Период од када су први становници населили овај простор па до почетка 19. века најдужи je, али истовремено и најмање познат и истражен. Током прикупљања грађе за исписивање страница ове Хронике кренули смо од најранијих писаних историјских података до којих смо дошли кроз различите архивске изворе: записе, турске тефтере (спискови турских порежџија), документа, књиге, легенде, као и од казивања старијих мештана Ресника. Такође су коришћена и документа, књиге и текстови многих аутора који су обрађивали историју Београда и његове околине у којој је Ресник настао, опстајао и развијао се до данас. Посебно значајне записе о времену настанка Ресника налазимо у антропогеографским испитивањима околине Београда аутора Ристе Т. Николића с краја 19. века, као и у Топографском речнику „Опис Врачарског среза“ (1866) Алимпија В. Богића, ондашњег писара Врачарског среза. С обзиром на то да се Ресник налази у непосредној близини Београда, овај део Хронике почива и на изворима који се односе на Београд, његов срез и околину.