Prva resnička ambulanta

Prva ambulanta u Resniku datira iz 1959. godine. Bila je to stara, trošna i oronula zgrada sa raznim namenama iz prethodnog predratnog perioda (nekadašnji turski han, kasnije Mesni odbor, sud, a potom i Dom kulture…). Nalazila se u centru sela u blizini gde je danas benzinska pumpa, u ulici 13. oktobra.

Timski se radilo u jednoj smeni. Prvi lekar bio je dr Nikodije Popović, koji je radio u Resniku od 1959. do 1964. godine. Kasnije je na njegovo mesto došao dr Vojislav Voja Maksimović, zajedno sa medicinskom sestrom Jordankom Orlović. Uslovi za rad bili su izuzetno teški. Ambulanta nije imala vodovodni i sanitarni čvor. Tekuća voda za piće, pranje ruku, iskuvavanje instrumenata i sanitetskog materijala donošena je sa izvora. Za zagrevanje prostora korišćeni su drva i ugalj.

Ambulanta nije imala telefonsku liniju prvih 7 do 8 godina. Kod hitnih slučajeva doktor je morao da koristi telefon u pošti ili školski telefon udaljen oko 300 m od ambulante. Radilo se prema potrebama, često i prekovremeno, a ponekad i noću. Asfalt je bio urađen samo do centra sela. Gradski prevoz saobraćao je samo do Kijeva. Sedamdesetih godina je postavljen asfalt do Železničke stanice u Resniku, i tek tada gradski prevoz bio je dostupan i stanovnicima Resnika. Teži bolesnici su dovoženi do ambulante volovskom ili konjskom zapregom. Medicinske opreme i potrošnog materijala bilo je u malim količinama. Bez suvog sterilizatora, špricevi i igle su iskuvavani. Svaki takozvani „rekord špric“ dobijen je iz magacina centralnog doma u Rakovici sa reversom. U slučaju da pukne, morao se pravdati pisanjem izjave. Gaza je sterilizovana u Rakovici u dobošima i donošena u Resnik, jednom do dva puta mesečno. Štedelo se i vodilo računa o zavojima. Zavoji su morali da budu oprani i više puta upotrebljeni. U Resniku je postojala samo služba opšte medicine, koja se danas zove zdravstvena zaštita odraslih. Međutim, primana su i deca različite patologije, kao i žene sa ginekološkim problemima.

Timski se radilo u jednoj smeni. Prvi lekar bio je dr Nikodije Popović, koji je radio u Resniku od 1959. do 1964. godine. Kasnije je na njegovo mesto došao dr Vojislav Voja Maksimović, zajedno sa medicinskom sestrom Jordankom Orlović. Uslovi za rad bili su izuzetno teški. Ambulanta nije imala vodovodni i sanitarni čvor. Tekuća voda za piće, pranje ruku, iskuvavanje instrumenata i sanitetskog materijala donošena je sa izvora. Za zagrevanje prostora korišćeni su drva i ugalj.

Ambulanta nije imala telefonsku liniju prvih 7 do 8 godina. Kod hitnih slučajeva doktor je morao da koristi telefon u pošti ili školski telefon udaljen oko 300 m od ambulante. Radilo se prema potrebama, često i prekovremeno, a ponekad i noću. Asfalt je bio urađen samo do centra sela. Gradski prevoz saobraćao je samo do Kijeva. Sedamdesetih godina je postavljen asfalt do Železničke stanice u Resniku, i tek tada gradski prevoz bio je dostupan i stanovnicima Resnika. Teži bolesnici su dovoženi do ambulante volovskom ili konjskom zapregom. Medicinske opreme i potrošnog materijala bilo je u malim količinama. Bez suvog sterilizatora, špricevi i igle su iskuvavani. Svaki takozvani „rekord špric“ dobijen je iz magacina centralnog doma u Rakovici sa reversom. U slučaju da pukne, morao se pravdati pisanjem izjave. Gaza je sterilizovana u Rakovici u dobošima i donošena u Resnik, jednom do dva puta mesečno. Štedelo se i vodilo računa o zavojima. Zavoji su morali da budu oprani i više puta upotrebljeni. U Resniku je postojala samo služba opšte medicine, koja se danas zove zdravstvena zaštita odraslih. Međutim, primana su i deca različite patologije, kao i žene sa ginekološkim problemima.

Pamti se da je obavljen i jedan uspešan porođaj i da je rođena zdrava devojčica. Porođaj je obavio sada pokojni dr Dragan Stanojević sa medicinskom sestrom Jordankom Orlović. Predložili su da se beba zove Stanica jer je rođena u zdravstvenoj stanici. U vreme pisanja ovog teksta, 2014. godine Stanica ima 40 godina.

Kadrovska struktura

Prvi lekarski tim koji je radio na pružanju zdravstvenih pregleda i usluga:

1. Dr Nikodije Popović, specijalista urolog (umro);
2. Dr Vojislav Voja Maksimović, kasnije specijalista ginekologije i akušerstva, živeo u kući pored „Livnice“, penzionisan, doživeo šlog (umro);
3. Bosa Kovačević (bolničarka) u penziji, živi u Smederevu, težak dijabetičar;
4. Jordanka Orlović, srednja med. sestra, kasnije viša, u penziji, živi u Resniku;
5. Olivera Vera Kačarević, administrativni službenik u penziji, živi u Resniku;
6. Desanka Stefanović, „tetka Desa“, spremačica ( umrla).

Na osnovu nečije prijave da se rad obavlja u teškim uslovima i da je zgrada postala opasna za obavljanje delatnosti, došla je inspekcija koja je dala nalog za premeštaj ambulante. Kasnije, početkom šezdesetih godina, autobus koji je tu okretao, zakačio je ćošak zgrade usled čega je ona i porušena.

Na mestu bivše zgrade postavljen je montažni objekat sa dve zanatske delatnosti. U jednom delu objekta nalazila se šusterska radionica vlasnika Miloša Petrović, „Miše šustera“. U drugom delu je bila frizerska radionica bračnog para Momčila i Dušanke Stefanović. Inače, Momčilo je sin spremačice tetka Dese, koja je dugo održavala ambulantu i prilaz zgradi. Kad stigne, tetka Desa je bila i ispomoć u spremanju gaze i zavoja za sterilizaciju, za uvijanje suvih, odlaganje kartona i sl.

Događaji

Veliki podvizi u pružanju zdravstvenih usluga obavljeni su u ovoj ruiniranoj ambulanti i širom Resnika od strane priučenih osoba. U želji da se pomogne drugima i spasu životi, ostala su nam neka sećanja:

1) Pamti se događaj vezan za porodicu Save Dimitrijevića, raseljenu sa Kosova. Savo je živeo sa dva sina, suprugom i snajom. Sin Mladen je smrtno stradao od teških povreda nanesenih nožem. Neko je dotrčao u ambulantu i zatražio pomoć. Dr Voja Maksimović je trčećim korakom krenuo da pomogne unesrećenom mladiću. Za njim je, iako u devetom mesecu trudnoće, dotrčala medicinska sestra Jordanka, noseći zavoje sa špricevima. Na mesto tragičnog događaja već su pristigla kola Hitne pomoći i policija. Povređenom mladiću više nije bilo pomoći. Preminuo je.

2) Toga dana deca su se igrala na tavanu nezavršene kuće. Ponesen igrom jedan dečak je smrtno stradao kada se okliznuo i pao među grede i daske. Roditelji su ga hitno doneli do ambulante. Dr Tatjana Hamović i medicinska sestra Jordanka Orlović učinili su sve da ga vrate u život. Uzalud.

Takođe, mnogi povređeni radnici su zbrinuti u ambulanti sa raznim povredama. Bili su to uglavnom ljudi koji su radili na izgradnji železničke pruge u Resniku i ukamenolomu u Kijevu. Osim u ambulanti, pamti se i veći broj slučajeva ukazivanja prve pomoći porodiljama na terenu:

3) Spasavajući živote drugih, veliki podvig je napravila Stanislavka Cana Nedeljković, meštanka iz Resnika. Koristeći svoje skromno znanje završenog sanitetskog kursa, pomagala je porodiljama pri porođaju. Srećom, uspešno. Kurs prve pomoći Cana je pohađala u Žarkovu gde je i rođena 1935. godine. A 1953. godine Cana se udala za Tomislava Tomu Nedeljkovića iz Resnika. Na njenoj požrtvovanosti i ulozi „babice“ zahvalne su mnoge resničke porodice.

Porodilja Dušica Dula Radojičić kretala se ulicom (Palih boraca) kada je dobila trudove. U rukama je nosila kante s mlekom i torbu punu poljoprivrednih proizvoda. Videvši Dušicu iz svoga dvorišta, Cani je odmah bilo jasno o čemu se radi. Ne oklevajući, potrčala je u pomoć porodilji. Tada je sinu Milanu doviknula da stavi makaze u posudu sa vodom na šporet da se prokuvaju. A baba Rosa je uzela čist čaršav i (sterilne) makaze od Milana i sve to predala „babici“ Cani. Dušica je 11. maja 1967. g. rodila zdravog sina. Dečaku su dali ime Vladan, koji danas živi sa ocem Milivojem Mićom (poznatim lovcem), suprugom Draganom i ćerkama Katarinom i Tijanom.

4) Druga porodilja zvala se Leposava Stevanović. Kada je Leposava dobila porođajne bolove, Cana je bez dvoumljenja pritekla u pomoć svojoj zaovi. Njena zaova Leposava je u svom dvorištu rodila zdravu devojčicu 6. juna 1971. godine. Bebi su dali ime Biljana.

Po kazivanju Ljubinke Mitić bilo je još žena koje su pomagale pri porađajima.

5) O porođaju Stanojke Živojinović u njivi (Gaju). – U trci s vremenom da se što pre obave radovi na njivi, radilo je i staro i mlado. Tog dana Stanojka je vredno radila. O mogućnosti da se porodi na njivi nije ni razmišljala. Bila je ubeđena da još nije vreme za to. Desilo se nešto što je iznenadilo i nju samu. Odjednom je osetila porođajne bolove i nije bilo druge osim da se porodi. U pomoć su joj pritekle četiri žene koje su do malopre okopavale kukuruz. Bile su to: Milenija Mitrović, Lela Nikolić, Mica Vujičić i Vida Mihailović. Žene su se našle u čudu pošto ni same nisu znale šta da rade, jer do tada nikad nisu pomagle nekoj ženi da se porodi. Milenija je skupila hrabrost rešena da pomogne, pa šta Bog da. Uz njenu i Božju pomoć, beba je živa i zdrava ugledala svet. Devojčica rođena na njivi, sada je baka. Zajedno sa svojim sinom i njegovom porodicom živi u Kanadi.

6) Neke od svojih događaja ispričala nam je i Slobodanka Milojević, medicinska sestra koja je šesnaest godina sa sestrom Jordankom Orlović obavljala terensku službu.

Slučaj koji je doživela na početku službovanja zauvek će pamtiti. Desetogodišnji dečak se povredio u školskom dvorištu padom na perorez koji je nosio u džepu bluze. Perorez mu je probio plućnu maramicu usled čega je nastupilo obimno krvarenje. Očevici su zaustavili autobus ispred škole i dovezli učenika u ambulantu. U smeni sa njom bio je dr Momčilo Terzić. Uz jaku imobilizaciju i infuziju učenika su transportovali kolima hitne pomoći na kliniku.

Drugi težak slučaj, kada je život tridesetogodišnje žene bio vrlo ugrožen, dogodio se u porodičnoj kući na oko tri stotine metara udaljenoj od Doma zdravlja. Starija žena, svekrva pacijentkinje, sva uplašena, ušla je u ambulantu i zamolila da se pomogne njenoj snaji koja je dobila teške asmatične napade i ostala sama u kući. U odsustvu dr Bate Stamenkovića koji se nalazio na terenu, sestra Slobodanka je došla do pacijentkinje koja je bila oblivena znojem sa pomodrelim noktima na rukama i bez snage da govori. Uspela je da je povrati. Analizom je zaključila da je pacijentkinja koristila pumpu drugog proizvođača usled čega je dobila pojačano i teže gušenje.

Preseljenje u drugi objekat

Drugi objekat Doma zdravlja nalazio se preko puta, na oko 50 metara od srušenog Doma kulture i nekadašnjeg turskog hana.

U donjem delu zgrade bila je trgovačka i tekstilna radnja u kojoj je kao šef radio Ljubodrag Paunović, zvani „čika Ljupče“. Do njega levo bila je pekara koju mnogi pamte po najlepšem bureku. U njoj je među prvima radio Živan Lukić. Kasnije pekarski prostor menja vlasnike i otvara se mesara. A u gornjem delu zgrade, u tesnom prostoru, nalazila se pošta. U njoj je dugo kao šef pošte radio Momčilo, zvani „čika Moma“.

Uz samu poštu bilo je veterinarsko odeljenje (ambulanta) u kojem je radio dr Milan Đorđević iz Košutnjaka.

Pored veterinarske ambulante bila je improvizovana zdravstvena ambulanta. U tom periodu (dve do tri godine) i građani Rušnja dolazili su povremeno u resničku ambulantu. Naime, Rušanj je tada pripadao Opštini Rakovica, a nešto kasnije Opštini Čukarica.

U ambulanti opšte medicine Resnika otpočeo je dvosmenski rad. Samim tim je proširen radni i stručni kadar. Zaposleni iz tog perioda u ambulanti opšte medicine i stomatološkoj ambulanti su:

• dr Radmila Žikić (kasnije spec. opšte medicine), u penziji, preminula;
• dr Dragana Vučetić (kasnije poznati neuropsihijatar na Kanarevom brdu), u penziji;
• dr Silva Golubović (kasnije načelnik fizikalne medicine na Kanarevom brdu) u penziji;
• dr Slobodanka Krejović (kasnije ginekolog na Labudovom brdu), preminula;
• dr Čedomir Čeda Grujić (kasnije internista na Kanarevom brdu), preminuo;
• dr Mirjana Petrović (kasnije pedijatar u Rakovici), u penziji;
• medicinska sestra Slobodanka Dimitrijević, udata Milojević (od 1966. g. kasnije viša medicinska sestra) u penziji, živi u Resniku;
• dr Momčilo Terzić, zubar (radio po ceo dan; pre podne u Resniku, a posle podne u Rakovici na dečjem odeljenju; sutradan, obrnutim redom) i sa njim sestra Milica (Mica), preminula;
• zubni asistent Ilinka Jurišić, udata Lazarević, sada u penziji;
• medicinska sestra Svetlana Radovanović (kasnije viša patronažna sestra) u penziji; danas obilazi monaško osoblje u manastiru Rakovici;
• Darinka Brkić („tetka Dara“), administrativni službenik na protokolu i kartoteci, penzionisana, preminula;
• Ljiljana Mirković (spremačica), u penziji;
• Vida Bačević (spremačica), u penziji;
• dr Voja Maksimović u tom periodu delimično je radio na terenu, a delimično u ambulanti. Na teren je često odlazio sa Slobodankom Milojević, vrlo odgovornom i stručnom medicinskom sestrom. Ušivali su manje rane, lečili opekotine, uklanjali strana tela, sanirali razne povrede, delili terapiju.

O doktoru Voji, legendarnom lekaru koga pamti više generacija, mogla bi da se napiše knjiga. Osim što je lečio, bio je i psiholog i neuropsihijatar, svaku porodicu je u dušu poznavao. Kada je dr Žikić otišla na porodiljsko bolovanje, dr Voja je nju zamenjivao, pa je ponekad radio po ceo dan. Često se sa terena na koji se pešice odlazilo vraćao kaljav, mokar, promrzao. Bio je dobar dijagnostičar, ali najviše narodni lekar. Pravi doktor za selo u kome je bio omiljen. Nikada se nije desilo da je odbio da ode do kuće bolesnog deteta ili druge osobe, po kiši i blatu. Mnogi su govorili: „Bog, pa Voja doktor“. Kružila je anegdota kako su ga jedanput napali psi i pocepali mu pantalone, pa je morao da ih ušiva da bi otišao kući.

Od svih pomenutih lekara dr Voja Maksimović se najduže zadržao radeći u Resniku, blizu 20 godina. Po završenoj specijalizaciji iz ginekologije počeo je da radi u DZ Rakovica u Rakovici. Stanovao je u porodičnoj kući nedaleko od „Livnice“. I dalje kao čuveni ginekolog dr Voja odlazi u penziju, ali ne svojom voljom. Ko zna do kad bi radio da ga nije omeo šlog. Posle oporavka od bolesti pokušao je da radi, ali ne zadugo. Preminuo je 2006. godine u 70. godini života, a sahranjen je u porodičnoj grobnici na groblju manastira Rakovice. Medicinske sestre Jordanka Orlović i Slobodanka Milojević podnele su veliki teret istovremeno radeći i u ambulanti i obavljajući terenski rad. Nisu bile pošteđene nijedne epidemije i svih mogućih selidbi, pritom radeći bez bolovanja.

Preseljenje ambulante u novi objekat Doma kulture 1969. godine

Kada je završena zgrada Doma kulture u Resniku krajem šezdesetih godina, zdravstvo konačno dobija prostorije u prizemlju i na spratu. Voda, struja, kanalizacija, telefoni, infrastruktura – konačno sve funkcioniše. Ambulante bivaju opremljene čekaonicama, novijom opremom i nameštajem, kao i sitnim inventarom. Osim opšte prakse, otvara se odeljenje pedijatrije, zubne službe za odrasle i decu, formira se ogranak neodložne pomoći za pružanje usluga na terenu.

Pri „Apotekarskoj ustanovi“ je otvorena apoteka gde su pacijenti podizali propisanu terapiju odmah po izlasku od lekara. Širenjem službi često su se smenjivali lekari i sestre na duže ili kraće rokove. Stariji, već pomenuti lekari su odlazili na plaćene specijalizacije. Neki su odlazili na druge punktove Doma zdravlja Rakovica.

Za Dom zdravlja Rakovica, bez obzira na teško materijalno stanje, čulo se i van granica naše zemlje, po naučnim i istraživačkim radovima i mnogobrojnim plaćenim specijalizacijama. Pokretač svega bio je dr Milija Vukotić, internista-kardiolog na čelu tima radnika Doma zdravlja svih medicinskih profila uključujući i nemedicinski kadar.

Dom je dobio mnoga priznanja za istraživački rad, naročito na otklanjanju hipertenzije (visokog krvnog pritiska) u cilju uklanjanja faktora rizika.

Stručni kadar lekara u ambulanti i na terenu, u stomatološkoj službi, kao i medicinskih sestara i zubnih asistenata sačinjavali su:

• dr Borislava Boba Stojadinović, otišla u DZ „Zvezdara“;
• dr Mandić;
• dr Julijana Anastasov Despotović, kasnije spec. oftalmolog, radila na Kanarevom brdu do penzije;
• dr Dragoslav Dragan Stanojević, u penziji, preminuo;
• dr Olga Spasić, kasnije spec. ginekolog;
• dr Slavica Matić, kasnije pedijatar, otišla na Institut za plućne bolesti i tuberkulozu;
• dr Milka Ćosović, upamćena po specifičnom načinu postavljanja dijagnoze gledanjem
  kroz oko, penziju je dočekala radeći u resničkoj ambulanti;
• dr Tatjana Hamović, u penziji, preminula;
• dr Dragica Odalović, kasnije spec. ginekolog, radi na Kanarevom brdu;
• dr Radmila Uglješić, kasnije spec. ginekolog, radila u Rakovici do penzije;
• dr Slobodan Stojković, kasnije spec. fizijatar, radi na Kanarevom brdu;
• dr Milica Todorić, kasnije spec. opšte medicine, radi na Labudovom brdu;
• dr Predrag Ilić, kasnije spec. fizijatar, trenutno radi u Resniku;
• dr Ljubomir Kekić, spec. opšte medicine i stomatologije, napustio DZ;
• dr Budimir Todorović, pedijatar, radio je u Rakovici do penzije;
• dr Olga Rakić, pedijatar, kasnije radila kao terenski lekar obilazeći novorođenu decu na opštini Rakovica do penzije;
• dr Nedeljka (Vukotić) Danojević;
• dr Biljana (Gmitrović) Bibić;
• dr Branka Rašković koja se nakon kraćeg boravka u Resniku odselila u Kanadu;
• dr Vesna (Đurić) Arsenijević, napustilaje DZ, i drugi.

Terenski lekari:

• dr Steva Stanojević, kasnije poznati reumatolog, penzionisan, umro;
• dr Ranko Braca Borkovački, kasnije otišao na Onkološki institut, u penziji, preminuo;
• dr Đorđe Stojić (poznat kao „lepi Đoka“), internista u bolnici „Dr Dragiša Mišović“.

Medicinske sestre – tehničari:

• Slavica Bera, socijalni radnik u službi mentalnog zdravlja, radi na Kanarevom brdu;
• Mirjana Borić, medicinska sestra opšte medicine, u penziji;
• Goran Stepanović, radio kao medicinski tehničar od 1983. g, sada radi u službi socijalne medicine i medicinske informatike u Rakovici;
• Nada Božinović, medicinska sestra opšte medicine u penziji;
• Dragica Vasiljević, viša medicinska sestra, zamenila Jordanku Orlović, radila oko 15 godina, sada u penziji;
• Snežana Paunović, udata Vićentijević, pedijatrijska sestra u penziji, živi u Resniku, i
• Sofija Đorđević, pedijatrijska sestra na terenu;
• Velinka Stojanović, pedijatrijska sestra u penziji, živi u Resniku;
• Ljiljana Dmitrović, pedijatrijska sestra, otišla iz DZ u penziji;
• Ljiljana Mitrović, pedijatrijska sestra, u penziji (dala injekciju Dušici Spasić);
• Srba Lilić, medicinski tehničar na terenu, penzionisan, umro;
• Slobodan Radlovački, medicinski tehničar na terenu, penzionisan, umro, a njegov unuk Slobodan sada radi kao medicinski tehničar u neodložnoj pomoći na Kanarevom brdu.

Stomatološka služba:

• dr Momčilo Terzić, po dobijanju specijalizacije iz hirurgije 1972/73. g. do odlaska u penziju radio u Rakovici kao oralni hirurg i direktor OUR-a stomatološke službe;
• dr Kosta Veselinović, zamenio suprugu Miru Veselinović koja je kratko radila, nepunu godinu, pretekla je smrt;
• dr Ljubica Zdjelar, kasnije specijalista iz ortodoncije, radila u Rakovici, sada u penziji;
• dr Snežana Stanić, udata Drecun, kasnije specijalizirala bolesti usta i zuba, radila u Rakovici, otišla u penziju;
• dr Zora Babić, kasnije specijalista iz dečje preventivne stomatologije, radila u školi „Ivo Andrić“ na Kanarevom brdu, u penziji.

Zubni asistenti:

• Jelica Kovačević, zubni asistent, u penziji;
• Stamena Đorđević, zubni asistent u penziji, radila u timu sa dr Zorom Babić;
• Slavica (Stojković) Marinković, zubni asistent u penziji, radila u timu sa dr Snežanom (Stanić) Drecun, i drugi koje zbog složenih postupaka dolaženja do saznanja kao i naših krhih sećanja nenamerno nismo pomenuli.

Resnik dobija moderan i opremljen objekat Doma zdravlja u MZ „Avala grad“. S obzirom na to da se u Resniku zbog migracije povećavao broj stanovnika i širio broj domaćinstava, bilo je neophodno imati veći prostor u cilju pružanja kvalitetnijih zdravstvenih usluga. Kako je formirana nova Mesna zajednica „Avala grad“, život i rad u dotadašnjem centru Resnika postaje pasivan. Dobijeno je odobrenje za izgradnju novog objekta Doma zdravlja 1989. godine, u naselju „Avala grad“ u ulici Edvarda Griga broj 18. Objekat je tehnički primljen 1991. godine. Izgrađena je zgrada površine 1.451 m2.

U novom objektu počinje sa radom nekoliko službi neophodnih za potrebe stanovništva.

Broj službi se vremenom širio kao i broj zaposlenih radnika. Mnogi lekari, medicinske i stomatološke sestre prebačeni su sa drugih punktova DZ i stare resničke ambulante u novi objekat u MZ „Avala grad“.

Rad na opštoj medicini započeli su: dr N. Vukotić, dr B. Bibić, dr Draga Grebenarević koja je radila do penzije, dr Rosa Nikodinović koja kao spec. opšte medicine radi na Kanarevom brdu, dr Miloš Prokić koji je na zameni radio oko godinu dana sada penzionisan, medicinski tehničar Goran Stepanović, medicinska sestra Snežana Miličković, medicinska sestra Mila Malović koja je tu i dočekala penziju i medicinska sestra Ljubica (Popović) Perović koja je otišla u penziju, preminula, Vida Bačević spremačica u penziji, i drugi.

Na pedijatriji su radili: dr Dobrosavka Paunović Roki radila je do penzije a sada honorarno radi u privatnom domu „Ristić“, dr Lenče Tomić koja je radila do penzije, dr Divna Vidović koja je prešla da radi u DZ „Zvezdara“, dr Čandra Gunatilaka koji je do penzije radio i na Kanarevom brdu. Dr Čanda je došao iz Sri Lanke, studirao u Beogradu gde je kasnije zasnovao porodicu. Radni vek je proveo kao vrstan pedijatar omiljen među decom.

Od pedijatrijskih sestara koje su dočekale penziju su: Velinka Stojanović, Snežana Vićentijević, viša med. sestra Ljiljana Radovanović (godinama je bila glavna sestra pedijatrije) i Dejana Mitić, koja je odmah posle NATO agresije na Srbiju oslikala sve zidove čekaonica predškolskog i školskog dispanzera likovima iz crtaća „Volta Diznija“ kao reakciju na bombe, ali i s ciljem da deci boravak kod lekara ne bude stresan kao stvarnost u svetu odraslih.

Spremačice koje su radile na dečjem odeljenju i otišle u penziju jesu: Zlatka Trajković i Milada Gvozdenović, dok Javorka Maksimović još uvek radi.

U službi laboratorije su radile kao laboratorijski tehničari i kao takve dočekale penziju Stanka Janjatov i Živka Milojević.

U službi stomatološke zdravstvene zaštite penziju su dočekali: dr Zoran Kovačević, dr Dragica Cica Ignjatović, zubni asistent Živanka Seka Josipović, a zubni asistent Zorica Cvetković i dalje radi kao asistent prema potrebama stomatološke službe, kao i Smilja Vasić, spremačica u penziji. Za vreme raznih odsustvovanja pojedinih kadrova prema potrebama službe dolazili su na zamenu lekari i sestre sa drugih punktova.

U sadašnje vreme u objektu funkcionišu: služba opšte medicine, polivalentna patronažna služba, dečji i školski dispanzer, dispanzer za žene, fizikalna medicina, služba interne medicine, laboratorijska dijagnostika i služba stomatološke zdravstvene zaštite u kojoj se pružaju zubne usluge odraslima i deci. U sklopu domskog prostora locirana je apoteka koja pripada „Apotekarskoj ustanovi Beograd“. Na pružanju medicinskih usluga i održavanju objekta radi oko 50 zaposlenih.

Krajem 2014. godine nekoliko dugogodišnjih radnika je otišlo u penziju iz različitih službi: dr Olga Spasić (ginekolog) radila je ambulantno i određenim danima na ultrazvučnoj dijagnostici na Kanarevom brdu, Vidović Rozina koja je radila kao medicinska sestra u timu sa dr Olgom Spasić, dr Branimir Milenković, stomatolog, i Dragica Živojinović, medicinska sestra na opštoj medicini.

Na opštoj medicini funkcioniše timski rad: lekar – med. sestra. Svi lekari, osim prijema hitnih slučajeva, rade po principu opredeljenih lekara, uglavnom putem zakazivanja.

Rad se odvija u dve smene. Zbog lekara koji se trenutno nalaze na specijalizacijama postavka smenskih lekara je promenljive kategorije. U službi zdravstvene zaštite odraslih rade: dr Biljana Bibić, dr Branka Sošić, dr Dragoslav Despotović, dr Nedeljka Vukotić, dr Marijana Smiljanić Tomić, dr Vladimir Marković i dr Katarina Plazić; medicinske sestre: Gordana Leković (odgovorna sestra), Danijela Đorđević, Jagoda Stojanović, Zorica Trajkovski, Snežana Miličković, Anđelka Milenković i Sunčica Tomašević. Po potrebi u rad se uključuju povremeno i medicinske sestre sa drugih punktova. Polivalentne sestre (rad u patronaži) obilaze na terenu, tj. u stanu trudnice i porodilje, odojčad, malu decu i starije osobe; uglavnom rade po nalogu lekara: merenje krvnog pritiska kod KVS (kardiovaskularnih obolenja), obolelih od šećerne bolesti „dijabeta“ i drugih rizičnih grupa. Ekipu čine: Sofija Đorđević, Biljana Arsović, Ljiljana Stojanović i Tijana (Miltenović) Milnović.

U dispanzeru za žene, na ginekologiji rade: dr Ivana Jovanović Stavrić, specijalista ginekolog, i Ana Jeremić medicinska sestra babica. U službi fizikalne medicine u dve smene rade: dr Dragana Lukić, spec. fizijatar, i fizioterapeutski tehničari: Aleksandar Marinković, Slavimir Milinkov, Goran Ranković, Julijana Marinković i po potrebi drugi tehničari iz Rakovice.

U službi stomatološke zdravstvene zaštite sa odraslima i decom trenutno rade: dr Dragan Radenković, stomatološka sestra Ljiljana Čolić, dr Milja Jovanović, dr Ivana Vračar i stomatološka sestra Snežana Mihajlović. Takođe, u Osnovnoj školi „Kosta Abrašević“ radi jedan stomatološki tim, dr Ana Knežević i stomatološka sestra Slavica Šargić. Laboratorijska dijagnostika: Jelena Kostić i Milanka (Radovanović) Janković. Predškolski dispanzer (deca 0 – 7 godina): dr Željka Tamburić i dr Ljiljana Petković, Olivera Knežević, odgovorna sestra; Vesna Šeić medicinska sestra.

Školski dispanzer: dr Vesna Bursać, dr Slađana Pajić i medicinske sestre Slavica Perović i Tatjana Stevanović.

U internoj službi radi dr Igor Despotović i medicinska sestra Slavica Savić u dve smene određenim danima u nedelji.

Tehničko osoblje (higijeničarke) koje rade na održavanju higijene objekta su: Javorka Maksimović, Stoja Garović, Jagoda Stevanović i Sunčica Simonović, a za bezbednost objekta brine Dušan Radović i drugi.

U sklopu domskog prostora nalazi se apoteka koja pripada „Apotekarskoj ustanovi Beograd” u kojoj je zaposlen farmaceutski kadar.

Medicinski kadar odlazi na stručna usavršavanja i edukacije u cilju pružanja što kvalitetnijih zdravstvenih usluga i širenja svesti o značaju prevencije raznih bolesti, jer, kako kaže narodna poslovica: „Bolje je sprečiti nego lečiti”.

U Domu radi i apoteka sa više farmaceuta, osoblje na održavanju higijene, tehnička služba i drugi.

Pored ovih ambulanti, u Resniku radi i nekoliko privatnih stomatoloških ordinacija: ordinacija opšte stomatologije dr Jovo Kozomara je najstarija privatna ordinacija u Resniku. To je porodična ordinacija koju su otvorili dr Jova, njegova supruga Nada, zubni tehničar, a sa njima rad nastavlja i jedan od trojice sinova, dr Marko Kozomara. Pored ove u naselju rade i stomatološke ordinacije dr Toma Jelenković u MZ Avala grad, dr Milan Damljanović u ulici Slavka Miljkovića i drugi. U Resniku postoji i nekoliko privatnih apoteka, i domova za stara i iznemogla lica, kao i Specijalna bolnica za internu medicinu „Nova vita“ koja pruža zdravstvene usluge iz svih oblasti medicine.