Vremenski uslovi su slični uslovima u ostalim krajevima Šumadije. Resnički atar, kao i celo područje Beograda, ima umereno kontinentalnu klimu, jake i oštre zime s prosečnom temperaturom od 0°S, vruća i žarka leta sa prosečnom temperaturom oko 20°S, što znači da je amplituda od 21°S. U proseku je 146 kišnih dana u godini, najviše u proleće – 46, a najmanje u jesen – 29 dana. Godišnje ukupne padavine kiše i snega iznose 630 l/m². Padavine po količini odgovaraju potrebama poljoprivrede i stanovništva. Bilo je ranije češćih, jakih i dugih zima sa visokim snegovima. Po mesecima, kiše je najviše u maju, a najmanje u novembru. Najbolji i najlepši vremenski period i kod nas je krajem proleća i početkom jeseni, a najlepši meseci su maj, jun, septembar i oktobar. Najtopliji su, pak, jul i avgust, a naročito su poznate „ilinske vrućine“ (po prazniku Sv. Iliji koji je uvek 2. avgusta), ali i tada nije toliko toplo kao u gradu. U odnosu na Beograd, Resnik u proseku uvek ima za oko dva stepena nižu temperaturu. Najhladniji su januar i februar.

Razlikuju se četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima. Sva četiri godišnja doba su veoma izražena, a prelaz iz jednog u drugo doba sasvim je postupan. U poslednjih nekoliko godina svako godišnje doba započinje pre određenog kalendarskog vremena, ali se isto tako i ranije završava, a gotovo da i nema prelaza iz zime u proleće, kao i iz jeseni u zimu; sve manje je proleća i jeseni kakve pamte starije generacije.

Padavina ima dovoljno, najčešće kada su i najpotrebnije. Događa se na svakih nekoliko godina da u nekom periodu padne toliko kiše da voda obrazuje velike bujice koje ne mogu da prihvate potoci i Topčiderska reka, pa obimne vode uništavaju useve, čak nose i gornji sloj obradive zemlje (oranicu). Koliko su se se Resničani radovali letnjoj kiši i prizivali je nošenjem litija, toliko su i strepeli od nevremena. Ponekad u letnje vreme, uz jake kiše i grmljavinu, pojavljuju se i gradonosni oblaci koji mnogima oštete useve u poljima.

U Resniku i okolnim selima duvaju i jači vetrovi, među kojima je najpoznatija košava (ustoka); duva sa jugoistoka i Avale otvorenim grebenom koji se proteže sve do sela. Vrlo oštar i hladan vetar je severac, zovu ga i „madžarac“, koji iz Panonske nizije donosi suvomrazicu i snižava temperaturu. Južni i zapadni vetrovi su blaže prirode i obično donose kišu. Retke su oluje i vetrovi koji nanose štetu.

Snega ima u proseku od 20 do 40 centimetara, ali se kratko zadržava, mada najstariji Resničani pamte da su zime nekada bile vrlo oštre, sa snegom i preko jednog metra, koji se zadržavao i po nekoliko meseci. Slabi mrazevi se mogu pojaviti i u prvoj polovini aprila, a miholjsko leto se može produžiti čak i u novembru. Sve češće i veće su temperaturne dilatacije; događa se da u januaru i februaru temperature budu i iznad 20, a u aprilu mogu da se spuste i na -3°S.

Evo još nekih statističkih podataka:

Ovi statistički podaci nisu obuhvatili period kada je pisana ova Hronika, upravo u tim godinama usled globalnog zagrevanja beležimo atmosferske promene koje će uticati prikazane vrednosti. Izrazito snežne zime poslednjih godina bile su 1953/54, 1983/84. i 2011/12. godine. Maksimalna kiša, 94 l/m², bila je 14.06.1994, a novi apsolutni rekord je zabeležen 15.05.2014. godine od 107,9 l/m².

Na ovom podneblju toplotna razlika se može kretati i do 75°S, od -30°S do +45°S.

Teren resničkog atara, s obzirom na to da je u proseku niži u odnosu na neka okolna sela (Rušanj, Pinosavu, Beli Potok, Kumodraž), ima i neznatno pogodnije klimatske uslove koji se, pored ostalog, ispoljavaju u nešto ranijem otapanju snega, sazrevanju useva (pšenice, kukuruza i sl.), pa i u izvesnim kvalitativnim razlikama zrna. Tako ovi usevi stižu kod nas 5–8 dana ranije nego u mestima sa većom nadmorskom visinom.