Posle Prvog svetskog rata formirana je nova država Jugoslavija sa monarhističkim državnim uređenjem. Odmah po oslobođenju zemlje i stvaranju nove države naše škole su proradile, ali pod vrlo teškim uslovima. Školske zgrade su porušene ili ruinirane, nameštaj, učila i udžbenici su sasvim uništeni, a nije bilo ni dovoljno učitelja. Skraćenim školovanjem obezbeđen je učiteljski kadar i nastava se ipak odvijala. Uz sve ovo, nastava u državi nije bila jedinstvena; svaki kraj države je radio po školskim zakonima one države u čijem su sastavu ranije bili. Unificiranje nastave je sprovedeno 1924. godine kada je donet opšti zakon za celu zemlju.

Sredstva za rad su bila vrlo skromna. Osim masivnih i teških đačkih klupa, skamija, učiteljskog stočića sa školskim dnevnikom, mastionicom, držaljom, nekoliko stolica, plehane furune, pokoja zidna slika; postojale su još i zidna tabla, kasnije tabla na nogarima i računaljka.

Školska godina je počinjala prvih dana septembra, kada su obično majke dovodile đačiće prvake, obučene u čista i nova odelca i haljinice, sa novim šarenim torbicama preko ramena, a završavala se 28. juna, na Vidovdan, posebnom malom svečanošću. Đacima su javno saopštavani postignuti uspesi i uručivane đačke knjižice, a onima sa odličnim i vrlo dobrim uspehom i primernim vladanjem, prema pokazanom uspehu, davane su na poklon i po jedna do dve knjige iz oblasti đačke literature. U toku školske godine postojala su i dva školska raspusta od po 12 dana (božićni i uskršnji). Isto tako, deca su imala i po dva pričesta godišnje: prvi o Vavedenju, a drugi u prvoj nedelji uskršnjeg posta (Todorova subota). Do Drugog svetskog rata zapažena đačka svečanost je bila Vrbica, na dan Lazareve subote, kada su đaci sa učiteljima išli u šetnju, obično u posetu susednoj školi ili na Avalu, noseći vrbove grančice, uz zvonjavu dečjih zvončića.

Najsvečaniji dan u školi bila je tradicionalna školska slava Sveti Sava, kojoj su se najviše radovali i đaci i učitelji. Pripreme za svečanost počinjale su pre božićnog raspusta, a ubrzavane su  po završenom raspustu. Uvežbavan je đački hor za pevanje himne, državne i svetosavske („Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi“) i spremane deklamacije o Sv. Savi, narodnim junacima, kao i druge prigodne pesme. Škola je bila posebno ukrašena. Osim slika Sv. Save i drugih znamenitih ličnosti, unutrašnjost zidova učionoce bila je prekrivena šarenim ćilimima, sa dosta raznobojnog ukrasnog papira u lepezama, cvetovima i zimzelenim grančicama, pojedinačno ili u pletenicama, a prozorska okna su bila uokvirena dugim peškirima. U uređenju i ulepšavanju prostorija učiteljima su pomagale i devojke iz obližnjih kuća.

Pored kulturno-umetničkog programa, proslava je imala i narodno-slavarski deo, koji je počinjao molitvom sveštenika, sečenjem i okretanjem slavskog kolača od strane učitelja – upravitelja škole, đaka i domaćina koji je bio određen da pripremi slavu. Mnogobrojni građani, prvenstveno oni koji su imali đake u školi, donosili su uobičajenu čast. Uz bogatu trpezu i dobru muziku veselilo se, pevalo i igralo dokle god se videlo, i to zajedno odrasli i đaci, staro i mlado.

Škola u Resniku nema dokumentaciju vezanu za ovaj period osim spiska učitelja, upravnika škole, školskih nadzornika i članova školskog odbora. Takođe, postoje podaci i o ukupnom broju učenika od školske 1918/1919. godina do školske 1939/40. godine.

Sačuvan je i jedan zapisnik o sastanku Nastavničkog veća od 08. 02. 1941. i on sadrži mišljenje školskog nadzornika o radu nastavnika u tekućoj školskoj godini. Nadzornik konstatuje da je ukupno u tri razreda upisano 278 učenika, da nastavu redovno pohađa 108 učenika (40%), a da je na dan njegovog pregleda bilo prisutno 105 učenika, „a to nije lepa i prijatna slika za ovu školu i njene nastavnike, za selo Resnik i njegove ljude“.

Letopis škole knjiga br. 1

Učitelji u Resniku (period 1918–1941):

• Darinka Marković (1918–1919),
• Spasoje Spasojević (1918–1921), 
• Zorka Nikolić (1919–1920),
• Vasilija Radulović (1919–1920),
• Dimitrije T. Đorđević (1920–1921),
• Katarina T. Nešić (1921–1929),
• Vasilije Savković (1922–1923),
• Danica Ž. Jevremović (1922–1923),
• Živojin S. Đorđević (1923–1924),
• Draga Kujundžić (1927–1936),
• Dragutin Arsenijević (1928–1929),
• Milica Jenić (1929–1930),
• Kosara Stojković (1929–1931),
• Natalija Jovanović (1930–1933),
• Branislava Mitić (1931–1932),
• Ljubodrag Ljubisavljević (1933–1941),
• Ružica M. Ranković (1934–1937),
• Tomka Lopatanova (1935–1939),
• Milosavljević (1936–1937),
• Nadežda Božanović (1936–1939),
• Stojanka Janković (1937–1938),
• Marko Novaković (1937–1938),
• Milica S. Milovanović (1939–1941),
• Danica I. Crkvenjakov (1939–1941) i
• Ksenija Tomić (1940–1941).

Upravnici škole:

• Spasoje Spasojević (1918–1921),
• Katarina Nešić (1921–1931),
• Draga Kujundžić (1931–1937),
• Marko Novaković (1937–1938),
• NN (1938–1940) i
• Milica Milovanović (1940–1941)

Školski nadzornici:

• Dimitrije J. Mladenović (1919–1923),
• Božidar D. Radulović (1923–1930),
• T. Mihajilović (šk. 1930/31),
• Božidar D. Radulović (šk.1931/32), dok su ostali nepoznati.

Članovi Školskog odbora:

• od 1919. do 1924. godine, predsednik S. Životić i članovi: Dimitrije Miljković, Lazar Ivanović i Lazar Mitrović;
• od 1925. do 1927. godine, predsednik S. Nedeljković i članovi: Milutin Mitić i Lazar S. Lazarević;
• od 1927. do neutvrđenog perioda, predsednik Rajko Živojinović i članovi: Pavle Marinković i Petar S. Lazarević.

Ostali članovi odbora su nepoznati.