Krajem 80-tih godina, sa sve većim širenjem Resnika i povećanjem broja stanovnika, javlja se potreba za boljom snabdevenošću trgovinskom robom. Otvara se veliki broj privatnih radnji različitog sadržaja. Možemo reći da retko u kojoj ulici Resnika ne postoji bar jedna radnja neke od trgovinskih delatnosti. Samim tim javlja se i potreba za grupisanjem tih radnji kako bi Resničani na jednom mestu mogli nabaviti veći broj artikala. Ove okolnosti dovode do otvaranja manjih i većih tržnih centara.

Odlukom tadašnje uprave MZ Resnik, krajem 80-tih godina projektovan je prvi mini tržni centar i izgrađen u ulici 13. oktobra, na platou pre benzinske pumpe, gde je u starija vremena često postavljan ringišpil. U centru je izgrađeno šest lokala. Između ostalih, Radivoje Raca Šargić je otvorio prodavnicu mešovite robe koja i danas radi, a Milorad Džafa Ivanović kafanu koja je radila neko vreme. Svi ostali objekti, osim Šargića prodavnice, danas uglavnom služe kao magacinski prostori.

Prilikom izgradnje naselja „Avala grad“ u samom naselju projektovan je i napravljen veliki tržni centar koji u svom sastavu, pored zelene pijace, ima preko četrdeset lokala različitih veličina i tipova. Posle početnih problema u radu, danas centar radi gotovo punim kapacitetom. Uglavnom su svi lokali u funkciji. Pored velikog „Maksi marketa“, postoji još nekoliko prodavnica mešovite robe, veoma posećen kafić Baneta Marića, Centar za izučavanje stranih jezika, nekoliko butika, prodavnica obuće, nekoliko frizerskih salona, apoteka, više specijalizovanih prodavnica, kao što su prodavnica zdrave hrane, pekara, knjižara, dečja konfekcija i sl. Takođe su tu i prostorije MZ „Avala grad“.

Većim naseljavanjem ulice Aleksandra Vojinovića, tokom devedesetih godina, „preko pruge“ javlja se potreba i za većom grupacijom prodavnica na Železničkoj stanici. U okruženju okretnice autobusa 47, 503 i 504 formira se mini tržni centar koji u svom sastavu ima poštu, frizerski salon, menjačnicu, dve trafike, prodavnicu boja i lakova, kafanu „Gurman“ vlasnika Gradimira Grade Kneževića, koju drži Obrad Lučić, dve pekare, veliku samoposlugu TP „Harmonija“, prodavnicu „Strelac“ Rakić Milana i prodavnicu voća i povrća Cvetković Saše, apoteku, prodavnicu tekstilne robe Sanje Savić i Zorice Šargić, kiosk brze hrane, kladionicu „Soker“ i druge objekte.

Najprometniji, mada ne i najveći tržni centar u vreme završavanja ove Hronike, tokom 2012. i 2013. godine, jeste tržni centar koji se nalazi na raskrsnici Podavalske i Ulice Slavka Miljkovića. Velika fluktuacija stanovništva u tom delu to i opravdava. U sastavu ovog tržnog centra nalaze se mesare „Agropapuk“, „Agrimes“, „Žar“ i „Avala“, prodavnica tekstilne robe, kao i prodavnica dečje robe, dve prodavnice voća, dve menjačnice, dve knjižare-fotokopirnice, tri trafike, dva frizerska salona, dve prodavnice boja i lakova, prodavnica alata i auto-delova, predstavništvo „Telenora“, prodavnica sanitarnog materijala, prodavnica bele tehnike, tri kineske prodavnice tekstilne robe, galanterije i ostalih kućnih potreba, ribarnica, „Alfa“ banka, prodavnica kozmetike i kućne hemije, pekara „Rale“ i druge, pekara-poslastičarnica „Leone“, kafić iznad „Leonea“, kao i kafić u Tacića kući, krojačka radnja, prodavnica zdrave hrane, cvećara, prodavnica elektro materijala preduzeća „Mak trejd“, prodavnica mešovite robe Miće Lazarevića, prodavnica mešovite robe Mireta Paunovića i druge koje rade od 00 do 24 sata, prodavnica pića „Drink stor“, prodavnica obuće, tri kladionice „Mocart“, „Soker“ i „Antlantik“, kao i drugi objekti, posebno niz ulicu Slavka Miljkovića i Podavalsku. Na više pogodnih mesta u resničkim ulicama otvoreni su mnogobrojni trgovinski i uslužni objekti raznih delatnosti koji građanima Resnika olakšavaju snabdevenost i obavljanje usluga. Ovde se nalaze i manje zastupljene delatnosti kao što su: prodaja stočne hrane, prodavnica „Golub“, metraža na kilo, prodaja pogrebne opreme i usluge koje pruža agencija „Iva“, prodaja ogrevnih energenata „Iskra“ i „Čauš komerc“ i drugi.