Veliku prekretnicu u razvoju škole i školstva u Resniku predstavlja školska 1961/1962. godina.

Zemljani radovi za novu školu otpočeli su 1959. godine, a gradnja nove školske zgrade je otpočela u maju 1960. godine i završena je sa zakašnjenjem, tek u novembru 1961. godine. Izgradnja nove zgrade planirana je društvenim planom NOO Rakovica za 1959. godinu, a na inicijativu Nastavničkog veća i Školskog odbora (sednica održana 27. juna 1959. godine).

Krajem 1959. godine došlo je do spajanja Opštine Rakovica sa Opštinom Čukarica, ali je izgradnja nove školske zgrade ostala u planu Opštine Čukarica za 1960. godinu. Investitor je bio Narodni odbor Grada Beograda preko Direkcije za izgradnju javnih objekata. Radove je izvodilo građevinsko preduzeće „Avala“ i po projektu gradnja je trebalo da košta 40.000.000,00 dinara, a sav novac je obezbedio Grad Beograd, te nije bilo potrebe za učešćem građana preko samodoprinosa. Zgrada je podignuta na imanju Milice Matić iz Resnika, čija je površina iznosila 30 ari. Zauzvrat, vlasnica je dobila jednu kuću sa dve prostorije i baštom od deset ari iz društvene imovine koja se nalazila u ulici Braće Jeremića, u kojoj su do tada stanovali učitelji.

U aprilu 1961. godine završena je i stambena zgrada za prosvetne radnike (dva dvosobna i dva jednosobna stana). Zgrada je podignuta u dvorištu stare škole, a njenu izgradnju finansirala je Opština Čukarica iz svog stambenog fonda. Radove je takođe izvodilo građevinsko preduzeće „Avala“. Zidanje zgrade je započelo u junu 1959. godine.

Stanove su dobili Dušan Đurović, upravnik Zemljoradničke zadruge u Resniku, Milovan Dišović, upravitelj, Milan Lazić, učitelj, i Miloš Milovanović, nastavnik.

Te školske 1961/1962. godine učenici Resnika su dobili novu školsku zgradu sa devet učionica, tri kancelarije, kuhinjom, trpezarijom i mokrim čvorovima.

Za zaposlene u školi i za učenike dolazak u novu zgradu predstavljao je veliku radost. Sada se nastava izvodila u prostranim, svetlim učionicama opremljenim novim nameštajem. Posebnu radost i iznenađenje za učenike predstavljao je vodovod, jer je preko 90% učenika sada prvi put imalo mogućnost da praktično upotrebljava vodovod i higijenske toalete.

U staru školsku zgradu smeštena su odeljenja I, II, III i IV razreda, a u novu školsku zgradu odeljenja V, VI, VII i VIII razreda.

Nastavu je pohađalo ukupno 684 učenika, raspoređenih u 22 odeljenja, a formirana su i dva odeljenja za obrazovanje odraslih sa 56 učenika.

Jedna učionica u novoj zgradi je opremljena za nastavu opštetehničkog obrazovanja, a samo je nastava fizičkog vaspitanja realizovana u neadekvatnim uslovima, jer nije bilo fiskulturne sale. Inače, nastava se odvijala u dve smene.

Još jedna značajna novina obeležava ovu školsku godinu, odnosno naredni period, a to je prelazak na nov način nagrađivanja. Osnovana je komisija pri školi koja je izradila materijal za tri pravilnika: Pravilnik o formiranju i raspodeli dohotka škole, Pravilnik o raspodeli ličnih dohodaka i Pravilnik o oceni rezultata rada. Pravilnici su usvojeni na sednici Školskog odbora 9. 06. 1962. godine, a Narodni odbor Opštine Čukarica svojim rešenjem br. 12818 od 17. 07. 1962. dao je saglasnost.

Iz škole su otišli nastavnici: Nadežda Kovačević, Margita Filipović, Aleksandar Milenković i Ljubinka Bogosavljević. Došlo je devet novih nastavnika, i to: učitelji Branka Ristović i Lazar Ristović, Dobrinka Biba Marinković, profesor biologije, Branko Kosanović, profesor srpskohrvatskog jezika, Vukašin Guberinić, nastavnik geografije, Magdalena Marković, nastavnik francuskog jezika, Vera Marinković, nastavnik za fiziku i hemiju, Anđa Milovanović, stručni učitelj za domaćinstvo, i Milan Radovanović, učitelj praktične nastave za OTO.

U školi je radilo 26 nastavnika, upravitelj, sekretar i osam pomoćnih radnika. Takođe, i u toku ove školske godine radilo se na sređivanju terena oko škole, podignuta je kapija, ozidane dve šupe za smeštaj ogreva i uređene dve prodavnice, na ulazu u zgradu i u podrumu.

Školski odbor je zatražio od NOO Čukarice da izvrši eksproprijaciju susednog zemljišta u površini od 1,5 hektara, jer je dvorište od 30 ari bilo nedovoljno za potrebe nastave i vannastavnih aktivnosti.

Program i realizacija slobodnih aktivnosti bili su sadržajni, ali se osećao nedostatak prostorija za te potrebe, te je nastavljena ranije započeta akcija prikupljanja priloga za izgradnju učeničkog zadružnog doma.

Broj učenika se povećavao, škola se osamostalila kako u finansijskom, tako i u personalnom smislu, pa je već naredne školske godine urađena nova sistematizacija radnih mesta i škola je dobila pomoćnika upravitelja, Lazara Ristovića. Sekretar škole Milan Lazić na sopstveni zahtev vratio se na radno mesto učitelja, a za sekretara je primljen Dobrivoje Lazarević, službenik sa završenom srednjom ekonomskom školom. Iz škole su otišli Zora Maljković i Branko Kosanović, a došli su Sofija Tomić, nastavnik ruskog jezika, Dragoljub Tomić, nastavnik matematike, Slobodan Rajković, profesor srpskohrvatskog jezika i Katarina Živojinović, učitelj. Broj nastavnika se povećao, a u školi je još od prethodne godine kao domar, kvalifikovani radnik-stolar, radio Ljubiša Milošević. Čistačice su bile: Živanka Radojević, Rozalija Štefanović, Zlatija Lazarević, Zagorka Petrović, Radmila Ivanović i Dobrinka Đorđević. Kuvarice su bile Stojanka Stanojević i Mileva Jeremić. Škola je tako imala 42 zaposlena lica, od čega 30 nastavnika, upravnika, pomoćnika upravnika, sekretara, domara, šest čistačica i dve kuvarice.

Ove godine je ostvarena dobra i raznovrsna saradnja sa roditeljima. Pored redovnih roditeljskih sastanaka i obilaska učeničkih porodica od strane odeljenjskih starešina, roditelji su, zajedno sa nastavnicima, radili na uređenju školskog dvorišta. Rešenjem br. 10622/62 Odeljenja za imovinsko-pravne odnose Sekretarijata za finansije izvršena je eksproprijacija zemljišta u korist škole u površini od 6748 m2 vlasništvo Milana Radojevića i Vitomira Radojevića iz Resnika.

Tako je prošireno školsko dvorište, ali je trebalo izvesti obimne radove na kopanju i prevozu zemlje. Prema proceni, trebalo je iskopati i prevesti oko 2000 m3 zemlje, a pošto škola nije dobila novac za te radove, ovi radovi su izvršeni dobrovoljnim učešćem roditelja, nastavnika i učenika.

Akcija je rado prihvaćena od svih – iskopano je i prevezeno na razdaljinu od 50 do 150 m oko 1300 m3 zemlje. Akcija je realizovana po odeljenjima. Bilo je odeljenja gde su svi roditelji dolazili na ove akcije. Na ovim radovima učestvovalo je oko 460 roditelja koji su uložili 1840 sati rada. Zaprežnim vozilima u akciji je učestvovalo oko 40 roditelja. Vrednost ovih radova koji su Ravnanje terena u novom školskom dvorištu, 1964. godine omogućili da se oformi teren-igralište i park, a sve u površini od 12 ari, procenjena je na 650.000,00 dinara.

Osim ovih radova, dobrovoljnim angažovanjem učenika i zaposlenih u školi, zasađen je školski voćnjak površine 7,2 ara sa 55 raznovrsnih sadnica, ograđen prostor za živinarnik površine pet ari, a u toku leta je podignut potporni zid.

U toj školskoj 1962/1963. godini nastavu je pohađalo 757 učenika u 23 odeljenja, a jedno odeljenje za obrazovanje odraslih brojalo je 30 učenika.

Nastava se odvijala kvalitetno. Uz sva ostala angažovanja, prioritet je bila nastava kao najvažniji vid rada. Puna pažnja je poklanjana i radu sekcija.

Školski odbor je radio u novom sastavu: Slobodan Živojinović, predsednik, Živojin Spasojević, Živan Lukić, Miomir Paunović, Milivoje Stojanović, Milan Stošić, Miodrag Đurđević, Radovan Miljković, Nikola Stamenković, Vukašin Guberenić i Milovan Dišović.

I naredne dve godine rastao je broj učenika, a uvedeno je i novo radno mesto režisera (računovođe) na koje je primljena Zagorka Ljuba Jovanović. Iz škole su otišli Magdalena Marković, Olga Cvetković i Dragoljub Tomić, a došli su Jovanka Opsenica, nastavnik francuskog jezika, Miljko Jovanović, profesor srpskohrvatskog jezika, i Stanimir Ratković, nastavnik matematike. Otišla je i kuvarica Mileva Jeremić, a na njeno mesto je postavljena spremačica Rozalija Štefanović. Kao pomoćni službenik primljen je Vukadin Petrović.

Nastavu je pohađalo 797 učenika u školskoj 1963/1964. godini, a 816 učenika u narednoj školskoj godini (24 odeljenja).

Iz škole odlazi Jovan Živković, Stanimir Ratković i Milica Dišović (penzija), a dolazi Božidar Stajić, nastavnik matematike, i učitelj Dragan Ležajić.

Nastava se odvija bez većih problema, jedino nisu obezbeđeni adekvatni uslovi za fizičko vaspitanje, jer škola nije posedovala fiskulturnu salu.

Od značajnih radova na uređenju školskog prostora možemo izdvojiti sledeće: podizanje kamene ograde kod nove školske zgrade, podizanje potpornog zida na zapadnoj strani dvorišta u dužini od 40 m, postavljanje spoljašnje česme u dvorištu nove zgrade, uvođenje telefona i dr.

Dobrovoljnim akcijama ponovo su vršeni zemljani radovi i formirano je još jedno igralište. Urađen je i projekat za novi pionirski dom koji bi pokrivao potrebe za realizaciju slobodnih aktivnosti.

U školi su pripremane i prikazivane priredbe povodom Dana oslobođenja Resnika (13. oktobar), Dana Republike (29. novembar), Nove godine, Prvog maja i Dana mladosti (25. maj).

Brojne sekcije su radile, a kulturno-prosvetne sekcije su bile aktivne u okviru Kulturno-prosvetnog društva „Mladost“.

Rad učeničke zadruge bio je plodonosan, otpočelo se i sa gajenjem živine.

Međutim, u letopisu škole već nalazimo konstataciju da se roditelji mlađih učenika redovno interesuju za učenje i vladanje svoje dece, ali da je interesovanje roditelja dece starijeg uzrasta manje.

U školskoj 1964/1965. godini ukida se rad Školskog odbora, a formira se novo telo – Savet škole od 25 članova. Iz redova zaposlenih je 15 članova, tri člana je imenovala Skupština Opštine Čukarice, šest članova je izabrao Zbor birača Resnika i direktor je takođe obavezni član. Za predsednika Saveta izabran je Miloš Milovanović, a imenovan je i Upravni odbor na čijem čelu je bio Miljko Jovanović.

Pored Saveta škole i Upravnog odbora, kao organ upravljanja funkcioniše i Nastavničko veće i direktor škole. Direktor škole je ostao isti: bio je to Milovan Dišović, koji je sa uspehom obavljao svoju dužnost upravitelja škole.

U ovoj školskoj godini nije bilo značajnih ulaganja u školski prostor, iako je prostor za izvođenje nastave i vannastavnih aktivnosti bio nedovoljan i nije postojala fiskulturna sala. Međutim, zbog zavođenja privredne reforme, „istopila“ su se sredstva za zidanje pionirskog doma, a ugasila su se i sredstva investicionog fonda za školstvo SO Čukarice.

Školu je pohađalo 860 učenika raspoređenih u 24 odeljenja. U radni odnos primljeni su po konkursu Jovo Mišić, profesor srpskohrvatskog jezika, i Zoran Baltić, nastavnik matematike i fizike. Za honorarnog radnika nastave OTO-a primljen je Zvonimir Đorđević.

Rad u učeničkim organizacijama je bio veoma zastupljen i pridavana mu je velika pažnja.

Podmladak Crvenog krsta je imao 772 člana, i u okviru ove organizacije održan je kurs prve pomoći, a organizovane su i tri akcije za prikupljanje dobrotvornih priloga. U okviru ove organizacije posebno je bila aktivna učiteljica Verica Milovanović.

Odred izviđača je imao 120 članova, i u toku godine organizovana su dva izleta i logorovanje na Fruškoj gori.

Pionirska organizacija je obuhvatala skoro sve učenike u školi, a radila je i brigada Mladih gorana.

Učenička zadruga je imala više aktivnosti, a na Drugom saboru mladih zadrugara u Jordanovcu njen savetnik i direktor škole Milovan Dišović nagrađen je ručnim satom za uspešan rad.

Sledeće, školske 1966/1967. godine uvećava se broj učenika, pa se uvodi i treća smena.

U 25 odeljenja nastavu pohađa 867 učenika, a u jednom, specijalnom odeljenju ima 17 učenika. U specijalnom odeljenju radi nastavnica Zorka Baštinac, a na mesto Miljka Jovanovića koji odlazi u drugu školu, primljena je Radojka Pavlović, profesor srpskohrvatskog jezika. U školu dolazi i učiteljica Slavka Zadnik.

Bez obzira na nedovoljan školski prostor, nastava je kvalitetno izvođena, kao i aktivnosti sa sekcijama i u okviru Učeničke zadruge.

Posle devet godina, na kraju ove školske godine izvršen je obilazak i pregled rada škole od strane savetnika Prosvetno-pedagoškog zavoda Marije Potkonjak, koja je u svom zapisniku konstatovala da je organizacija rada u školi na visini i da su znanja učenika sasvim dobra i odgovaraju uspehu u gradskim školama.

Sledeće školske godine se broj učenika i odeljenja povećao. Nastavu je pohađalo 913 učenika u 28 odeljenja (od čega su dva bila specijalna).

U radni odnos je primljena nastavnica srpskohrvatskog jezika Desanka Martinović koja je uskoro penzionisana, pa je njena zamena bila Olga Mladenović, a za nastavnika u specijalnom odeljenju Slobodanka Lešenkov. Milenko Putić je zamenio nastavnicu u specijalnom odeljenju Zorku Baštinac, koja je prešla u drugu školu.

Ove, 1967/1968. godine bio je i reizbor direktora i na čelu škole je ostao Milovan Dišović pošto je pokazao izuzetne uspehe tokom proteklog perioda.

Škola je organizovala razne proslave: Dan oslobođenja Resnika i Dan škole, proslavu oslobođenja Beograda, proslavu pedesetogodišnjice Oktobarske socijalističke revolucije, proslavu Dana Republike, proslavu tridesetogodišnjice dolaska druga Tita na čelo KPJ i proslavu dvadesetpetogodišnjice Pionirske organizacije.

Početkom juna 1968. godine škola je bila domaćin nastavnicima i učenicima jedne osnovne škole iz Mađarske, koji su kao naši gosti u Resniku boravili nedelju dana. Sledeće godine nastavnici i učenici naše škole bili su u uzvratnoj poseti kod nastavnika i učenika u Mađarskoj kojima su bili domaćini.

Nastava se kvalitetno i redovno odvijala, održavani su sastanci nastavničkih i razrednih veća, kao i stručnih aktiva (aktiv učitelja od 1. do 3. razreda, aktiv društvenih i aktiv prirodnih nauka).

Od značaja za školu, tj. učenike, bilo je to što je ove godine popravljen i asfaltiran put do Železničke stanice gde je premeštena okretnica gradskog autobusa.

Počela je i gradnja Doma kulture, zdravstvene stanice i samousluge u Resniku. U školskoj 1968/1969. godini broj odeljenja se povećao na 29 (od čega su bila dva specijalna odeljenja), a broj učenika na 961.

Nastavu je realizovalo 34 nastavnika (14 učitelja, tri stručna učitelja, dva specijalna nastavnika, devet nastavnika i šest profesora). Umesto nastavnice srpskohrvatskog jezika Olge Mladenović, koja je otišla iz škole, u radni odnos primljena je profesor Ranka Lakićević, a za učitelja, za novootvoreno odeljenje, Vladanka Zagrađanin. Osim direktora i pomoćnika, u administraciji su radili sekretar i režiser, a broj pomoćno-tehničkog osoblja je bio nepromenjen – jedan domar, pet čistačica i dve kuvarice.

Kao prethodnih, tako i ovu godinu obeležili su izuzetan rad i uspesi sekcija i učeničkih organizacija. Đačka zadruga je na Trećem saboru zadrugara Jugoslavije osvojila 3. mesto u SR Srbiji, odred izviđača 2. mesto u opštini, a Podmladak Crvenog krsta 3. mesto u opštini kao i sekcije u okviru nastave OTO-a. Družina mladih geografa takođe osvaja treće mesto na opštinskom nivou. Pionirska organizacija je prikupila pomoć od 2.130,00 novih dinara za postradale od zemljotresa u Crnoj Gori i 900,00 dinara za spomenik učenici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći.

U Resniku je završena gradnja Doma kulture, zdravstvene stanice i samoposluge, a od značaja je i rekonstrukcija ulice Slavka Miljkovića koja je i asfaltirana, pa se dobio još jedan izlaz na kružni put. Obavljena je i sertifikacija železničke pruge i izgrađeni objekti za potrebe nove železničke stanice.

Školske 1969/1970. godine nastava je izvođena u 31 odeljenju sa 956 učenika, dva specijalna odeljenja sa 31 učenikom i četiri odeljenja za obrazovanje odraslih sa 100 učenika, ukupno 1.087 učenka i polaznika odeljenja za obrazovanje odraslih. Nastavu je izvodilo 39 nastavnika (16 učitelja, tri stručna učitelja, dva defektologa, 11 nastavnika i sedam profesora). Nastavnici koji su primljeni u ovoj školskoj godini su: Milan Ćulibrk, Mladomir Mlađa Antović, Ružica Novović, Koviljka Nedeljković, Dragica Simić, Nedeljko Radulović i Toma Stanković. Iz škole su otišli Lazar Ristović i Zvonimir Đorđević. Nakon odlaska Lazara Ristovića zamenik direktora postaje Miloš Milovanović, nastavnik istorije.

U vannastavnim aktivnostima najveći uspeh je postigla Đačka zadruga koja je osvojila 3. mesto u Republici, na 4. smotri u Nikšiću. U okviru zadruge formiran je eksperimentalni vrt u kome su izvedeni ogledi iz oblasti povrtarstva i ratarstva.

Zadruga se bavila i proizvodnjom cveća, voćnih sadnica, ali i uzgojem svinja. Za te delatnosti sazidane su zgrade i formirani vrtovi, odnosno bašte.

Aktuelne su bile akcije sakupljanja stare hartije, gvožđa, kao i starih udžbenika za potrebe siromašne dece.

U tom periodu izvesan broj radnika škole bio je angažovan u društveno-političkom radu u naselju, i tu su se, pored direktora Milovana Dišovića, posebno isticali Nikola Stamenković i Miloš Milovanović.

U nedostatku stručnih saradnika, direktor Dišović je izradio nastavne listiće koji su pomogli u individualnom pristupu svakom učeniku, a prvi put je organizovan i roditeljski sastanak sa roditeljima budućih prvaka.

Sve u svemu, osećao se pojačan rad u primeni inovacija prilikom realizacije vaspitno-obrazovnog rada i saradnje sa roditeljima učenika.

U školskoj 1970/1971.godini sve više se oseća nedostatak prostora. Nastavu pohađa 1.056 redovnih učenika (32 odeljenja) i 150 polaznika odeljenja za obrazovanje odraslih.

U dve učionice je zamenjen nameštaj, a foto-laboratorija je kompletno opremljena, prefarban je izvesan broj klupa i stolica, ali sve to nije moglo da nadomesti nedostatak broja učionica.

Novoprimljeni radnici su: Aca Mihajlović, učitelj, Momčilo Nedeljković, učitelj, Miroslava Nešković, nastavnik ruskog jezika, Natalija Radojičić, nastavnik fizičkog vaspitanja, Ljiljana Stefanović, nastavnik OTO-a, Ljubinko Stojanović, nastavnik istorije, Dragoljub Stojnić, nastavnik OTO-a, Zora Tatić (Samardžić), Mira Ćulibrk, nastavnik srpskohrvatskog jezika, Jovan Šipoš, nastavnik fizičkog vaspitanja, Mira Šipoš, nastavnik matematike, Stanoje Antonić, defektolog.

Te godine je preminuo Miloš Milovanović, učitelj, profesor istorije i pomoćnik direktora. O liku i delu učitelja Miše, kako su ga meštani od milošte zvali, i životnom putu učitelja Miše i učiteljice Verice Milovanović, Goran Nedeljković je početkom 2014. godine napisao knjigu „Učitelji života“. U knjizi je pored životnog puta učiteljskog para opisana i istoriografija resničke škole.

Pomoćnik direktora postao je Milovan Munišić.

Ovu godinu obeležava i prvo pojavljivanje učenika naše škole u medijima, odnosno na RTB-u. U školi su 14 dana gostovala dva nastavnika i 12 učenika iz Bretanje (Francuska). Deca su bila smeštena u porodicama naših učenika, a nastavnici kod direktora. Za njih, kao i za domaćine, organizovani su obilasci Beograda i okoline, kao i izleti po užoj Srbiji.

Saradnja sa roditeljima je bila izuzetna. Osim što je svaki razredni starešina održao u toku godine od pet do sedam roditeljskih sastanaka, održano je 29 predavanja za roditelje. Tim sastancima su prethodile priredbe koje su sa svojim učenicima pripremali nastavnici.

U periodu od 17. do 20. juna 1970. organizovana je proslava 100 godina rada škole. U gostima su bili učenici i nastavnici iz bratskih škola iz Vrpolja (Hrvatska) i iz Banjaluke. Posle svečane akademije i izložbe posvećene istorijatu škole, 20. juna je organizovan zajednički ručak meštana i zaposlenih u školi. Bilo je oko 250 gostiju.

Školsku 1971/72. godinu su, osim nastave, obeležile i mnogobrojne aktivnosti Učeničke zadruge „Sloga“ o čijem radu bi mogla da se napiše i posebna monografija, a ovde nam prostor ne dozvoljava da nabrojimo sve rezultate rada. Svakako i zbog ovog rada, a i dobrog rukovođenja školom, Milovan Dišović i posle ovogodišnjeg reizbora ostaje na čelu škole.

Školu pohađa 1.059 učenika u 34 odeljenja, zatim 33 učenika u tri specijalna odeljenja i 200 polaznika u devet odeljenja za obrazovanje odraslih.

Nastavu realizuje 52 nastavnika (19 učitelja, jedan stručni učitelj, tri defektologa, 22 nastavnika i sedam profesora). U školu su primljeni Anica Dakić, Zorica Ristić, Milovan Kijevčanin, Andrija Savić, Slavica Žikić, Vitomir Milić i Stevan Poljak koji ubrzo odlazi iz škole, kao i Slavka Zadnik i Tomislav Stanković.

Od pomoćno-tehničkog osoblja u školi radi jedan domar, šest čistačica (novoprimljena je Jovanka Stankovski) i dve kuvarice.

Već u narednoj školskoj godini, 1972/73. godine, školu pohađa 1.137 učenika raspoređenih u 36 odeljenja i 37 učenika u tri specijalna odeljenja, a i 73 polaznika u tri odeljenja za obrazovanje odraslih.

Učenici koji su prethodne godine ugostili vršnjake iz Francuske, 1972. g. su uzvratili tronedeljnu posetu Francuzima. To su bili nezaboravni dani za resničke đake. Obišli su Pariz, i videli mnoge najznačajnije kulturno-istrorijske i građevinske vrednosti ove svetske metropole. Dopisivanja među učenicima pomagala je i kontrolisala nastavnica Jovanka, a prijateljstva su trajala dugo i posle završetka škole.

Ove godine školu posećuje delegacija iz Rusije koja je oduševljena radom đačke zadruge, a osnovana je i nova sekcija za domaću radinost koju je vodila stručna učiteljica Mira Stojnić. Klub mladih tehničara takođe uspešno radi i osvaja nagrade. Od učeničkih organizacija zapažene rezultate osvajaju i članovi Saveza pionira, Odreda izviđača i Podmlatka Crvenog krsta.

Intenzivira se međuškolska saradnja sa osnovnim školama iz Banjaluke i Vrpolja (rađena je anketa za učenike o pojedinim stavovima istovremeno u našoj i u ove dve škole).

Mnogo pažnje se posvećuje samoj nastavi, uvođenju inovacija, ali i individualnom pristupu učenicima.

Na sednicama stručnih organa realizuju se stručna predavanja. Bez obzira na to što se nastava odvijala u neadekvatnom prostoru i bez fiskulturne sale, sam proces nastave i rad zaposlenih bio je na visokom nivou.

Školsku 1973/1974. godinu svakako je obeležila epidemija zarazne žutice u Resniku. To je poremetilo realizaciju nastavne godine, no ipak su svi „izgubljeni“ časovi nadoknađeni po utvrđenom rasporedu. Nastavu je pohađalo 1.214 učenika po redovnom programu, tri odeljenja specijalne škole su nastavu realizovala u našem prostoru, ali su organizaciono bili vezani za matičnu školu na Banovom brdu, a bilo je i 38 polaznika odeljenja za odrasle.

Značajna prekretnica za rad škole je bio i završetak gradnje drugog objekta u školskom dvorištu, kao i fiskulturne sale. Nov prostor je imao centralno grejanje na naftu.

Škola je opremljena novim nameštajem i novim učilima. To je ujedno i najveće ulaganje u osnovnu školu u Resniku, od njenog postanka do današnjih dana.

Već u drugom polugodištu učenici su ušli u novu zgradu. Novopridošli nastavnici bili su: Bojana Ivetić, Nada Jokić, Nada Kljakić, Mirjana Pavlović, Vlada Rosić, Siniša Rogić i Zoran Ristić. Od pomoćno-tehničkog osoblja tu su: Ankica Jelikić, Mirjana Lazarević, Dunja Perović, Svetlana Mladenović, Milka Andrijašević, Rada Ignjatović, Petra Maksić, Dana Stanimirović, Milovanko Nikolić za uređivanje i održavanje dvorišta, Brana Stanojević kao ložač i kao čuvari Toma Ranković i Milan Živojinović. U školi je bilo ukupno 79 zaposlenih.

Ove godine se, zbog nehigijenskih uslova, zatvara stara školska zgrada koja se nalazila u centru Resnika.

Broj učenika se povećava i naredne, 1974/1975. godine, kada je školu pohađalo 1.295 učenika i 60 polaznika u tri odeljenja za obrazovanje odraslih. Tri odeljenja specijalne škole realizovala su nastavu u našem prostoru, ali su organizaciono bili vezani za matičnu školu na Banovom brdu.

Prvi put, posle dužeg perioda, rad se odvijao u normalnim uslovima, u dve smene, u opremljenom i lepom prostoru.

Škola dobija ime po pesniku Kosti Abraševiću, a Dan škole se slavi na dan pesnikovog rođenja, 29. maja.

Ipak, bilo je i nekih problema – jedan sanitarni čvor u starom delu zgrade bio je van funkcije, osvetljenje je bilo slabo jer nije rešen problem trafo-stanice, a i prilazna staza do škole nije bila sređena.

Ove godine u školu su primljeni nastavnici Verica Cvetanović, Momčilo Cvetanović i Mirjana Ristić.

Pored redovne nastave, mnogo se radilo i u okviru vannastavnih aktivnosti: Podmlatka Crvenog krsta (Verica Milovanović, Jovanka Mrvić, Dobrinka Jović), „Mladih gorana“, Odreda izviđača, literarne, matematičke i šahovske sekcije, Kluba mladih tehničara, Školskog sportskog društva…

Škola je dobila zlatnu plaketu izdavačkih listova „Borba“ i „Kekec“ kao znak priznanja za samopregoran rad na vaspitavanju mladih. Zanimljivo je da je te godine održano 117 predavanja za roditelje učenika i da je bilo 3.270 slušalaca. Održano je 47 priredbi za roditelje, po odeljenjima.

Produženi boravak se prvi put uvodi u školu školske 1975/1976. godine i škola radi sa 45 odeljenja redovne nastave, dva odeljenja produženog boravka, tri odeljenja za obrazovanje odraslih i tri specijalna odeljenja Osnovne škole „Miloje Pavlović“ čije je sedište bilo na Banovom brdu.

Ukupno je bilo 1.423 učenika i 69 polaznika odeljenja za odrasle.

Rešena su i tri krupna problema: završena je fiskulturna sala, puštena je u rad trafo-stanica sazidana u dvorištu i osposobljene sve prostorije u starom delu škole.

U organizaciji rada došlo je do promena, odnosno prešlo se na kabinetsku nastavu.

Iz škole su otišle računovođa Zagorka Jovanović Ljuba i učiteljica Katarina Živojinović, a došli su nastavnici razredne nastave Milivoje Lazarević, Božana Vignjević, Jelena Vulović, učitelj Pavle Mikanović i nastavnica srpskohrvatskog jezika Snežana Vukašinović.

Rad u sekcijama urodio je mnogobrojnim nagradama, a upravni, rukovodeći i stručni organi u školi bili su: Radna zajednica, Savet škole, Pedagoški savet škole, Nastavničko veće i razredna veća, stručni aktivi, direktor i pomoćnik direktora.

U školskoj 1976/1977. godini redovnu nastavu su pohađala 1.542 učenika, raspoređena u 49 odeljenja, a nastava je bila stručno zastupljena – radilo je devet profesora, 24 nastavnika predmetne nastave, 14 nastavnika razredne nastave i 17 učitelja. Iz škole su otišli učitelj Pavle Mikanović i računovođa Milina Petrović, a došli su Vera Petrović, nastavnik razredne nastave, Živorad Miladinović, nastavnik razredne nastave, Jelica Todorović, računovođa, i Mirjana Stojnić, blagajnik.

Početkom 1977. godine počinje da izlazi i školski časopis „Prvi koraci“ koji su štampale „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca. Inicijator je bio Jovo Mišić, glavni urednik Rada Bojović, a autor grba Dobrila Petrović.

Povećava se broj učenika u narednoj školskoj godini. U 52 odeljenja nastavu pohađa 1.602 učenika. Te školske 1977/1978. godine u zasluženu penziju odlaze direktor Milovan Dišović posle 20 godina obavljanja ove dužnosti i nastavnik razredne nastave Zorka Lazić.

Novi direktor škole je Nikola Stamenković, a u školu dolaze Vjera Tadić, psiholog (prvi put se otvara ovo radno mesto), Mirjana Jorgaćević, nastavnik biologije i učitelj Dragana Miletić.

Saradnja škole i društvene sredine i dalje je na zavidnom nivou. Škola je učestvovala u radnim akcijama u mesnoj zajednici, takmičila se za najlepši cvetni enterijer, najuređenije dvorište škole, sarađivala je sa KUD „Mladost“, sa školama iz Vrpolja i Banjaluke, kao i sa drugim školama sa opštine.

U školskoj 1978/1979. godini škola je radila u dve smene po vertikalnoj podeli pod nešto otežanim uslovima u odnosu na prethodnu školsku godinu, zbog većeg broja odeljenja i učenika. U 55 odeljenja redovne nastave školu su pohađala 1.682 učenika, zatim postojalo je jedno odeljenje specijalne škole i tri odeljenja škole za obrazovanje odraslih sa 82 polaznika. Nastavu je izvodio 71 nastavnik, a u toku školske godine iz škole je otišla psiholog Vjera Tadić. Umesto nje primljena je Biljana Crnjaković. U školi su učenici i nastavnici vrlo aktivni i u okviru vannastavnih aktivnosti. Podmladak Crvenog krsta je sproveo više humanitarnih akcija, a osvojeno je i prvo mesto na opštinskom takmičenju iz oblasti prve pomoći. Radom organizacije su rukovodili Jovanka Mrvić, Verica Milovanović, Dobrinka Jović Biba i Ružica Novović. Mladi gorani su, uz ostale redovne aktivnosti na održavanju i sadnji drveća, dobili prvu nagradu na opštinskom takmičenju za najaktivniju brigadu i drugu nagradu za uređenje cvetnog enterijera. Organizacijom je rukovodila Dobrinka Jović. Odred izviđača je bio vrlo aktivan, učestvovao je na opštinskom takmičenju i njime je rukovodila Anica Milenković. U školi je radio i veći broj sekcija, ali posebno treba pomenuti osvojenu međunarodnu nagradu za likovni rad na izložbi u Japanu, kao i prvo mesto poljoprivredne sekcije na opštinskom i gradskom takmičenju.

Od samoupravnih organa u školi je radio Zbor radnih ljudi i Savet škole, a od stručnih organa Pedagoško veće, Nastavničko veće, razredna veća i instruktivna pedagoško-psihološka služba (direktor, pomoćnik i psiholog). Sindikalna organizacija je takođe bila vrlo aktivna. U okviru saradnje sa društvenom sredinom održavani su odnosi sa Mesnom zajednicom, sa SO Rakovica,sa SIZ-om za obrazovanje i vaspitanje, sa roditeljima, sa školom iz Vrpolja i Banjaluke.

Sledeće školske godine povećava se broj odeljenja i učenika, pa u 56 odeljenja nastavu pohađa 1.750 đaka. Takođe radi i jedno odeljenje specijalne škole i četiri odeljenja škole za obrazovanje odraslih sa 121 učenikom. Nastavu je izvodilo 77 nastavnika. U toku školske godine iz škole su otišli Zorica Ristić, Danilo Ćulafić, Aleksandar Mihajlović, Dušanka Smolić, Jelena Vulović, Zagorka Starčević i Dragica Simić. U školu su došli Milenija Spasić i Ljubinka Stanković. Ove godine se radilo na estetskom uređenju naselja i škole, pa je ograđen fiskulturni teren i školsko dvorište.

Ovo su godine u kojima škola ima najveći broj učenika, istovremeno važi za jednu od najbrojnijih škola Rakovice.

U 1980/1981. godini nastavu pohađa 1.801 učenik raspoređenih u 54 odeljenja, a postojalo je i jedno specijalno odeljenje i večernja škola za odrasle. Iz škole je otišla profesorka srpskohrvatskog jezika Rada Bojović, a došla je Dušica Brujić. U radni odnos primljene su i učiteljice Zlatija Petrović i Snežana Stanojević. U zasluženu penziju 1980. godine odlazi nastavnica likovnog vaspitanja Dobrila Petrović, a na njeno mesto dolazi Nevenka Stepić Marković.

U školskoj 1981/1982. godini školu pohađa 1.785 učenika u 56 odeljenja, a radilo je i jedno odeljenje specijalne škole. Omladinska organizacija je bila, vrlo aktivna, pa je u okviru akcije „Uređujem svoje mesto“ izvodila radove na uređenju prostora oko Mesne zajednice.

Školsku 1982/1983. godinu obeležilo je periodično uvođenje restrikcije struje, pa je nastava povremeno skraćivana, tako da su časovi trajali 30 minuta. Ipak je u potpunosti realizovan plan sa 1.762 učenika koliko ih je bilo te godine. Sekcije i učeničke organizacije su bile vrlo aktivne tako da su bili očigledni rezultati tog rada. Čistilo se dvorište, okopavalo, presađivalo, negovalo cveće i ostalo zelenilo. U okviru pionirske organizacije vežene su maramice, pravljene su čestitke od suvog cveća, sastavljani su albumi o radu odeljenskih zajednica. Vrlo aktivno se sarađivalo sa vojnicima iz garnizona Topčidera i Kneževca. Sledeće godine je takođe nastavljena restrikcija struje, pa su i aktivnosti u školi tome prilagođene.

Ova godina je značajna, jer je štafeta mladosti stigla i u našu školu. Svečani doček štafete mladosti pripremila je Aranka Stefanović, profesor srpskog jezika.

U radni odnos je primljena Vesna Sandić, učiteljica.

Zahvaljujući velikom radu i odličnim organizatorskim sposobnostima direktora Nikole Stamenkovića, škola je nastavila svoj uzlazni put kojim ga je poveo prethodni direktor.

Školska 1984/1985. godina

U ovoj školskoj godini upisano je 135 predškolaca, raspodeljenih u pet predškolskih grupa. Nastavu je pohađao 1.791 učenik u 56 odeljenja. Ukinut je rad specijalnog odeljenja i osnovno obrazovanje odraslih.

U penziju su otišli Milovan Munišić i Dragan Ležajić.

Savet škole, čiji je predsedavajući bila Mirjana Nešković, razmatrao je ponudu „Frigostroja“, koji je koristio prostor stare škole u centru naselja, da na školskom zemljištu izgradi Pionirski dom. Predlog je prihvaćen sa napomenom da sve troškove oko izgradnje ovog objekta snosi radna organizacija „Frigostroj“. Tako će se zamisao o izgradnji Pionirskog doma ostvariti dvadesetak godina kasnije od trenutka kad je začeta ideja. Konačno, nastava se realizuje u tri objekta ukupne površine 5.888m2 koji se nalaze u dvorištu površine od oko dva hektara.

Sindikat, kojim je predsedavala Nevenka Stepić, izdvojio je sredstva za pomoć nastradalima od zemljotresa na području Kopaonika. Ove godine je napravljena i letnja učionica, uređene su staze i zelenilo, ukrasni četinari, a enterijer škole je oplemenjen raznovrsnim biljkama: begonije, muškatle, kaktusi, palme, sanseverije, asparagusi, koprivice, anturijumi, filadendroni, fikusi… Ovako uređena školska zgrada i dvorište na republičkom takmičenju pokreta Mladih gorana dobijaju prvu nagradu.

U oktobru je obeležena i proslavljena četrdesetogodišnjica oslobođenja Resnika. Naši učenici su bili domaćini pionirima iz Zagreba. I dalje je bila aktivna saradnja sa vojnicima iz garnizona Kneževac i Topčider.

Naši učenici su osvojili mnogobrojne nagrade na takmičenjima. U junu mesecu na teritoriji Mesne zajednice Resnik izvedena je vežba narodne odbrane „Resnik 85“ u kojoj su učestvovali učenici i nastavnici škole.

Za ovakav uspeh zaposlenih i učenika zaslužan je i direktor Nikola Stamenković.

Realizacija rekreativne nastave (nastave u prirodi) prvi put se pominje u Letopisu škole u školskoj 1985/1986. godini. Šest odeljenja mlađih razreda boravilo je u objektu „Beli bor“ na Tari punih 14 dana. Taj boravak je bio vrlo sadržajan. Pored nastave učenici su upoznali na izletima sve objekte važne za realizaciju vaspitno-obrazovnih zadataka. Na licu mesta, u prirodi, mogli su da vide ono o čemu su samo čitali, a većini dece ovo je bio prvi boravak u objektu ovakvog komfora i usluge.

Ove godine u penziju odlazi direktor škole Nikola Stamenković za čije ime se vezuje posebno značajan period škole „Kosta Abrašević“. Nasledio ga je, u narednoj školskoj 1986/1987. godini, profesor srpskohrvatskog jezika Zoran Ristić.

Pored psihologa u školi radi i pedagog Nada Obradović.

U školi je 1.654 učenika.

Uvedena je izborna nastava iz osnova informatike i računarstva. Ta nastava se izvodila, zbog nedostatka prostora, u jednom delu biblioteke, a praktični deo izrade fotografija i dijapozitiva obavljan je u malom, nenamenskom kabinetu. Prostor nije bio dovoljan za potrebe nastave, ali je opremljenost nastavnim sredstvima i učilima bila solidna. U školi je bilo 107 zaposlenih. Osim radnim danima, kursna nastava domaćinstva realizovana je subotom, kao i odbrana i zaštita u sedmom razredu. Subotom se odvijao i društveno-koristan rad, što je podrazumevalo uređivanje dvorišta i naselja, sakupljačke akcije, sređivanje učioničkih panoa i cveća. Posete pozorištima, bioskopima, muzejima, planetarijumu i zoološkom vrtu organizovane su takođe subotom. Institut za strane jezike „Vasa Pelagić“ održavao je pri školi kurseve engleskog jezika.

U školskoj 1987/88. godini bilo je 1.719 učenika. Ove godine prvi put su uvedeni časovi plivanja u okviru fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, realizovani su u bazenu Košutnjak.

Rekreativna nastava je organizovana u Brusu ispod Kopaonika.

Poklanjala se pažnja i kulturnom životu. U školi su gostovali Dobrica Erić, Grozdana Olujić, Krstivoje Ilić, Ljubivoje Ršmović i autor čitanke za treći razred Vuk Milatović. Bibliotekarska sekcija je uređivala prigodne panoe za svaki praznik.

Za učenike od prvog do četvrtog razreda postojalo je 27 sekcija, a od petog do osmog razreda radile su 42 sekcije.

Te godine škola je dobila prvu republičku nagradu za najuređenije i najlepše dvorište Pokreta gorana Srbije.

Godine 1987. u zaslužnu penziju odlazi najstariji član kolektiva učiteljica Verica Milovanović, zapaženi aktivista i inicijator mnogih vannastavnih sadržaja, umesto nje odeljenje preuzima Gordana Jovanović.