Истраживач Риста Т. Николић, из друге половине 19. века, говори овако о селу Реснику:

„Село је на једној коси, која се од Авале пружа према с.-з. Куће су по темену косе и по њеним благим странама према Раковичком потоку и Топчидерској реци.

Воде пију са чесама, из бунара и са извора. Познати су: Сикиљевац, Стублина (у Орловцу), Рибник, Бунар у Пландишту (извор), Ладна Вода, Брестови, Пашин Бунар, Кадијин Бунар и др.

Село је ово ниже према неким оближњим селима, те се не осећа толико хладноћа као у њима. Од ветрова дувају савац (запад), који доноси кишу, устока је најјача, а север најхладнији.

Земља, паша и шума – Земље за обрађивање имају око кућа и ван ових, а на местима: Орловцу, Подавали, Пашиним њивама, Кречанама (поглавито луг), Мариним пурама и др. Шуме имају мало, и то у Орловцу, те већином дрва купују од становника околних села. Општинске земље, утрине, имају по: Орловцу, Гају, Подавали и Малом забрану. На тим местима имају и пашу за стоку.

Тип – Село је разређеног типа, подељено у два краја: Горњи и Доњи. Дели их сокак, који попречно пресеца косу, на којој је село, и јаруга, управо шира долиница, у којој је стара чесма овог села. Сокак је широк 10–15 корака.

Куће су у крајевима разређене, а све су у близини сокака и путева, који воде кроз село, а широки су 10–15 или 15–20 корака. Куће су већином даље од ограде, која је према сокаку, имају обично простране дворове и уз њих су често воћњаци. Растојање је између њих како где, 40–60 корака или више. Збијеније су куће само местимице у Доњем Крају ближе чесми и другде. Презимена су становника различита у крајевима села. У селу има око 180 кућа.

Име – Прича се да је село Ресником прозвато по чесми, која је старија од свих становника у селу, а звала се Ресник. Градили су је, веле, Римљани, а по некима Маџари.

Старине – На месту, где је данас „запис“, прича се да је била црква. Ту је и место звано Манастирине. У селу постоји маџарско гробље, које је у близини Горње Мале, где је сада сеоско гробље; на њему нема никаквих остатака.“