Postojeći biljni svet i klimatski uslovi pogodovali su opstanku raznih vrsta divljači budući da je biljni svet, zbog svoje raznovrsnosti, pogodno stanište i određenim životinjskim vrstama. S promenom stanja u biljnom sastavu i odnosima na pojedinim terenima nastajale su i promene u staništima životinjskih vrsta. Smanjenje površina pod šumama, kao i neplanska gradnja, izgradnja saobraćajnica, sve brojnija mehanizacija, hemizacija i dr. bitno su uticali na životinjske vrste, u prvom redu na njihovo smanjenje, pa i potpuno nestajanje nekada vrlo prisutnih životinjskih vrsta u ovom kraju. Reč je, pre svega, o krupnoj divljači kao što su vukovi i divlje svinje, a potom i orlovi, jastrebovi, sokolovi, buljine, kopci i slične krupne ptice grabljivice. Nema više roda i njihovih gnezda na dimnjacima i na usamljenim visokim stablima, kao i jata i gnezda lastavica koje su najavljivale i sa nama provodile leta, zatim žuna, sojki, kukavica, kosova, štiglica, zeba, čvoraka, divljih pataka i gusaka i drugih sve ređe viđanih životinja: slepog kučeta, krtica…

Male ptice selice, poluselice i druge koje su stalni pratioci seljaka i polja, korisne i štetne, održale su se, možda, u nešto manjem broju. Naime, u narodu je ostalo da poljoprivrednici hrane „crva i mrava i pticu nebesku“, što je doprinelo opstanku i malih ptičijih vrsta na ovdašnjim prostorima. Pa tako, kao izraz zahvalnosti svojim dobrotvorima, u resničkom kraju se još može čuti umilni poj slavuja i senice, ali i graktanje ili svreketanje vrana, čavki, svraka ili da ćuču i grču ćukovi, gugutke i grlice, te klikću i cvrkuću detlići i vrapci; guču golubovi, čuje se i pokoja kreja, ređe lastavica, čvorak, ševa ili druge ptice, ali i nemio pisak sove zloslutnice, kakvom u narodu smatraju ovu pticu.

Nagla urbanizacija je učinila da je lovna i druga divljač takođe umnogome proređena, a pojedine vrste su gotovo i nestale: srna, jarebica, prepelica, jazavac, lisica, i druge, a sve ređe se nailazi na ježa, vevericu, lasicu, tvora, zmiju, slepog miša, kornjaču, pa i nekada velika jata vrabaca-dživdžana… Jedino su lovačka udruženja doprinela da su zarad održanja lova zec i fazan prisutni u većem broju.

Od gmizavaca i mekušaca ima puževa, glista, guštera, ređe daždevnjaka i drugih životinja.

U Topčiderskoj reci, potocima i barama Resničkog atara gotovo da i nema nekada prisutnih vrsta riba, žaba, rakova i drugih vodenih životinja.

Sve manje je i domaće stoke: konja, goveda, ovaca, koza, svinja, a od pernate živine kokošaka, plovki i gusaka, ćurki i drugih životinja, kao i odomaćenih glodara koji prate njihova staništa, kao što su pacovi i miševi.

Brz tempo života i otuđenost sve češće opredeljuju na čuvanje raznih kućnih ljubimaca, ali je, i pored toga, sve veći broj pasa i mačaka lutalica.

U šumama, u šupljinama drveća, nekada je bilo puno rojeva pčela i osica. Nije poznato da je u našem selu bilo izrazitog gajenja pčela sem u pojedinačnim slučajevima. Nije sigurno da li su insekti otporniji od ostalih životinja, ali čini se da njih ima previše. Na ovom prostoru najčešće srećemo: mrave, skakavce, popce, više vrsta muva, stršljenove, razne osice, komarce, gubare, krompirove zlatice, stonoge, jelenke, razne paukove, kupusare, lucerkine bube, razne crve, više vrsta moljaca, pipu, smrdibubu, krpelje, stenice, bubaruse, svice, pasuljeve i graškove žiške, bubašvabe, bubamare, razne vaši, jagodin surlaše, leptire i brojne druge insekte, ali sve ređe srećemo vilinog konjica, nekada redovnog pratioca Topčiderske reke i resničkih potoka.