У књизи „Околина Београда, антропогеографска испитивања“ Ристе Т. Николића, с краја 19. века, наведени су многи топоними у околини Ресника за које данас ни најстарији Ресничани не знају. Овакво стање је очекивано с обзиром на то да је сакупљање грађе од стране аутора Николића, вршено пре око 120 година, односно за период од још педесет или сто година раније. Извесно је да су се неки од тадашњих топонима утопили (нестали) у времену ширења и настанка Ресника, те због тога нико за њих данас и не зна. Услед урбанизације, насељавања и других промена, ново време ствара и нове топониме о којима ће, такође, бити речи у овој Хроници.

Реснички топоними из старог периода у изворном и интегралном тексту Ристе Николића јесу:

Арап-чаир, мјесто под ливадом за осам коса у атару села Ресника на источној страни. Данас се овај предео назива Арапчине.

Аџијини Брестови, мјесто између атара села Пиносаве, Раковице и Ресника, нешто под њивама, а остало под разном шумом; има извор са добром водом за пиће, а вода с њега иде на Саставке (оне што су између села Раковице и Ресника). Временом, овај предео је изменио назив, те се сада зове Аџинке.

Брана, мјесто под ливадом за осам коса, између двије воденице у атару села Ресника на западној страни.

Брестови, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на источној страни.

Гајић, општински забран на јужној страни у атару села Кнежевца, заузима простор од триста дана и има церову родну шуму, а постоји више Кијева на бреговитом мјесту.

Говедарска Пољана, мјесто под њивом за десет дана у атару села Ресника на источној страни. Кажу да су некад ту чувана говеда кад није рађена земља.

Голи Брег, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на западној страни.

Голо Брдо, мјесто у забрану манастира Раковице.

Граб, мјесто под ливадом у атару села Ресника на западној страни, за 20 коса траве. Имало је ту некада дрво граб.

Дедини Бунари, два извора у атару села Ресника на западној страни.

Делови, равно мјесто под њивама између атара села Ресника и Пиносаве. Кажу да је некад дијељена ту земља, па се одонда тако прозвало.

Дрљина Вода, извор у атару села Јајинаца до атара села Ресника.

Дубока Јаруга, брдовито и дугачко мјесто измеђ атара села Ресника и Рушња, нешто под њивама, а остало под разном шумом; има помало воде по сриједи, која иде из села Рушња, па утјече у ријеку Топчидер код Ресника. Зато доњи крај Ресничани зову Рушањски поток.

Дубоки Пут, брдо у атару села Ресника на јужној страни. Има неки стари пут, којијем се иде у село Рушањ.

Ђурин Чот, брдашце у атару села Ресника на јужној страни до атара села Рушња, мало под њивом, а остало под шумом.

Ждралова Бара, мало мјесто у атару села Ресника у Јелезовцу.

Забран манастира Раковице око цркве за 200 дана орања под разном шумом.

Зелењак (Зелењака), добар извор у атару села Ресника на сјеверној страни више манастира Раковице, утјече у поток који иде поред истог манастира.

Иве, мјесто под утрином за 15 дана орања у атару села Ресника на источној страни до атара села Раковице и Пиносаве. Ту је зборно мјесто и грудобран белопоточке чете народне војске.

Јелезовац (Јелезовца), поток и око њега њиве између атара села Јајинаца и Ресника.

Јелесијин Брод, мјесто под њивом за пет дана орања у атару села Ресника на источној страни. Кажу да је ту имао земљу неки Јелесије.

Јечмиште, мјесто под њивама, а нешто под општинским лугом, у атару села Раковице на јужној страни, до атара села Ресника.

Кадијин Поток, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на јужној страни. Кажу да је некад сједио ту некаки кадија турски. Има добар извор, који утјече у ријеку Топчидер. Као што су и други називи потеса из старог времена променили име, тако је овде од две речи Кадијин Поток настала једна реч Кадинац.

Калуђерски Забран око манастира Раковице.

Каменац, мјесто у атару села Ресника на источној страни.

Клен, мјесто под њивом од десет дана орања у атару села Ресника на источној страни.Кажу да је имало ту дрво клен.

Клик, највише брдо између атара села Ресника и Кнежевца, под ситном шумом

Кључеви, мјесто под ливадом у атару села Ресника на западној страни, поред ријеке Топчидера, која се овђе савила на кључеве.

Кошњичиште, мјесто под њивом за два дана орања у атару села Ресника на источној страни. Кажу да су ту држане некад кошнице.

Кречане, мјесто под ливадом за десет коса у атару села Ресника на западној страни у мјесту Стражевици. Некад је ту печен креч. Има извор који не пресушује, а утјече у земљу близу онђе, ђе и извире.

Кулаче, брдовито мјесто под ораћом земљом за шест дана, општинскијем забраном за двеста дана под церовом родном шумом и извором, који је јак за један прст, никад не пресушује, добар за пиће, а утјече у поток, који иде кроз Кијево.

Ладна Вода, извор и око њега равно мјесто под њивама између атара села Пиносаве и Ресника; вода јака и добра за пиће, а утјече у ријеку Топчидер.

Личине, мјесто под ливадом за 20 коса у атару села Ресника на јужној страни. Кажу да су ту некад дијељене ливаде личинама.

Лубњача, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на јужној страни. Казују да су ту прављене колибе, па покриване лубом, кором од дрвета. Има извор, који никад не пресушује, а утјече у ријеку Топчидер. Као што стари запис каже, овај предео је добио назив по кори од дрвета (луба) која је раније редовно коришћена за покривку објеката. Међутим, највероватније, кроз време, преносећи називе са колена на колено и са генерације на генерацију, неко је намерно или случајно уместо речи луба почео да користи реч луга (јер где постоји кора, мора да постоји и шума, односно луг), тако да се овај предео међу данашњом генерацијом назива Лугњаче.

Мандрине, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на источној страни. Кажу да је некад ту била мандра.

Маријине Пуре (Маријиних Пура), мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на источној страни. Кажу да је некака Марија правила ту ћумур. У данашње време овај потес називају и Мандријине и Мандарине (Мандрине).

Милијина Крчевина, мало мјесто у атару села Ресника на западној страни са добром водом, извором који никад не пресушује, а утјече опет у земљу ђе и извире.

Миљаковац (Миљаковца), мјесто за 50 дана орања на сјеверној страни у атару села Кнежевца под ливадом; има извор, јак за три прста, а вода добра за пиће, утјече мало ниже у земљу. Поред воде налазе се неке цигле и чункови стари. Неки Миљак држао је ту земљу под закуп у турско вријеме.

Миркова Бара, мјесто под ливадом за три косе у атару села Ресника на источној страни. Орловац, стрменито мјесто између атара села Пиносаве и Ресника, нешто под њивама, а остало под шумом, храстовом родном, има извор који је добар за пиће, а вода мало ниже усише у земљу.

Падалиште, ливаде у атару села Ресника на јужној страни за 20 коса. Некад су ту пада ли Цигани.

Паригуз, равно мјесто у атару села Пиносаве на источној страни под добрим њивама. Имају овђе три извора, који су један до другога, јаки између два и четири прста, никад не пресушују, добри су за пиће и постаје од њих поток на коме меље више воденица. Вода с овог потока иде на хладну воду и утјече у ријеку Топчидерску, у атару села Ресника. Казују да су Срби ту имали засједу да дочекују Турке у вријеме Карађорђијеве владе. Једанпут ударе Турци из Биограда да пљачкају село, а Срби их ту дочекају и ране по стражњицама. Турци се врате у Биоград; кад су онамо питани шта су добили, они парећи стражњице одговоре да су то добили. Послије прозову тако то мјесто спахије из Биограда, који су у село излазили. Парлози, ораћа земља за 20 дана у атару села Ресника на западној страни. Били су некад виногради ту, па су опет почели да их саде.

Пашин Бунар, извор у атару села Ресника у Пашиним њивама, никад не пресушује, добар за пиће, а иде на манастир Раковицу, па утјече у ријеку Топчидерску. Данашње генерације овај предео називају Пашин Извор.

Пашине Њиве, мјесто под ораћом земљом у атару села Ресника на источној страни. Кажу да је неки паша имао ту земљу. У садашње време овај потес назива се Пашинац.

Пешачка Путина, брдо у атару села Ресника на сјеверној страни. Туда је пут којијем се пјешке иде. Пландиште, ораћа земља за 26 дана у атару села Ресника на западној страни. Некад је ту пландовала стока. Има добар извор, који иде кроз Кијево, па утјече у ријеку Топчидерску.

Под-Авалом, мјесто под ораћом земљом за 50 дана у атару села Ресника на источној страни пошав према брду Авали.

Поточићи, поузвишено мјесто под ливадом између два мала поточића у атару села Ресника на источној страни; вода иде у ријеку Топчидерску.

Прњавор, равно мјесто под ливадама манастира Раковице испод цркве пошав према Топчидеру.

Радушња, поток коме је глава у атару села Рушња на источној страни, тече низа шуме и допире до атара села Пиносаве и Ресника, па утјече у ријеку Топчидер; око њега су у Рушањском атару њиве, у Пиносавском шума, а у Ресничком виногради.

Раковички Поток, вода која се слива од вода из села Раковице, тече на манастир Раковицу и послије утјече у ријеку Топчидер. Око овог су потока њиве, којијех имају и Ресничани у атару својег села.

Раскрснице, ораћа земља за два дана у атару села Ресника на источној страни; око тога је општински забран са церовом шумом. Ту се раздвајају путови на четири стране: један иде под Авалу крагујевачком путу, други у Рушањ, трећи у Јајинце, а четврти у манастир Раковицу.

Ресничке Њиве, ораћа земља за 15 дана у атару села Раковице на западној страни до атара села Ресника. Ресничани окрчили то мјесто, а Раковичани га добили на суду.

Рушањски Поток, вода и мјесто под ливадама у атару села Ресника до атара села Рушња. (Види: Дубока Јаруга између атара села Ресника и Рушња.)

Саставци, мјесто између атара села Раковице и Ресника, пола под њивама, а пола под лугом. Ту се састаје више вода, па иду на манастир Раковицу и утјечу у ријеку Топчидер.

Света Петка, извор код манастира Раковице. (Види: Раковица манастир.)

Сикиљевац (Сикиљевца), мјесто под њивом, виноградом и утрином у атару села Ресника на јужној страни; има извор, јак за четири прста, добар за пиће, никад не пресушује, од којег се формира Секиљевачки поток, а утјече у ријеку Топчидер.

Синанов Луг, мјесто под добром ливадом за 10-15 коса на међи између атара села Ресника и Кнежевца (али на кнежевачкој страни), иза Кијева, у мјесту Стражевица. Кажу да је овђе погинуо неки Синан-паша, који је отимао земље од Срба, па се одонда тако прозвало.

Синђин Гроб, мјесто у атару села Ресника на западној страни, до мјеста Лубњача, под ситном шумом.

Совина Рупа, мјесто под ораћом земљом за десет дана у атару села Ресника на јужној страни до села Рушња. Кажу да су се ту легле некад тице сове.

Старчева Вода, мјесто између атара села Ресника и Рушња под њивама; има извор, који је јак за три прста, никад не пресушује; вода врло лијепа за пиће. Кажу да је некакав старац, коме се не зна име, градио ову воду, па се стога прозвала тако. Приповедају још да је овуда некад било село.

Стојадинов Бунар, извор у атару села Ресника у мјесту Паригузу, добар за пиће, никад не пресушује, а утјече у поток Паригуз.

Стража, мјесто под њивама и ливадама између атара села Пиносаве, Раковице и Ресника. Кажу да су у турско вријеме чувале ту српске страже.

Стражевица, повелико мјесто између атара села Кнежевца и Ресника до забрана манастира Раковице, нешто под њивама, а остало под разном шумом. Ту су биле страже српске у турско вријеме, па се и сад познају бурдељи стражарски.

Стрмоглавнице, брдовито мјесто у атару села Ресника на јужној страни под ораћом земљом за пет дана.

Тодорова Јаруга, брдашце под шумом у атару села Ресника на јужној страни до атара села Рушња. Неки Тодор правио је ту ћумур.

Топчидер, ријека којој је глава поток што иде из села Рипња, среза грочанскога, па кад наступи амо на атаре села: Рушња, Пиносаве, Ресника, Кнежевца, Раковице и Бањице, прима више воде из овијех села и пружајући се наниже мјесту Топчидеру, узима ово име и тако се зове све даље до утока у Саву више Биограда. У овој ријеци има од риба: кленића, црвенперчића и гљивара, а има и рака. Око ове ријеке има добријех ливада и кажу да је овуда најпитомија трава од које највише има детелине (бијеле и жуте), власуље и острика (друкчије се зове чокоглас), а расте и перуника и репушина. Него као што је ријека по долини, лако придође од киша и кад се снијег топи, поплавља многе ливаде, које се по двапут могу косити. Кажу да се садашњи Топчидер звао Мангаре, па кад су тобџије Марашли-Али-паше пасли овуда коње, одонда се прозвало овако.

Трска, мјесто под ливадом за две косе у атару села Ресника на јужној страни. Има ту трске.

Хаџијини Брестови, мјесто између атара села Пиносаве, Раковице и Ресника. (Види:Аџијини Брестови.)

Цигањске Њиве, мјесто под њивама између атара села Пиносаве и Ресника; има извор, који је јак и добар за пиће, а утјече у ријеку Топчидер. Кажу да су овђе Цигани сјеђели, па се одонда тако прозвало. Постоји легенда да су у атар Цигањских Њива дошле прве черге у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Међутим, мештани нису хтели да их приме у село, па су се задржали у атару Цигањских Њива које се налазе са стране Бановског пута према Рушњу, а по чему је овај предео и добио назив после извесног времена. Сељаци се пожале кнезу да им Цигани краду летину, па кнез нареди да се преместе у центар села, где се и сада налазе.“

У неким описима из седме деценије 19. века помињу се и нека места која су данас скоро заборављена, као: Вучков извор – вода му утиче у Паригуз, Дуваниште – у Средњим ливадама, Зуквар – по јабукама зуквама, Качарев извор – утиче у Топчидерку, Мандина ливада, Маџарско гробље (на терену Табориште – Камењак), Млађици према Мајданима, Цветин извор – на западној страни утиче у Топчидерску реку и Миљков извор у Миљковици.

Нови топоними

На некадашњим утринама и њивама данас су настала савремена насеља, a обично носе имена по називима топонима предела где се налазе или су, пак, добила имена по неким карактеристикама.

Последњих педесетак година највише насељавани делови Ресника су: Сунчани Брег, Железничка станица, Делови, Брестови, Јелезовац, Стражевица, Мандрине (Мандријине), Миљаковац три, Зелењак, Пашинац, Арапчина, Патин Мајдан, Авала град и други.