… Многа српска села се гасе или су нестала са простора на којима су вековима постојала. У садашње време, осим статистичких података и понеких површних сазнања, о већини тих села готово да и нема никаквих писаних трагова.

Зашто тако олако заборављамо своје претке, историју и завичај?

Подржавајући напоре Српске академије наука и уметности и Културно-просветне заједнице Србије да се села отргну од заборава, све већи број аутора широм наше земље својим записима гради јединствену ризницу рукописа, сврстаних у Библиотеку ХРОНИКА СЕЛА.

Многи Ресничани су желели да и Ресник једнога дана, као и још нека села у окружењу, добије своје историјско спомен-обележје, смештено у корице Хронике.

Седмог априла 2003. године у Дому културе Ресник одржан је први састанак Одбора на коме је договорено да се почне са израдом Хронике Ресника.

Састанку су присуствовали: Борислав Бора Лукић, Живан Савић, Момчило Мућа Недељковић, Живота Животић, Митар Мића Канче Радојичић, Милисав Муја Стојановић и Живко Радојичић. Договорен је основни садржај Хронике, сачињен план прикупљања грађе, припремљено упутство за израду родослова и сагледана динамика наредних активности. За председника првог Одбора одређен је Живота Животић, а за аутора Хронике Живко Радојичић.

Одбор је вредно радио, ширио своју активност и укључивао нове сараднике. Прикупљане су старе фотографије и значајна документа из породичних и државних архива. Записивана су сећања старијих мештана и пописивани родослови најстаријих фамилија. Сакупљани су и сачувани вредни рукописи и обиље драгоцене грађе.

Аутор прве фазе писања Хронике Живко Радојичић, иако у деветој деценији живота, ценећи значај бележења историје завичајног кутка, осећао је да има довољно жеље и снаге да за живота, заједно са сарадницима, објави Хронику свога села. Сви чланови Одбора осећали су велику одговорност да се што дубље продре у историју села и његових становника, свесни кашњења и неминовности да су многи њихови савременици драгоцена сазнања понели у вечност и да је преосталих живих легенди које памте стара времена све мање. Љубав коју је Живко осећао према Реснику била је неизрецива. Само сећање на младалачко доба и најлепше дане живота које је провео у родном селу, као и страшне године проведене у логорима смрти, Маутхаузену и на Голом отоку, додатно су га мотивисали и инспирисали да са сарадницима доврши започети посао. Притиснут годинама, нарушеног здравља, слутио је да неће за живота остварити жељени сан. Нажалост, његова слутња се и обистинила. Живко је преминуо 2007. године, у 86. години.

Нешто касније на Живковом радном столу, у мноштву рукописа, нађен је папир на коме је записао: „Ресник је моја душа, а ја његов део, сад у књизи живим, као што сам хтео“.

Живковом смрћу је настао двогодишњи застој око стварања Хронике. Рукописи и грађа стајали су на столу и у витринама његове радне собе. Крајем 2009. године члановима старог Одбора придружило се неколико млађих сарадника и ентузијаста с намером да наставе истраживачки рад на писању Хронике.

Новоформирани Одбор Хронике Ресника у саставу: Верица Јовановић, Милан Т. Недељковић, Живота Животић (преминуо 2014. године), Живан Савић, Иван Ђурђевић, Слободан Сандић, Петар Јовановић, Славољуб Јеремић, Зоран Ж. Лукић, Слободан Митровић и Горан Недељковић, унео је додатну енергију и наставио започети посао. Проширен је садржај Хронике на двадесетједно поглавље у којима се још подробније и потпуније приказују развој и живот села од настанка до данашњих дана. Кроз целине се описују сви значајнији догађаји из привредног и друштвеног живота села, обичаји, порекло становништва, родослови фамилија, школство, здравство, спорт, култура, учешће у ратовима и све важније што се догодило у овој средини.

За припрему одређених поглавља Одбор је заинтересовао и лица која су професионално обављала радне задатке у тим областима, као и најупућеније активисте и ентузијасте. Задатак Одбора у овом делу био је да се заступљене целине прилагоде примереном обиму и форми осталих поглавља. Таквим приступом припреми грађе, поглавље образовања обрадила су лица из школе, здравствене прилике лица из здравства, културна дешавања ентузијасти из области уметности, спортски активисти су говорили о спорту, привредна и друштвена збивања обрадили су најбољи познаваоци ових кретања, а учешће у ратовима истражили су потомци и поштоваоци тих догађања.

Можда и највише енергије, у овом издању Хронике, утрошено је на обради поглавља Родослови ресничких фамилија и породица, (књига друга), при чему се Ресничанима сматрају сви који у атару Ресника живе у својим кућама или становима, без обзира на време њиховог настањења. У циљу боље прегледности, поглавље Родослови је приказано кроз две целине. Прва целина су родослови староседелаца (старинаца) за преко педесет старих ресничких фамилија које су у селу настањене пре Првог светског рата. Родослови староседелаца су приказани помоћу табела. Другу целину чине текстуални родослови новодосељених породица које су настањене у Реснику у раздобљу после Првог светског рата до данашњих дана.

Родослови староседелаца и новодосељених садрже хронолошки унете основне податке за све личности по мушкој и женској линији, почев од најстаријег познатог претка до најмлађих потомака, од времена њиховог доласка у Ресник до завршетка рада на писању књиге. У вишегодишњем процесу прикупљања и ажурирања података и израде родослова староседелаца из сваке фамилије укључено је по неколико лица чија су имена наведена у табелама њихових фамилија. Родослови новодосељених породица сачињени су на основу прикупљених података који су добровољно пружени пописивачима грађе на терену у периоду од 2012. до 2014. године.

Многи сарадници на изради Хронике Ресника пружили су својим прилозима драгоцену помоћ и допринели да се писаним речима и бројним илустрованим успоменама отргну од заборава давна времена и сачувају сећања за претке. Чувајући Ресник за сва времена, овде забележена сведочанства остаће драгоцен траг садашњим и будућим нараштајима.

Надамо се да ће ова књига, у коју су током деценијског рада многи трудољубиви Ресничани уткали огроман рад и љубав према свом месту, подстаћи нове истраживаче и хроничаре да оно што је овде изостављено и недоречено буде исцрпније истражено и представљено на страницама будућих издања.

Истовремено, услед великог обима обрађене грађе и мноштва заступљених података, нарочито у поглављу Родослови, као и неминовности настанка грешака и пропуста, молимо читаоце за разумевање и помоћ у њиховом отклањању.

Уређивачки Одбор Хронике Ресника изражава топлу захвалност и ову књигу посвећује свима који су својим донаторством, истраживачким ангажманом, казивањима, прилозима или на неки други начин, несебично помогли њену припрему и штампу.

Мај 2014. године
Главни и одговорни уредник, Милан Недељковић