Republika Srbija je izgrađivala i izgrađuje jedinstven sistem zaštite i spasavanja života i zdravlja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine ugroženih od elementarnih nepogoda geološkog i meteorološkog karaktera (zemljotres, odronjavanje i klizanje zemljišta, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pražnjenja, gr۰d, suša, snežni nanosi, ekstremne temperature vazduha, epidemije zaraznih bolesti itd.), tehničko-tehnoloških katastrofa (jonizujuće zračenje, hemijska kontaminacija, požari, saobraćajne nesreće, nesreće na radu), posledica terorizma, ratnih i drugih velikih nesreća.

Civilna zaštita je deo tog sistema zaštite i spasavanja, koja se kao humanitarna i nevojna aktivnost organizuje i sprovodi i u miru i u ratu, u skladu sa nacionalnim i ratifikovanim međunarodnim zakonima, konvencijama i protokolima i načelima humanitarnog prava.

Prema međunarodnim standardima, Civilna zaštita predstavlja organizovan odgovor države na opasnosti koje ugrožavaju stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu.

Formiranjem Opštine Rakovica 1973. godine, pri Opštinskom sekretarijatu za narodnu odbranu vršeni su poslovi planiranja, popunjavanja, obučavanja i opremanja štabova i jedinica civilne zaštite ljudstvom, materijalno-tehničkim sredstvima i opremom. Obrazovan je Opštinski štab civilne zaštite pod čijom komandom su bile opštinske jedinice civilne zaštite i štabovi, poverenici i jedinice formirani po mesnim zajednicama i preduzećima u Rakovici. Načelnik opštinskog štaba krajem osamdesetih godina bio je Vlada Jokić, stanovnik Resnika.

Svi obveznici raspoređeni u strukture Civilne zaštite (muškarci i žene) bili su zaduženi ličnom opremom (odelom CZ i ličnim kompletom za zaštitu građana), a edukovani su na obukama za obavljanje zadataka u vanrednim prilikama.

Za teritoriju Resnika bio je obrazovan štab Civilne zaštite, imenovani poverenici i zamenici poverenika Civilne zaštite i formirane jedinice opšte namene i specijalizovane jedinice (vod za prvu medicinsku pomoć, vod za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, vod za protivpožarnu zaštitu i vod za spasavanje iz ruševina). U te sastave je ukupno bilo raspoređeno oko 250 obveznika civilne zaštite. Njihova funkcija i stvarna akcija u nekoliko slučajeva bila je za vreme poplava Topčiderske reke. Pripadnici ovih jedinica prvi su mobilisani i pritekli u pomoć spasavajući ljudstvo, stoku i materijalna sredstva u poplavljenom području u Patin Majdanu i na Železničkoj stanici.

Komandanti štaba Civilne zaštite Resnika bili su: Đorđije Savić, Živan Lukić i Zoran Milenković.

Svi sastavi Civilne zaštite, pa i pripadnici štaba i jedinica Civilne zaštite Resnika, imali su periodičnu jednodnevnu i višednevnu obuku, a organizovane su i izvođene i vežbe zaštite i spasavanja radi uvežbavanja i provere njihove obučenosti i osposobljenosti za izvršavanje namenskih zadataka. Neki od kurseva su održavani sa drugim državnim strukturama, najčešće po domovima zdravlja (obuka prve pomoći i spacavanja), zatim zajedno sa jedinicama JNA, i to u Bubanj potoku (protivpožarna i obuka za zaštitu od ostalih elementarnih nepogoda) kao i druga obuka. Jedinice su najčešće svoju obuku izvodile simulirajući razne vanredne događaje, kao što su požari, zemljotresi, poplave i drugo.

Sredinom 80-ih godina prošlog veka u stambenom delu naselja, u zoni Jelezovačke ulice, organizovana je najobuhvatnija pokazna vežba u kojoj je učestvovao celokupan sastav Civilne zaštite Resnika. Uvežbavani su i demonstrirani rad i delovanje štaba, jedinica opšte namene i specijalizovanih jedinica na spasavanju, pružanju prve medicinske pomoći i zbrinjavanju ljudi iz zgrada zahvaćenih požarom i zarušavanjem. Vežbu je posmatrao veliki broj građana naselja sa izvesnim podsmehom i nepoverenjem. U narednim fazama vežbe posmatrači su shvatili da se vežbovna situacija opasnosti od požara i rušenja zgrada može desiti i u stvarnosti, te su daleko ozbiljnije pratili rad i uputstva štaba i komandira, a naročito preduzete mere i radnje pripadnika Civilne zaštite i na kraju vežbe aplauzom nagradili trud, angažovanje i pokazanu visoku motivisanost i osposobljenost pripadnika CZ.

Postojeći sistem Civilne zaštite u bivšoj Jugoslavije počeo je da slabi sa ekonomskom krizom i međunacionalnim i međurepubličkim sukobima početkom 90-ih godina prošlog veka. Tokom nesrećnih dešavanja u republikama bivše SFRJ u narednim godinama, iako najpotrebniji, oslabljeni sistem Civilne zaštite nije mogao da ispuni zadatke za koje je namenjen. To se pokazalo naročito u vreme agresorskog tromesečnog bombardovanja Srbije 1999. godine, koje je NATO alijansa izvršila suprotno međunarodnom pravu i bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Posle tih događaja i političkih promena u Srbiji 2000. godine, prvenstveno zbog ekonomskih razloga, a i zbog distanciranja „nove” vlasti od nasleđa i svih oblika organizovanja „bivše” vlasti, nije se Civilnoj zaštiti posvetila dužna pažnja i praktično nije ni postojala u nekom organizovanom i funkcionalnom obliku, sem na papiru.

Donošenjem Zakona o vanrednim situacijama decembra 2009. godine Civilna zaštita je potpala pod Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, te dobija sve više na značaju i intenzivno se radi na njenom organizacionom i materijalnom jačanju i vraćanju njene uloge i ugleda koji je nekada imala.