишних дана у години, највише у пролеће – 46, а најмање у јесен – 29 дана. Годишње укупне падавине кише и снега износе 630 л/м². Падавине пo количини одговарају потребама пољопривреде и становништва. Било је раније чешћих, јаких и дугих зима са високим снеговима. По месецима, кише је највише у мају, а најмање у новембру. Најбољи и најлепши временски период и код нас је крајем пролећа и почетком јесени, а најлепши месеци су мај, јун, септембар и октобар. Најтоплији су, пак, јул и август, а нарочито су познате „илинске врућине“ (по празнику Св. Илији који је увек 2. августа), али и тада није толико топло као у граду. У односу на Београд, Ресник у просеку увек има за око два степена нижу температуру. Најхладнији су јануар и фебруар.

Разликују се четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зима. Сва четири годишња доба су веома изражена, а прелаз из једног у друго доба сасвим је поступан. У последњих неколико година свако годишње доба започиње пре одређеног календарског времена, али се исто тако и раније завршава, а готово да и нема прелаза из зиме у пролеће, као и из јесени у зиму; све мање је пролећа и јесени какве памте старије генерације.

Падавина има довољно, најчешће када су и најпотребније. Догађа се на сваких неколико година да у неком периоду падне толико кише да вода образује велике бујице које не могу да прихвате потоци и Топчидерска река, па обимне воде уништавају усеве, чак носе и горњи слој обрадиве земље (ораницу). Колико су се се Ресничани радовали летњој киши и призивали је ношењем литија, толико су и стрепели од невремена. Понекад у летње време, уз јаке кише и грмљавину, појављују се и градоносни облаци који многима оштете усеве у пољима.

У Реснику и околним селима дувају и јачи ветрови, међу којима је најпознатија кошава (устока); дува са југоистока и Авале отвореним гребеном који се протеже све до села. Врло оштар и хладан ветар је северац, зову га и „маџарац“, који из Панонске низије доноси сувомразицу и снижава температуру. Јужни и западни ветрови су блаже природе и обично доносе кишу. Ретке су олује и ветрови који наносе штету.

Снега има у просеку од 20 до 40 центиметара, али се кратко задржава, мада најстарији Ресничани памте да су зиме некада биле врло оштре, са снегом и преко једног метра, који се задржавао и по неколико месеци. Слаби мразеви се могу појавити и у првој половини априла, а михољско лето се може продужити чак и у новембру. Све чешће и веће су температурне дилатације; догађа се да у јануару и фебруару температуре буду и изнад 20, а у априлу могу да се спусте и на -3°С.

Ево још неких статистичких података:

Ови статистички подаци нису обухватили период када је писана ова Хроника, управо у тим годинама услед глобалног загревања бележимо атмосферске промене које ће утицати приказане вредности. Изразито снежне зиме последњих година биле су 1953/54, 1983/84. и 2011/12. године. Максимална киша, 94 л/м², била је 14.06.1994, а нови апсолутни рекорд је забележен 15.05.2014. године од 107,9 л/м².

На овом поднебљу топлотна разлика се може кретати и до 75°С, од -30°С до +45°С.

Терен ресничког атара, с обзиром на то да је у просеку нижи у односу на нека околна села (Рушањ, Пиносаву, Бели Поток, Кумодраж), има и незнатно погодније климатске услове који се, поред осталог, испољавају у нешто ранијем отапању снега, сазревању усева (пшенице, кукуруза и сл.), па и у извесним квалитативним разликама зрна. Тако ови усеви стижу код нас 5–8 дана раније него у местима са већом надморском висином.