Истраживач Риста Т. Николић, из друге половине 19. века, говори овако о селу Реснику:

„Село је на једној коси, која се од Авале пружа према с.-з. Куће су по темену косе и по њеним благим странама према Раковичком потоку и Топчидерској реци.

Воде пију са чесама, из бунара и са извора. Познати су: Сикиљевац, Стублина (у Орловцу), Рибник, Бунар у Пландишту (извор), Ладна Вода, Брестови, Пашин Бунар, Кадијин Бунар и др.

Село је ово ниже према неким оближњим селима, те се не осећа толико хладноћа као у њима. Од ветрова дувају савац (запад), који доноси кишу, устока је најјача, а север најхладнији.

Земља, паша и шума – Земље за обрађивање имају око кућа и ван ових, а на местима: Орловцу, Подавали, Пашиним њивама, Кречанама (поглавито луг), Мариним пурама и др. Шуме имају мало, и то у Орловцу, те већином дрва купују од становника околних села. Општинске земље, утрине, имају по: Орловцу, Гају, Подавали и Малом забрану. На тим местима имају и пашу за стоку.

Поглед на Орловац
Поглед на Орловац, почетком
шездесетих година 20. века
Сеоски сокак са тарабом
Сеоски сокак са тарабом, почетком
шездесетих година 20. века
Сокак са живом оградом од багремових стабала, 1967. године
Сокак са живом оградом од багремових стабала, 1967. године

Тип – Село је разређеног типа, подељено у два краја: Горњи и Доњи. Дели их сокак, који попречно пресеца косу, на којој је село, и јаруга, управо шира долиница, у којој је стара чесма овог села. Сокак је широк 10–15 корака.

Куће су у крајевима разређене, а све су у близини сокака и путева, који воде кроз село, а широки су 10–15 или 15–20 корака. Куће су већином даље од ограде, која је према сокаку, имају обично простране дворове и уз њих су често воћњаци. Растојање је између њих како где, 40–60 корака или више. Збијеније су куће само местимице у Доњем Крају ближе чесми и другде. Презимена су становника различита у крајевима села. У селу има око 180 кућа.

Име – Прича се да је село Ресником прозвато по чесми, која је старија од свих становника у селу, а звала се Ресник. Градили су је, веле, Римљани, а по некима Маџари.

Старине – На месту, где је данас „запис“, прича се да је била црква. Ту је и место звано Манастирине. У селу постоји маџарско гробље, које је у близини Горње Мале, где је сада сеоско гробље; на њему нема никаквих остатака.“