Naslov „Resnik za sva vremena“ ili „Resnik kojeg više nema“ samo je zamišljen, ali odgovara u svemu. Zašto?

Nema više lepih njiva, nema krstonoša, jer nema ni žita, kukuruza, ni obramica ni jarmova, nema porte za svaku nedelju, nema opančara i abadžija… Nema više ni sitara, ni pletara, ni koritara, ni starih voćnjaka, nema više ni onih vinograda… Nema više stada i livada, ni čobana nema više, nema baštica punih jorgovana i šarenog cveća kraj ograda duž ulica i sokaka, nema dudova i mirisa lipa… Nestali su stari voćnjaci sa šljivama rankama i madžarkama, crnim i belim dudovima i kruškama karamankama, vinogradarskim breskvama i drugim starim voćkama. Nestankom ovih voćnjaka prazna su burad i kace u podrumima. Preovladale su nove sorte, došlo je novo vreme…

Nema više Resnika kakvog je nekada bilo.

Hleb više niko ne mesi u naćvama, niti peče u „lebnim furunama“.

Deca već odavno ne prave krpenjače i lutke od čička. Ne delju se više igračke od lipovog drveta, zove, niti svirajke od vrbe. Ne seče se više bundeva za belu nedelju, niti prave maske od odbačenih stvari. Nove igračke se proizvode od svih materijala, stižu iz domaćih i stranih fabrika, iz Nemačke, Kine, Italije, Japana i drugih zemalja. Deca više ne oskudevaju u igračkama, vrlo često su konstruisane i namenjene da razvijanju dečju maštu, ali ipak one ne pokreću decu na sopstveno stvaralaštvo.

U naselju rade pekare ili se hleb svakog jutra donosi iz pekarske industrije. I oni koji se sećaju, davno su se odvikli, a mnogi i ne znaju da je taj nekadašnji veliki hleb, od dva do tri kilograma, bio neobično hranljiv i posebnog ukusa.

Svi se snabdevaju prehrambenim artiklima i robom široke potrošnje u brojnim prodavnicama otvorenim na svakom uglu ili u modernima marketima obezbeđujući artikle za više dana.

Odeća je potpuno izmenila svoj izgled. Stara narodna nošnja može se naći samo po folklornim društvima, a vrlo retko pokoji detalj u nekom starom domaćinstvu. Već davno je prošao onaj prelazni period kad su se izmešale seoska i gradska nošnja, kad je ženski svet još bio tradicijom vezan za svoju kitnjasto vezenu odeću. Gotovo da i nema više ni onih žena koje su pre rata spremale pune sanduke košulja, sukanja i kecelja za udaju i odlazak u novi dom.

Sa poboljšanjem standarda nagomilana je roba široke potrošnje. Ona brzo zastareva i postaje nefunkcionalna, pa se često odbacuje, a njeni tragovi su na svakom mestu sve vidljiviji. Česte su divlje deponije sa odbačenim starim šporetima, krevetima, frižiderima, starim automobilskim gumama i olupinama automobila, otpacima konzervi, apotekarskih flašica, gume, plastike, kesa i drugog otpada, čime smo već ozbiljno zagadili sopstvenu okolinu, a vrlo malo ili nimalo brinemo o tome kao da nismo svesni kakve će nam posledice to zagađenje doneti.

Veliki napredak je učinjen u svakom domaćinstvu. Brojnim uređajima i aparatima značajno je olakšan svakodnevni život. Pre pedesetak i nešto više godina teško bi bilo zamisliti električni šporet, frižider, veš mašinu, televizor, bojler, telefon, klima uređaj, pa i automobil i mnoga druga tehnička pomagala, a danas bismo praktično bez tih uređaja vrlo teško funkcionisali.

Razvojem medicinske zaštite više nema one prevelike smrtnosti male dece i mlađih ljudi, mada nam moderan način života donosi neke nove za sada neizlečive bolesti.

Pored zdravstvene zaštite, raznovrsnije ishrane, industrijskog odevanja, kvalitetnijih uslova stanovanja i bogatijeg pokućstva, prilog opštem standardu daju takođe i sredstva masovne komunikacije, kao što su štampa, knjige, televizija, radio aparati i mobilni telefoni, a poslednjih godina personalni računari kao najzastupljeniji oblik tehnološkog napretka. Mnogi računarski programi, Internet, društvene mreže i igrice postali su svojevrsna moderna zavisnost velikog broja sadašnjih korisnika.