Геолошка прошлост

Вода је оставила велике површи – терасе које је научник Јован Цвијић називао по месту налажења: београдска, рипањска, пиносавска и др. Ово земљиште је имало доста разноврсних седимената и богатства у органским садржајима, што је утицало на обликовање рељефа, али и бујне вегетације у београдској околини и у целој Шумадији. Свакако, на формирање данашњег рељефа ресничког атара и околине, поред вода Панонског мора, умногоме су утицале и унутрашње тектонске силе у земљи које су неминовно доводиле до померања земљине коре.

Незамисливо дуго је грађен рељеф овог краја. Остајала су брда, брежуљци, заравни, а вода се са њих сливала, дубила своја корита и текла правећи долине данашњих потока и река који теку према матици Сави. То је подлога коју је оставило Панонско море, а на том тлу је настајао живот. Само је Авала остала мало измењена, трајнија, да би и данас доминирала као наша завичајна планина и везивала генерације и генерације својом постојаношћу и знаменитостима.

У трагању за геолошком прошлошћу овог тла, геолози су дошли до података о фосилима биљака и животиња, али и разних предмета који потврђују да је овај терен изразито разноврсне геолошке грађе. Геолошка прошлост Београда и околине много је више испитана захваљујући, пре свега, томе што се истраживањима бавила читава школа теренских геолога, чији је оснивач био Јован Жујовић, врсни научник светскога гласа. Рад те школе се развио, добрим делом, кроз упознавање Београда и околине. Реснички атар је такође био обухваћен тим пројектом. Истраживачи су прикупили велики број стена, фосила и описали стене и структуру терена. Према геолошкој карти Београда и околине, тле Ресника садржи, у делу долине Топчидерске реке, магматске и седиментне стене. Ту су кречњаци, песак, лапорци и глина. У потесу Кречана у долини Топчидерке налазе се делови богати белим терцијалним кречњаком (испуњени микроскопским шкољкама). Управо из овог дела у времену почетка градње кућа од тврдог материјала многи Ресничани су вадили такозвани „бели камен“ и користили га за градњу темеља и подрумских просторија својих кућа. Ова врста камена је погодна за обликовање, не пропушта влагу, добар је топлотни изолатор и налази се у близини села.

Седиментних стена из периода јуре има у Реснику на потезу Стражевицe, на целом Дедињу, деловима Жаркова, Чукарице, Јулиног брда и Девојачког гроба у Рушњу. Посебно лепи примерци откривени су приликом извођења радова на прузи Београд – Бар у Рипњу.

Западна падина Авале, источни део Липовачке шуме и западна падина Стражевице састављени су од такозваних флиш стена, а изнад манастира у Раковици и у усеку старе пожаревачке пруге има један леп усек чије стене припадају флишу.

Педолошки састав земље

Састав земље у атару веома је различит. Има више врста иловаче, смонице, гајњаче. Међутим, нису до краја извршена стручна испитивања да би се детаљније и потпуно знао педолошки састав земље. Ипак, зна се да гајњаче (смеђа земљишта), гајњаче у лесовирању и гајњаче лесовиране има готово у свим селима у околини Београда.

Смоница је врста земље у равницама и у рељефским депресијама (улегнућа). Налази се на местима старих речних терена и северним нагибима где има више влаге. Покривена је травом или ређом шумском вегетацијом.

Глина – Кад се морски или језерски алумосиликатни муљ осуши и очврсне, постаје глина која се састоји од најситнијих делова стена и минерала. Све глине имају особину да упијају велику количину воде (нарочито чисте глине), и постану тако савитљиве и пластичне, али воду не пропуштају.

Иловача је глина жућкасто-црвенкасте боје која долази услед присуства оксида гвожђа. Она садржи органске материје и нешто песка.

У атару Ресника, на неким локалитетима, плитко испод слоја обрадивог земљишта налази се криж. То је слој земље смеђозелене боје који при квашењу, после већих падавина, добија масноћу и почиње да клизи. Добро се меси. Деца га често користе за прављење резних фигура, као и обликовање рељефа у школи. Крижа има у Зелењаку, дуж Раковичког потока, у Патин Мајдану и др.

Клизишта и последице

У реону Ресника има више клизишта на којима долази до набирања земљишта које није више погодно за обраду. Таквих клизишта има на источној, али знатно више на западној падини, од Стражевице ближе центру Ресника. Пре око четрдесет година, због клизишта у Зелењаку порушена је велика новоизграђена кућа. Такође, последњих деценија, врло велика клизишта појављују се дуж улице 13. октобар, где је већи број кућа због оштећења порушен или исељен. Клизишта су изазвала стварање више увала и озбиљно прете да угрозе путну мрежу између центра Ресника и Кијева. Код великог броја поседа дошло је до видног спуштања терена и преко једног метра, тако да су њихове ограде и прилази с пута били врло неприступачни или неупотребљиви. У неким случајевима није било могуће са улице ући у двориште. Мештани су морали да заобилазе преко више дворишта да би колима или тракторима дошли до своје куће. Ову немилу појаву више пута су покушали да разреше радници јавног предузећа за путеве Београд. Они су настојали да наливањем дебелих слојева асфалта зауставе даље тоњење терена. После извесног времена, када се стање ни у чему није побољшало, поверили су радове на санирању терена другом предузећу које је извршило постављање еластичних водоводних и канализационих цеви и побијање бетонских шипова-стубова, чиме је тај део данас саниран и стабилизован, а пут реновиран и оспособљен за саобраћај.

Раније је врло честа метода борбе против клизишта и набрљаног „нашнураног земљишта“ било засађивање багремових садница, што се показало врло успешним. Багрем има вретенасти корен и дубоко се увлачи у земљу; пошто се стабло стабилизује, оно успешно одолева клизању земљишта. У потесу Ресника на таквим теренима има доста багремова. Најчешћа појава набирања земљишта је на стрмим странама. Багрем као врло тврдо и отпорно дрво има вишеструку употребу: зауставља клизање земљишта, као тврдо дрво се користи за израду различитих предмета, за огрев, приликом ограђивања башта, воћњака, винограда, а багремов цвет се користи и као одлична паша за пчеле.

Археолошка налазишта

У археолошкој литератури за сада нема података о томе да су на овом простору вршена опсежнија археолошка истраживања. Археолошка карта за атар села Ресника не постоји. Ово због тога што се археолошка испитивања не врше ради примене нађених предмета, већ нajчешће уколико се покрећу неки грађевински радови, па се тако долази и до сазнања о археолошкој прошлости.

Међутим, у Прегледу културних добара која су под заштитом налазимо да је комплекс Основне школе „Коста Абрашевић“ сврстан у археолошки локалитет праисторија, антички период и позни средњи век. Ово указује да је у праисторијско доба на овом локалитету било људско станиште, што је врло извесно, јер је цела околина данашњег Београда, што значи и Ресник, била насељена у та стара времена.

Нема сазнања о налажењу посебних узорака на локалитету Ресника, као што има препуно археолошких налаза и из најстаријих времена нађених на локалитетима Бањице, Болеча, Винче, Жаркова… Том приликом се дошло до детаљне геолошке карте околине Београда сачињене 1931. године.

О београдској околини, после повлачења Панонског мора, и првим облицима живота сазнајемо захваљујући Михаилу С. Петровићу и његовој књизи „Борбе старог Београда“, у којој каже: „На оваквом новом земљишту природно је букнула бујна и разноврсна вегетација и стварани су услови за људски и животињски свет и његово држање. Развој је текао вековима. У ископинама Макиша, Железника и Шупље стене налазимо разне алатке, приборе и остатке кућа из праисторијског доба.“