Постојећи биљни свет и климатски услови погодовали су опстанку разних врста дивљачи будући да је биљни свет, због своје разноврсности, погодно станиште и одређеним животињским врстама. С променом стања у биљном саставу и односима на појединим теренима настајале су и промене у стаништима животињских врста. Смањење површина под шумама, као и непланска градња, изградња саобраћајница, све бројнија механизација, хемизација и др. битно су утицали на животињске врсте, у првом реду на њихово смањење, па и потпуно нестајање некада врло присутних животињских врста у овом крају. Реч је, пре свега, о крупној дивљачи као што су вукови и дивље свиње, а потом и орлови, јастребови, соколови, буљине, копци и сличне крупне птице грабљивице. Нема више рода и њихових гнезда на димњацима и на усамљеним високим стаблима, као и јата и гнезда ластавица које су најављивале и са нама проводиле лета, затим жуна, сојки, кукавица, косова, штиглица, зеба, чворака, дивљих патака и гусака и других све ређе виђаних животиња: слепог кучета, кртица…

Мале птице селице, полуселице и друге које су стални пратиоци сељака и поља, корисне и штетне, одржале су се, можда, у нешто мањем броју. Наиме, у народу је остало да пољопривредници хране „црва и мрава и птицу небеску“, што је допринело опстанку и малих птичијих врста на овдашњим просторима. Па тако, као израз захвалности својим добротворима, у ресничком крају се још може чути умилни пој славуја и сенице, али и грактање или сврекетање врана, чавки, сврака или да ћучу и грчу ћукови, гугутке и грлице, те кликћу и цвркућу детлићи и врапци; гучу голубови, чује се и покоја креја, ређе ластавица, чворак, шева или друге птице, али и немио писак сове злослутнице, каквом у народу сматрају ову птицу.

Нагла урбанизација је учинила да је ловна и друга дивљач такође умногоме проређена, а поједине врсте су готово и нестале: срна, јаребица, препелица, јазавац, лисица, и друге, а све ређе се наилази на јежа, веверицу, ласицу, твора, змију, слепог миша, корњачу, па и некада велика јата врабаца-џивџана… Једино су ловачка удружења допринела да су зарад одржања лова зец и фазан присутни у већем броју.

Од гмизаваца и мекушаца има пужева, глиста, гуштера, ређе даждевњака и других животиња.

У Топчидерској реци, потоцима и барама Ресничког атара готово да и нема некада присутних врста риба, жаба, ракова и других водених животиња.

Све мање је и домаће стоке: коња, говеда, оваца, коза, свиња, а од пернате живине кокошака, пловки и гусака, ћурки и других животиња, као и одомаћених глодара који прате њихова станишта, као што су пацови и мишеви.

Брз темпо живота и отуђеност све чешће опредељују на чување разних кућних љубимаца, али је, и поред тога, све већи број паса и мачака луталица.

У шумама, у шупљинама дрвећа, некада је било пуно ројева пчела и осица. Није познато да је у нашем селу било изразитог гајења пчела сем у појединачним случајевима. Није сигурно да ли су инсекти отпорнији од осталих животиња, али чини се да њих има превише. На овом простору најчешће срећемо: мраве, скакавце, попце, више врста мува, стршљенове, разне осице, комарце, губаре, кромпирове златице, стоноге, јеленке, разне паукове, купусаре, луцеркине бубе, разне црве, више врста мољаца, пипу, смрдибубу, крпеље, стенице, бубарусе, свице, пасуљеве и грашкове жишке, бубашвабе, бубамаре, разне ваши, јагодин сурлаше, лептире и бројне друге инсекте, али све ређе срећемо вилиног коњица, некада редовног пратиоца Топчидерске реке и ресничких потока.