По причи Илијe Мартића, најстарији предак ове фамилије дошао је из Лике, око 1860. до 1870. године, али је променио име и презиме у Никола Мартић вероватно из сигурносних разлога јер је наводно тамо у Лици убио аустријског официра па је морао да побегне. Најпре је у Реснику служио код имућних породица, а потом се оженио Јеленом, богатим удовицом покојног Василија Митровића. Прича се да је Јелени, Јели, свекар Ча Јоца за мужа у кућу довео слугу Николу Мартића. Јела је била 6 година старија од Николе, а у првом браку је имала сина Симеона (20. 1. 1857) и две кћери Марију (1.  3. 1860) и (?), и сина Тимотија (1870-1878). Кућу је основао у центру Ресника близу Старе чесме, поред садашње бензинске пумпе, где је живео са женом Јеленом и синовима Миливојем (Милованом) и Живаном. Најстарији Живанов син Радивоје Рака (који је имао три сина и ћерку), је са женом Живком Јелом, ћерком Живаном и најмлађим сином Миливојем, после смрти таста Арсе прешао да живи на имању код таште Макрене са женом Живком Јелом у садашњу Подавалску улицу. Отуда две локације фамилије Мартић у Реснику.

У првом попису Ресникa 1863 није пописана фамилија Мартић.

У МКВ манастира Раковицe за период (1837-1899) уписани су венчани: 

• Мартић Никола житељ Ресника и Јелена (1836) супруга покојног Василија Митровића кћи покојног Ивана Томића житеља Белог Потока, венчани 10. 11. 1874.
• Мартић Живан (28. 6. 1878) син Николе и Јелене и Стеванија (14. 2. 1880) кћи Павла и Анђелије Милојевић из Ресника, венчани 9. 2. 1897.

У МКУ манастира Раковицe за период (1836-1904) уписани су умрли:

• Мартић Милован (24),  9. 6. 1899.
• Мартић Живанка од оца Живана, (10. 5. 1903-19. 5. 1903).

На прикупљању података за родослов сарађивали Милорад Мића Мартић и Вера Ђурђевић.

Родослов приредио Милан Недељковић.