„…Многа данашња села у околини Београдa нису од свог постанка на истом месту, сва су се ‘помештала’ с једног места на друго, нека су се помештала раније, а највише 1813. године, када су се становници враћали из збегова… Нека су измештана после 1813. године. То се види по ‘селиштима’ и ‘збеговима’ којих има готово уза свако село“ (Др Јован Цвијић, Српски етнографски зборник, књ. 1, Београд 1903, стр. 973).

Тако је било и са Ресником, јер су и његови најстарији становници, при избору места живљења, користили погодности географског положаја и повољније услове за живот људи.

У односу на број домаћинстава и број становника у Општини Раковица, реснички атар је доста простран.

Ресник је окружен са истока делом атара села Јајинци (Јелезовачком падином) и села Раковица до Пиносаве, са запада Пландиштем до атара села Кнежевца и Рушња, са северне стране Манастирским забраном и Стражевицом до атара Кнежевца, а са југа од Бабиног гроба до атара Рушња.

По основним рељефним цртама, реснички атар спада у побрђе са тереном испресецаним јаругама; највиша надморска висина је у Подавали и брдо Стражевица, а најнижа у ливадама Кречане у доњем низводном току Топчидерске реке.

Цео терен има више благих коса, падина, гребена, па је лако приступачан и погодан за обраду у пољопривреди, воћарству, виноградарству… Центар села или, прецизније, стари центар села, налазио се око главног сеоског пута, између горњег и доњег краја, и захвата део села где су некада били воденица, стара чесма, турски хан, простор где су некада организовани вашари у порти и одржавани разни скупови…

Данас се ту, у непосредној близини, налазе дом културе и месна заједница, бензинска пумпа, кафана „Шумадинац“ (власништво фамилије Лазаревић), ромско насеље, стара школа (у којој је сада вртић)…

Село Ресник се претежно насељава на повећем брду које се протеже од Стражевице ка Авали одакле и почиње таласање према Шумадији. У односу на стари центар и средиште Ресника, у новије време Ресник се све више шири на све стране, а највише према Раковичком потоку и железничкој прузи Београд – Мала Крсна, као и према Топчидерској реци и прузи Београд – Ниш. Надморска висина села је између 95 и 209 метара, и протеже се између 20°26’56” источне географске дужине и 44°42’47” северне географске ширине. Површина атара износи око 1620 хектара од чега је око половина обрадива. Удаљено је од Београда око 13 километара или око два и по сата хода. Ресник је у саставу Градске општине Раковица, једне од седамнаест београдских општина.

Ресник је најјужнија урбана тачка ужег дела Београда и најсеверније рурално насеље Шумадије, а сачињавају га следећи насељени делови: Сунчани брег, Стражевица, Патин Мајдан, Железничка станица, Брестови, стари Ресник и ново урбано насеље Авала град. Насеља која у садашње време окружују Ресник су: Кијево, Кнежевац, Раковица, односно Миљаковац и Миљаковац три, Јајинци, село Раковица, Пиносава и Рушањ.

Ресник је познат и по вештачком језеру необичног имена Паригуз. Иза насеља, ка Авали, и око урбаног дела насеља налазе се њиве, ливаде и извори пијаће воде. Кроз атар Ресника протиче Топчидерска река и неколико њених притока: поток Паригуз, потоци Сикиљевац и Кадинац, Манастирски и Раковички поток.