О родословима из Ресника — Порекло, миграције и славе породица

Генеалогија (Грчка реч) или родослови (српска реч) је наука која се бави проучавањем постанка, порекла, развоја и гранања породица и племена. У давна времена сви су имали обавезу састављања родослова, а његова улога је била вишеструка. По канонском праву Цркве било је забрањено склапање бракова између особа до одређеног степена духовног и крвног сродства, те у практичном смислу родослови и данас имају тај значај.

Истраживање и приређивање родослов, у првом реду, има за циљ да у нама побуди осећање, подстакне мисао на вољу, пружи помоћ и практично омогући да трајно, на једном месту, сачувамо памћење на имена, живот, завичај и време својих предака; на себе и своју породицу, друге сроднике, кумове и пријатеље. Посебно, што све већи број људи живи одвојено или далеко од својих најближих, свог завичаја или завичаја својих предака.

Родослови, па тако и ова књига племени сродничка осећања и сродничке односе, јача присност у браку и породици, љубав и пажњу према деци и родитељима; поштење и поштовање међу људима. Истовремено она је и завет: да не заборавимо – ко смо, шта смо; одакле смо, да љубав и мисао на потомство гајимао, незаборав на претке чувамо!

Због тога Ова Хроника и Родослови су књига трајне вредности која се чува и преноси са колена на колено.

Мали је број људи које данас не занимају сопствени корени, јер сви водимо порекло од предака раније или касније досељених на ове просторе.

Године 2003., када је отпочео рада на Хроници Ресника и истраживању родослова, њени истраживачи су отпочели најдубљу и најширу студију о пореклу сваке фамилије, односно породице која живи у Реснику. Како је рад на родословима одмицао, неугасива жела за откривањем свог порекла мотивисала је изузетно велики број наших мештана да окончају вишегодишње истраживање долажењем до врло поузданих података о пореклу свога породичног стабла, у појединим фамилијама десетак и више колена уназад, што досеже чак до прве половине 18. века.

Ради лакшег и бржег сналажења у приказима родослова који су обрађени и изложени у овој Хроници односно другој књизи Родослови Ресника, дужни смо да читаоце упознамо са правилима које смо током припреме родослова усвојили, као и да укажемо на одређена упутства ради лакшег разумевања табела (образаца) и описа родослова.

Под сродством се подразумевају сроднички (родбински) односи или скуп односа између два или више лица.

Најчешће се по сродству подразумева крвно сродство (сродство по рођењу, сродство по крви). То и јесте најјаче и најзначајније сродство за живот и у животу људи. У том смислу сва сродства се везују по мушкој и женској линији, односно по оцу и мајци. Родитељи су особе различитог пола (отац и мајка), које имају заједничке потомке-децу.

На основу настајања (рођењем) или на други начин разликујемо и врсте сродства:

сродство по рођењу (крвно сродство);
сродство по усвојењу; (настају узимањем под своје туђег детета; обавезе, права и односи између усвојиоца (очуха-поочима, и маћехе-помајке) и усвојеника (пасторак-посинак, и пасторка-поћерка) исти су као између сродника по крви; под усвојеником се сматра и усвојена особа ближих или даљих рођака усвојиоца или од познатих или непознатих родитеља.
мајка, женски родитељ детета (биолошка мајка);
отац, мушки родител детета (биолошки отац);
очух (поочим), муж мајке за њену децу из претходног брака или везе;
маћеха (помајка), очева жена његовој деци из претходног брака или везе;
син, мушко дете родитеља:
кћер или ћерка, женско дете родитеља;
пасторак (посинак), син очухове жене или мађехиног мужа из претходног бpaka или везе;
пасторка (поћерка), ћерка очухове жене или маћехиног мужа из претходног брака или везе;
усвојеник, особа узета под своје од ближих, даљих рођака или познатих и непознатих људи;
унук, синовлев или ћеркин син;
унука, синовлева или кћерина ћерка;
праунук, унуков или унукин син;
праунука, унукова или унукина ћерка;
чукунунук, праунуков или праунукин син;
чукунунука, праунукова или праунукина ћерка;
беле пчеле, деца чукунунука. директни рођачки односи, иста генерација;
брат, син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
сестра, кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
полубрат, брат другој деци само по оцу или по мајци;
полусестра, сестра другој деци само по оцу или по мајци;

Ако сродници потичу (исходе, произлазе) једно од другог, онда је то директно крвно сродство, сродници по директном крвном сродству или по правој линији, они образују односно формирају лозу по правој линији.

Ако сродници потичу од заједничког претка, онда је то побочно крвно сродство или сродници по побочној линији. Када сродници потичу од истих родитеља (оца, мајке, деде, бабе итд) тада је побочна линија пунородна, а ако им је заједнички само отац или само мајка, само деда или само баба итд., тада је побочно сродство полуродно (полубраћа, полусестре). Низ срдника који потичу од заједничког претка образују побочну линију.

Брачни рођачки односи

стриц (чича, чика или ћић), очев брат;
стрина је супруга очевог брата – није у крвном сродству;
ујак, мајчин брат;
ујна, ујакова жена – није у крвном сродству;
тетка, очева или мајчина сестра;
теча или тетак, теткин муж – није у крвном сродству.

Рођачки односи – прво колено

Рођаци првог колена су они који имају истог деду или бабу, или обоје. Ако претпоставимо да родитељи имају два сина и две ћерке, тада ће та деца имати следећа родбинска имена:

синовац (братанац, братић) и синовка/синовица (братаница/братичина) – братов син или кћи другом брату (сестри);
нећак (нетијак) и нећака (нећакиња), син или ћерка рођеног брата (сестрин син или кћи у односу на ујака, мајчиног брата; братов син у односу на стрица, очевог брата);
сестрић и сестричина, син или кћи једне сестре у односу на другу браћу или сестре:
братанац или братаница, братов син или кћи;
стричевић или стричевна, дете једног брата детету другог брата
братић, братучед, теткић – стричев син; теткин син;
рођаковић или рођаковићка – рођаков син или кћи.

Директни рођачки односи различитих генерација, претци

(0) син, ћерка,
(1) отац, мајка,
(2) деда, баба,
(3) прадеда, прабаба,
(4) чукундеда, чукунбаба,
(5) наврдеда, наврбаба,
(6) курђел, курђела,
(7) аскурђел, аскурђела,
(8) курђуп, курђупа,
(9) курлебало, курлебала,
(10) сукурдов, сукурдова,
(11) судепач, судепача,
(12) парђипан, парђипана,
(13) ожмикур, ожмикура,
(14) курајбер, курајбера,
(15) сајкатов, сајкатова
(16) бели opao;

Унутар линије (праве и побочне) близина односно даљина сродства између два лица се рачуна по степенима односно коленима. Степен сродства се рачуна бројем рођења: два лица су у оном степену сродства колико је рођења између њих, колико их рођења дели.

Права линија: отац и син су у првом степену сродства (директно крвно сродство), дели их (између њих је) једно рођење синовљево (очево рођење се не рачуна); унук и деда су у другом степену сродства (директно крвно сродство), деле их (између њих су) два рођења (дедово рођење не рачуна се) итд.

Побочна линија: два брата (браћа) брат и сестра, и сестре су у другом степену сродства, деле их (између њих су) два рођења – њихово рођење, рођење оца, односно мајке (заједничког претка) не рачуна се.

У разним животним приликама и обичајима народа инастају и друге врсте сродства које, често стварају такве односе и везе које се изједначавају са односима између родитеља и деце, браће и сестара:

сродство по тазбини (тазбинско сродство, сродство по браку), настаје закључењем брака. Степен тазбинског сродства рачуна се према линији и степену крвног сродства брачног друга. Закључењем брака, између родитеља и родбине, односно сродника, једног и другог брачног друга, сматра се да су се и они између себе ородили-спријатељили. У нашем крају је уобичајено да се једни другима обраћају са пријатељу (када се обраћа мушкарцу) или пријо (када се обраћају жени).

Брачни, генерацијски односи

свекар је мужевлев отац,
свекрва је мужевљева мајка,
таст или пунац је женин отац,
ташта или пуница је женина мајка,
зет је ћеркин или сестрин муж,
снаја је синовљева, унукова или братова жена,
девер је мужевљев брат,
јетрва је жена мужевлевог брата,
заова је мужевљева сестра,
својак је мужевљеве сестре муж,
шурак (понегде и шуријак) је женин брат,
шурњаја је жена жениног брата,
свастика је женина сестра,
пашеног, пашанац, свак или баџо је муж женине сестре,
свастић, свастичина су син, односно ћерка женине сестре,
пријатељ је отац ћеркиног мужа или синове супруге,
прија је мајка ћеркиног мужа или синове супруге,

духовно сродство; (заснива се на великом поштовању и пријатељству). Духовно значи супротно од телесног. У духовно сродство спадају кумство, побратимство и посестримство;

кумство се сматра да најјачим духовним сродством. Верује се да је кум сведок пред богом при крштењу и венчању. У нашем народу се каже Бог па кум”, и да је кумство клетва тежа од родитељске. Кум је онај који држи дете на крштењу и даје име детету (кршшени кум), који је сведок на венчању (венчани кум) и који обави прво шишање детета (шишани кум). Обичај је да кумство прелази са колена на колено. У данашње време савременим начином живота млади и овај обичај мењају тако што традиционално кумство прескачу и заборављају. Кумови се поштују и једни према другима се односе као према најближим сродницима по крви.
кум, кума су сведоци брачном пару на венчању или детету при крштењу,
кумче или кумић је дете у односу на кума који га је крстио,
побратим, посестрима, су особе које из великог поштовања прихватате и уважавате као брата или сестру и тако им се обраћате

Остало:

посмрче је дете рођено после очеве смрти,
посвојче, нахранче, нахранко, нахранка, усвојеник или усвојеница је усвојено дете,
копиле је дете коме се не зна отац. Ова реч се користи и у увредљивом контексту,
сироче је дете коме су умрли родители,
познанче или пожњак је дете старијих родитеља,
нахоче, наход, находник или нахоткиња је нађено дете.

Поред крвног и духовног сродства у неким крајевима, а и код нас се сусрећемо са случајевима да крвни сродник бива и духовни сродни. Није редак пример када се за кума на венчању узима ујак (мајчин брат) или неки други сродник. Такође, у нашем крају, се негуји и други родбински односи и односи засновани на међусобном поштовању и уважавању, као што су: војвода, стари сват, деверство (девер, деверуша, деверић), наконче…