… Mnoga srpska sela se gase ili su nestala sa prostora na kojima su vekovima postojala. U sadašnje vreme, osim statističkih podataka i ponekih površnih saznanja, o većini tih sela gotovo da i nema nikakvih pisanih tragova.

Zašto tako olako zaboravljamo svoje pretke, istoriju i zavičaj?

Podržavajući napore Srpske akademije nauka i umetnosti i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije da se sela otrgnu od zaborava, sve veći broj autora širom naše zemlje svojim zapisima gradi jedinstvenu riznicu rukopisa, svrstanih u Biblioteku HRONIKA SELA.

Mnogi Resničani su želeli da i Resnik jednoga dana, kao i još neka sela u okruženju, dobije svoje istorijsko spomen-obeležje, smešteno u korice Hronike.

Sedmog aprila 2003. godine u Domu kulture Resnik održan je prvi sastanak Odbora na kome je dogovoreno da se počne sa izradom Hronike Resnika.

Sastanku su prisustvovali: Borislav Bora Lukić, Živan Savić, Momčilo Muća Nedeljković, Života Životić, Mitar Mića Kanče Radojičić, Milisav Muja Stojanović i Živko Radojičić. Dogovoren je osnovni sadržaj Hronike, sačinjen plan prikupljanja građe, pripremljeno uputstvo za izradu rodoslova i sagledana dinamika narednih aktivnosti. Za predsednika prvog Odbora određen je Života Životić, a za autora Hronike Živko Radojičić.

Odbor je vredno radio, širio svoju aktivnost i uključivao nove saradnike. Prikupljane su stare fotografije i značajna dokumenta iz porodičnih i državnih arhiva. Zapisivana su sećanja starijih meštana i popisivani rodoslovi najstarijih familija. Sakupljani su i sačuvani vredni rukopisi i obilje dragocene građe.

Autor prve faze pisanja Hronike Živko Radojičić, iako u devetoj deceniji života, ceneći značaj beleženja istorije zavičajnog kutka, osećao je da ima dovoljno želje i snage da za života, zajedno sa saradnicima, objavi Hroniku svoga sela. Svi članovi Odbora osećali su veliku odgovornost da se što dublje prodre u istoriju sela i njegovih stanovnika, svesni kašnjenja i neminovnosti da su mnogi njihovi savremenici dragocena saznanja poneli u večnost i da je preostalih živih legendi koje pamte stara vremena sve manje. Ljubav koju je Živko osećao prema Resniku bila je neizreciva. Samo sećanje na mladalačko doba i najlepše dane života koje je proveo u rodnom selu, kao i strašne godine provedene u logorima smrti, Mauthauzenu i na Golom otoku, dodatno su ga motivisali i inspirisali da sa saradnicima dovrši započeti posao. Pritisnut godinama, narušenog zdravlja, slutio je da neće za života ostvariti željeni san. Nažalost, njegova slutnja se i obistinila. Živko je preminuo 2007. godine, u 86. godini.

Nešto kasnije na Živkovom radnom stolu, u mnoštvu rukopisa, nađen je papir na kome je zapisao: „Resnik je moja duša, a ja njegov deo, sad u knjizi živim, kao što sam hteo“.

Živkovom smrću je nastao dvogodišnji zastoj oko stvaranja Hronike. Rukopisi i građa stajali su na stolu i u vitrinama njegove radne sobe. Krajem 2009. godine članovima starog Odbora pridružilo se nekoliko mlađih saradnika i entuzijasta s namerom da nastave istraživački rad na pisanju Hronike.

Novoformirani Odbor Hronike Resnika u sastavu: Verica Jovanović, Milan T. Nedeljković, Života Životić (preminuo 2014. godine), Živan Savić, Ivan Đurđević, Slobodan Sandić, Petar Jovanović, Slavoljub Jeremić, Zoran Ž. Lukić, Slobodan Mitrović i Goran Nedeljković, uneo je dodatnu energiju i nastavio započeti posao. Proširen je sadržaj Hronike na dvadesetjedno poglavlje u kojima se još podrobnije i potpunije prikazuju razvoj i život sela od nastanka do današnjih dana. Kroz celine se opisuju svi značajniji događaji iz privrednog i društvenog života sela, običaji, poreklo stanovništva, rodoslovi familija, školstvo, zdravstvo, sport, kultura, učešće u ratovima i sve važnije što se dogodilo u ovoj sredini.

Za pripremu određenih poglavlja Odbor je zainteresovao i lica koja su profesionalno obavljala radne zadatke u tim oblastima, kao i najupućenije aktiviste i entuzijaste. Zadatak Odbora u ovom delu bio je da se zastupljene celine prilagode primerenom obimu i formi ostalih poglavlja. Takvim pristupom pripremi građe, poglavlje obrazovanja obradila su lica iz škole, zdravstvene prilike lica iz zdravstva, kulturna dešavanja entuzijasti iz oblasti umetnosti, sportski aktivisti su govorili o sportu, privredna i društvena zbivanja obradili su najbolji poznavaoci ovih kretanja, a učešće u ratovima istražili su potomci i poštovaoci tih događanja.

Možda i najviše energije, u ovom izdanju Hronike, utrošeno je na obradi poglavlja Rodoslovi resničkih familija i porodica, (knjiga druga), pri čemu se Resničanima smatraju svi koji u ataru Resnika žive u svojim kućama ili stanovima, bez obzira na vreme njihovog nastanjenja. U cilju bolje preglednosti, poglavlje Rodoslovi je prikazano kroz dve celine. Prva celina su rodoslovi starosedelaca (starinaca) za preko pedeset starih resničkih familija koje su u selu nastanjene pre Prvog svetskog rata. Rodoslovi starosedelaca su prikazani pomoću tabela. Drugu celinu čine tekstualni rodoslovi novodoseljenih porodica koje su nastanjene u Resniku u razdoblju posle Prvog svetskog rata do današnjih dana.

Rodoslovi starosedelaca i novodoseljenih sadrže hronološki unete osnovne podatke za sve ličnosti po muškoj i ženskoj liniji, počev od najstarijeg poznatog pretka do najmlađih potomaka, od vremena njihovog dolaska u Resnik do završetka rada na pisanju knjige. U višegodišnjem procesu prikupljanja i ažuriranja podataka i izrade rodoslova starosedelaca iz svake familije uključeno je po nekoliko lica čija su imena navedena u tabelama njihovih familija. Rodoslovi novodoseljenih porodica sačinjeni su na osnovu prikupljenih podataka koji su dobrovoljno pruženi popisivačima građe na terenu u periodu od 2012. do 2014. godine.

Mnogi saradnici na izradi Hronike Resnika pružili su svojim prilozima dragocenu pomoć i doprineli da se pisanim rečima i brojnim ilustrovanim uspomenama otrgnu od zaborava davna vremena i sačuvaju sećanja za pretke. Čuvajući Resnik za sva vremena, ovde zabeležena svedočanstva ostaće dragocen trag sadašnjim i budućim naraštajima.

Nadamo se da će ova knjiga, u koju su tokom decenijskog rada mnogi trudoljubivi Resničani utkali ogroman rad i ljubav prema svom mestu, podstaći nove istraživače i hroničare da ono što je ovde izostavljeno i nedorečeno bude iscrpnije istraženo i predstavljeno na stranicama budućih izdanja.

Istovremeno, usled velikog obima obrađene građe i mnoštva zastupljenih podataka, naročito u poglavlju Rodoslovi, kao i neminovnosti nastanka grešaka i propusta, molimo čitaoce za razumevanje i pomoć u njihovom otklanjanju.

Uređivački Odbor Hronike Resnika izražava toplu zahvalnost i ovu knjigu posvećuje svima koji su svojim donatorstvom, istraživačkim angažmanom, kazivanjima, prilozima ili na neki drugi način, nesebično pomogli njenu pripremu i štampu.

Maj 2014. godine
Glavni i odgovorni urednik, Milan Nedeljković