Нарочито у периоду после Другог светског рата Ресник се нагло ширио насељавањем већег броја становника. Могло би се рећи да су у овом периоду постојале три веће фазе насељавања.

Прва фаза је била у периоду од средине педесетих па до почетка шездесетих година минулог века када се углавном насељавао предео око Железничке станице, дуж обе стране железничке пруге и у Патин мајдану.

Током друге, знатно обимније фазе, од краја шездесетих до средине седамдесетих година, формирани су већи делови нових насеља: Брестови, Делови, Стражевица и прве (сада старе) стамбене зграде у Јелезовачкој улици.

Трећа фаза је отпочела почетком осамдесетих година када је усвојен и делом реализован план изградње новог стамбеног насеља Авала град. Следећи талас насељавања почео је деведесетих година, што је узроковано егзодусом српског становништва из ратом захваћених бивших југословенских република и са Косова и Метохије. Тада су углавном насељавани предели по ободу Ресника, где су на подручју Ресничког атара, некадашњих њива званих Јелезовац и Манастирско, формирана велика насеља „Сунчани брег“ и „Миљаковац три“.

Ресник је данас најјужнија урбана тачка Београда и најсеверније рурално насеље Шумадије. Чини га више његових делова; неке од тих целина међусобно су спојене док су неке, иако на Ресничком атару, ближе другим насељима у окружењу. Можемо рећи да су у саставу Ресника данас неки његови делови који носе називе: Железничка станица, Голи брег, Стражевица, Брестови, Делови, Патин Мајдан, Авала град, Сунчани брег, Миљаковац три…

Од села са свега неколико кућа с почетка 19. века, преко неколико десетина, па стотина кућа, Ресник је данас нарастао у насеље са неколико хиљада породичних и стамбених објеката. Као што су ницали објекти по Ресничком атару, тако се и број житеља увећавао. Од неколико десетина и стотина мушких и женских душа-глава, како се некада бројало, Ресник је по попису из 1921. године имао 1.475 становника, педесет година касније, 1971. године имао је 7.553 становника, а само десет година касније, 1981. године, већ скоро двоструко више 14.122 становника. Почетком овог века Ресник је имао око седамнаест хиљада становника, а верујемо да је данас број становника нарастао близу двадесет хиљада.

Комунална инфраструктура није могла да испрати нагли прираштај становништва па су се појавили и нагомилали многи проблеми. Неки од њих су решавани, али је много остало за решавање садашњим и будућим нараштајима.

Комунална проблематика

Водоснабдевање; Један од најизраженијих проблема који траје дуги низ година јесте водоснабдевање. Постојећа мрежа није могла да задовољи потребе тако великог насеља, па су његови поједини, углавном ободни делови, често били без воде или са знатно смањеним притиском.

Изградњом магистралног водовода Макиш – Зучка капија централни делови Ресника кроз које су прошли примарни водови, лишени су овог проблема, али делови ван тога подручја и даље имају проблема у водоснабдевању. Услед недостатка ДУП-а водовода и канализације многи грађани су приморани да се самоорганизују и прикључују на постојећи водовод. У старом делу Ресника и даље се користи стари део водовода, грађен почетком шездесетих година; у њему су цеви одавно дотрајале, што доводи до честог пуцања и проблема у водоснабдевању.

Канализација; Док се за снабдевање водом у Реснику може рећи да је задовољавајуће и да функционише без већих проблема, то се не може рећи за стање канализационе мреже. Проблеми са канализацијом су знатно већи и сложенији. Нерешено питање канализационе мреже ствара велике проблеме и штету насељу. Поред изузетно великих инвестиционих улагања, за решавање ових проблема недостаје и ДУП канализационе мреже за целу територију Ресника. ДУП постоји само у новоизграђеном насељу „Авала град“, док за остале делове Ресника постоје једино пројекти за примарне канализационе водове који пролазе кроз улице Славка Миљковића, Александра Војиновића, Брестовачку, Подавалску, 13. октобра и део улице Палих бораца.

На прилично великим површинама између ових улица грађани Ресника су приморани да свој проблем одвођења прљавих вода решавају углавном на два начина. Где је било пада терена и техничких услова, индивидуално или групно, грађани су се самоорганизовали изградњом секундарне и прикључењем на примарну канализациону мрежу. Тамо где нема могућности, а то значи у појединим деловима насеља, грађани проблеме отпадних вода решавају најчешће изградњом септичких јама. Ово свакако није добро решење, најпре из разлога што се те јаме најчешће не раде по пропису, а што подразумева да су бетонске и да се редовно празне помоћу цистерни. Углавном се ове јаме раде као водопропусне, зидане каменом или опеком, што доводи до озбиљног и трајног загађења околног земљишта и врло често узрокује клизишта.

Посебно велики проблем нерешене канализације у старијем делу насеља постоји на Стражевици и у yлици Љубише Јеленковића и Голи брег, што грађанима доноси велике проблеме. Такође, у појединим деловима насеља (улице Зелењак, слепи делови улице Палих бораца, делови насеља на падинама ка Кружном путу, у већем делу новоизграђеног насеља „Сунчани брег“ и многим другим) грађани се довијају на разне начине, па чак и тако што део отпадних вода усмеравају кроз цеви и канале који се протежу читавим насељем до Топчидерске реке, језера Паригуз, Сикиљевачког и Раковичког потока, на тај начин загађујући околину и стварајући врло озбиљну претњу изазивања инфекције, заразе и епидемије ширих размера.

Због нерешене канализационе мреже у делу насеља Стражевица, затим у улицама Илије Радојевића и Станислава Винавера, изградња септичких јама је довела до појаве клизишта већих размера. Овај сложен и тешко решив проблем угрозио је много објеката, од којих је неколико кућа порушено, приличан број оштећен са великом неизвесношћу да ли се може санирати, а што је условило да се бројне породице преселе са овог краја. Више пута и више година је трајало решавање клизишта дела улице 13. октобра. Озбиљно фундирање терена са огромним количинама уграђеног бетона и арматуре великог пречника, као и постављање еластичних водоводних и канализационих мрежа до даљег су решиле ово питање. Питамо се: да ли и трајно?

Ресник је оивичен са два велика канализациона колектора, Топчидерским и Манастирским. Зар то није погодност да се овој проблематици приступи са више слуха и да се уложе знатно већи напори како би се, ако не и спречиле, онда барем у некој мери ублажиле опасности од штете и загађења, што ће нам природа због нашег непоштовања и небриге раније или касније вратити казном.

Путна мрежа; Инфраструктура путне мреже је у Реснику последњих година решена на задовољавајући начин. Скоро све улице су асфалтиране, а у примарним улицама где се одвија највећи део саобраћаја урађени су тротоари, што је у великој мери повећало безбедност, у првом реду најмлађих становника Ресника. Такође, кроз готово све улице Ресника проведено је улично осветљење. Највећи недостатак који је тешко решити, јесу узане улице у појединим, новијим деловима насеља, као што су Брестови и Делови. Непланска градња и бројна нерешена имовинско-правна питања основна су препрека решавању овог проблема.

Поред раније изграђених комуникација које Ресник везују са Кружним путем и Кијевом, почетком овог миленијума асфалтирана су и два путна правца који Ресник повезују са Пиносавом и Рушњем. Ови путеви значајно скраћују пут Ресничанима и омогућавају бржи излазак на Ибарску магистралу и Авалски пут. Од посебног је значаја и изградња обилазнице ауто-пута Ниш – Добановци, која нам пружа бржу саобраћајну повезаност са Ибарском магистралом и ауто-путем.

За превоз до града Ресничани најчешће користе аутобуски превоз. У аутобуском саобраћају линија 47 иде до Славије и омогућава Ресничанима да у кратком времену стигну у центар Београда. Линија 503 води до Вождовца и повезује Ресник са тамошњим трамвајским линијама као и са аутобусима који возе у подавалска места, док линија 504 саобраћа до Миљаковца и повезује Ресничане са трамвајем 3 и аутобусом 37, што омогућава добру повезаност са свим деловима Београда. И поред сасвим солидне повезаности линијама, поједини већи делови Ресника нису најбоље умрежени у аутобуски превоз. Потребно је да се у наредном времену изнађу нова решења и побољша превоз, посебно у старом делу Ресника, на Железничкој станици ка Патин мајдану, на Сунчаном брегу и y другим деловима.

Поред аутобуса, Ресничани у значајној мери користе и железнчки превоз. Беовоз има редовне железничке линије које саобраћају од Ресника до Београда, односно Новог Београда и повезује Ресник с Панчевом, Инђијом и Рипњем.

Остали проблеми; Ресник као велико и модерно насеље са више хиљада становника, које се простире на више од 1600 хектара, са великим прираштајем становника који су се на овом простору настанили последњих деценија и са великом инфраструктуром, има и многобројне друге, опште проблеме који тиште његове становнике. Поред можда најизраженије комуналне проблематике, коју смо већ поменули, за Ресник су изузетно значајне друге области у којима се мора значајно радити на побољшању квалитета у предстојећем периоду. Неки од ових проблема су: снабдевеност животним намирницама, образовање, здравствена заштита, култура, спорт, гасификација, брига о деци и старима, гробље и друга питања.

Снабдевеност наших житеља животним намирницама и другим потребама последњих година је, можемо рећи, значајно побољшана. Велика потражња је условила и отварање многобројних продајних објеката различите намене који углавном задовољавају потребе Ресничана. То се увелико решило отварањем мини тржних центара, што је омогућило да се куповина обави лакше и на једном месту. Већи недостатак у месту је пијаца. Постојећа пијаца у ТЦ „Авала град“ је на малом простору и малог капацитета. Такође, све већи недостатак представља проблем паркинг простора, посебно дуж улица са већим бројем трговинских и пословних објеката, што узрокује гужве и ствара проблеме у функционисању саобраћаја.

Приликом изградње насеља Авала град изграђен је и Дом здравља у Реснику који умногоме задовољава и испуњава потребе наших суграђана. Савремено опремљен, пружа грађанима најпотребније здравствене услуге. Поред Дома здравља у Реснику, постоји и већи број приватних ординација и апотека, што допуњава и убрзава здравствене услуге.

У близини манастира Раковице налази се и специјална болница „Нова вита“, а недавно је у Реснику на Стражевици отворен и дом за стара лица који смешта до петнаестак особа којима су потребни стална нега, надзор и помоћ.

Деци предшколског узраста обезбеђен је смештај у два државна обданишта већег капацитета, као и у неколико приватних обданишта са знатно мањим простором, што задовољава само део потреба насеља. Још увек за све наше најмлађе нема могућност да у Реснику буду смештени у дечјим установама, па се њихови родитељи сналазе одводећи их у друге крајеве Раковице или града, или ангажују лица која ће о њима бринути.

Основна школа у Реснику са око 1.300 ученика спада у највеће раковичке и београдске школе. Ранијих година у школи је било и преко 1.800 ученика. Школска зграда је монтажног типа и пуштена у рад 1974. године. До сада у њој нису предузимани већи инвестициони и реконструкциони радови. Услед велике амортизације у претходном периоду, школи су непходна значајна реновирања како би се ученицима обезбедили квалитетнији услови за стицање основног образовања.

Спортски живот у Реснику се одвија у ФК „Ресник“, Стрељачкој дружини и кроз рад неколико школа борилачких вештина, што је недовољно за насеље ове величине. Сем школске спортске сале и балона на стадиону ФК „Ресника“, нема адекватног простора за бављење спортом у зимском периоду, те се стога спортске активности одржавају најчешће по лепом времену и на отвореном простору. Ако изузмемо спортске активности као обавезни наставни програм у школи, можемо рећи да је основни носилац ових садржаја ФК „Ресник“, што не задовољава потребе свих структура наших суграђана.

Већ готово шест деценија највише културних догађања у месту одвија се у оквиру програма КУД „Младост–Авала“. Садржаји ове организације везани су за културно-уметнички аматеризам, али то је само мањи сегмент у области културних дешавања. Крајем шездесетих година Ресник је добио Дом културе са великом салом за биоскопске, концертне, позоришне представе и друге програме од преко четири стотине места. Међутим, због недовољне бриге локалне заједнице и потребе да се рад овог објекта професионализује, током минулих деценија рада ова установа је препуштена ентузијастима и волонтерима, што је довело до пренамене простора и нарушавања објекта без благовремено довољног инвестиционог и текућег одржавања.

Последњих година и библиотека, која је у дужем периоду била понос Ресничана, ради у врло скученим и за ту сврху непримереним условима.

Око две до три последње деценије све присутније нерешено питање насеља јесте гробље. Старо месно гробље, на коме се од настанка села па до данашњих дана сахрањују умрли, ограниченог је капацитета и без могућности проширивања. C обзиром на бројност становника, потребе места знатно су веће, и то представља врло велики проблем. Грађани се и у овим немилим ситуацијама довијају на разне начине тако што своје најмилије сахрањују на истим гробним местима, преко раније сахрањених чланова породице, одвозе их у родна места или на друга оближња гробља, најчешће Манастирско и Орловачу. За сада се не назире решење овог врло осетљивог и комплексног проблема.

Једно од врло сложених питања које је последњих двадесетак година све израженије јесте необрађена пољопривредна површина Ресничког атара. До пре тридесетак година биле су врло ретке површине индивидуалних парцела које нису биле обрађене и на којима није била засађена нека од култура. У то време живело се много лагодније, а данас ми у друштву запостављамо аграр као основни извор егзистенцијалних потреба. Да ли ће се и када у њиве Ресничког атара вратити виногради, пшеница, кукуруз, сунцокрет, воћне плантаже, баште и повртњаци, као и бројне друге пољопривредне културе, не знамо.

Такође једно од сложенијих питања је и непланска индивидуална градња породичних објеката. Овакав приступ решавању стамбених питања довео је до тога да се сада многи потпуно завршени објекти, често са лепо осмишљеним и изузетно добро урађеним екстеријером и ентеријером, као и пратећим садржајима, налазе у врло неприступачним улицама, често слепим, без адекватног прилаза и нужне инфраструктуре.

Бројна су и друга питања са којима се житељи и локална заједница садашњег Ресника свакодневно сусрећу. Овом приликом подсетићемо само на нека од њих:

• започета изградња цркве;
• смештај прогнаних лица са Косова и Метохије и ca ратом захваћених подручја бивше Југославије;
• канализација; 
• имовинско-правна питања, реституција и легализација објеката;
• комунална проблематика одвожења смећа и недовољног броја места и контејнера;
• сигнализација и улична расвета;
• смештај и прихват ромских породица у новоотвореном „контејнер“ насељу;
• азил за псе.

Ту су, свакако и многи други, већи или мањи проблеми.